Književne novine
ви
ИНТЕРВЈУ
Биолиотека као живи
| капитал људеког духа
Разговор са Светом Бурићем, управником Народне библиотеке
СВЕТА БУРИЋ
Како теку припреме за пресељење у нову зграду Народне библиотеже, какви ће бити услови рада. у њој и колики је њен капацитет»
У току су интензивне припреме како у погледу завршетка нове зграде Народне библиотеке нп набавке савремене техничке опреме тако и у смислу нових активности и садржаја рада.
Пројекат нове зграде је обухватио и разрадио на савременом технолошком нивоу све функције једне модерне библиотеке. У библиотеци има места за 3,000.000 књига, што ће бити довољно за наредних 30 година. Поред опште читаонице књига и периодике постоје и посебне читаонице за научне раднике, читаонице посебних фондова и читаонице старе књиге, са укупно 400 места за читање. Опрема библиотеке је савремена како у погледу смештаја књига тако и у погледу манипулисања књитама у оквиру самог рада библиотеке путем конвејерске траке, аутоматских лифтова и посебне сигнализације. Својом техничком о премом Библиотека ће моћи да уведе нову технологију рада у процес каталотизације, односно стручне обраде књига пи других врста публикација, и да пређе на тзв. машинску обраду података,
Народна библиотека. Србије тра ди се у време када започиње јед; на врста техничке револуције у библиотекарству, увођењем аутоматизације и компјутера, као и читавог низа других техничких средстава која олакшавају функционисање свих служби библиотеке у условима. експлозије знања у свету, постојања. огромних библиотечких фондова, велике фреквенције корисника и сложености у. слуга. Библиотека. се гради на предому епоха. Она ће постојати у деценијама. које долазе и које безусловно носе још радикалније измене у технологији библиотекар ства исто колико и у другим транама културне и научне делатности. МУ таквим условима, Народна библиотека у своме програму о пределила се за нову технологију
"рада, која изискује и претпостав-
ља. примену најсавременијих средстава механизације и аутоматизације. У основи такве програмске оријентације уграђена је логика реформе, која води рачуна о порасту продуктивности и ефикасности рада, уз истовремено смањивање трошкова. пословања.
У огромној штампарској продукцији данас није могућа потпуна универзалност књижних фондова. ни за. највеће библиотеке. Пототову то није могуће код нас. Народна библиотека ће вршити строгу селекцију, набављајући са-
СТРИП „КЊИЖЕВНИХ НОВ
мо капитална дела из светске науке и литературе, као м све значајне приручнике — енциклопедије, штампане библиотечке каталоте и библиографије.
Стварањем информативно-документарног центра и међубиблиотечком позајмицом са иностраним библиотекама, и поред некомилетности сопственог фонда. иностране књижне продукције, Народна, библиотека ће моћи да пружа. коммлетне информације и услуге о иностраној књизи.
У посебној читаоници периодике биће лако доступни инострани часописи и то на принципу слободног приступа. Народна библиотека ће располатати са око 1.000 најзначајнијих водећих часописа, из свих научних дисциплина, посебно из области друштвених наука.
Предложени 10тодишњи Програм развоја Народне библиотеке, мада респектује све позитивне тра диције ове установе и наставља. њене најважније делатности из прошлости, по својим циљевима и начину остваривања тих циљева, дубоко је антитрадиционалистички, неконвенционалан, савремено конципиран и утемељен на потребама и захтевима самоуправног сопијадистичког друштва. у
Богатство књижних фондова. и другог библиотечког материјала, примена техничких средстава и висококвалификован стручни и научни кадар отварају највеће мотућности за. остваривање стручних и научноистраживачких пројеката, који су неопходан постулат сваке културе, а који због познатих околности нису до сада могли. бити реализовани: израда централног каталога, националне библиотрафије, валоризација културног и нарочито књижевног наслеђа.
Да ли ће нова зграда својим савременим. условима "омогућити. неке нове и друкчије форме рада»
Библиотека неће бити више само трезор, „књигохранилница" која набавља, обрађује и чува књите и друге библиотечке материјале као мртав капитал. Програм развоја иницира најширу могућу културно-просветну акцију у циљу популарисања књиге и стварања нове читалачке публике.
Народна библиотека настојаће да њени фондови буду „живи“ и актуелни у презентирању лруштвене мисли наше епохе. У контактима. стваралаца. и читалаца биће омогућена. најпотпунија. размена мишљења мн дискусије о нашој кудатури, нашем месту у свету, нашим традицијама и перспективама, са много слуха. за. сва тражења и иновације која носе хуманистичке поруке нашег времена, и стремљења, нашег радног човека.
Како је Народна библиотека, као републичка установа дужна по Закону да врши одређену јавну функцију, да врши тзв. матичну службу, то треба. очекивати да ће из Народне библиотеке бити инициране м организоване многе мере и акције у циљу развоја библиотекарства, пружања. стручне помоћи и уздизања кадрова. Међутим, треба напоменути да је у Народној библиотеци преовладало схватање да она ту своју
· функцију не треба да врши ослањајући се на Закон пи формалноправни положај него примером и квалитетом свога рада. Ми се залажемо да се уместо хијерархијских односа, вршења. „инспекција" м „надзора" конституише однос сарадње, садејства и помоћи и да водећа. улога Народне библиотеке не буде ни.„ех 1е215" ни „де шште" већ „де Тас1о". ЕЦ
Како помоћи нашу домаћу књиг/2 Финансијско-економским. олак» шицама. издавачких кућа, или. издвајањем значајних средстава за. библиотечке фондове, како би се омогућило, што је већ постигнуто
ИНА“
"у многим земљама у свету, да највећи део тиража аутоматеки постане својина библиотечких фондова широм земље2
Подазећи од, становишта, да кул тура постаје све важнији чинилац друштвено-привредног процеса и хуманизације друштвених односа, треба јаче акцентовати иначе од широке културне јавности опште прихваћено мишљење, да је књита најподесније и незаменљиво средство радном човеку у развоју производних потенцијала. друштва,
Такву политику могуће је ос тварити само у доследном спровођењу реформских принципа у низу односа, повезаности м условљености: аутор — издавач — бибанотека — читалац. Податак да само 4—5% тиража књига иде у библиотеке, указује на то да у том ланцу односа треба јачати пре свега најслабију карику, тј. библиотеку, па, према томе, и читаоца. Кредитирање библиотека за. набавку књига има одређен економски али и посебан културни значај. Повећаним кредитима за набавку књига решила би се два питања. од нарочитог значаја за. културну политику: прво, највећи број књига нашао би се у библиотекама, што би се несумњиво, по зитивно одразило на издавачку делатност. Увели бисмо реформске односе, фактор „тржишта", што ће рећи, фактор читалачке публике.
Друштвена и привредна реформа нису још увек примењене у културним делатностима, а задржавање старих друштвено-економских односа у култури је практично највећа сметња прогресу. Од оправданог страха да. се принципи привреде не примене механички у култури, дошло се до неоправданог устручавања. да се било шта. мења, под изговором да. још увек није сагледан механизам деловања економских законитости у културним делатностима. Ако се још увек не зна шта је то реформа у култури ипак се поуздано зна улога м значај науке, образовања и културе уопште као фактора у остваривању циљева друштвене реформе, ако се хоће одржати корак са осталим светом и временом у коме живимо.
Својим делом Народна библиотека се интетрисала у историју наше културе. Због тога вам не може бити свеједно каква ће бити даља судбина те културе. Шта. мислите о културној политици У наредном периоду, о разговорима који се воде поводом средњорочног програма развоја, о нашим могућностима данас и сутра2
Утврђивање културне политике “ наредном периоду је у току. Рад не организације у култури м њи. хове асоцијације програмирају, дискутују, предлажу. Међутим, то су још увек само монодози. Нема. дијалога са носиоцима средстава, привредним планерима, промзвођачима — то је једна страна. проблема; друга је што нема још увек сагласности око тога шта су базични захтеви једне дугорочне културне политике и који су главни правци развоја. Тако, на пример, ствари које се саме по себи разумеју, као што су: описмењавање, питања, књиге уопште и библиотекарства. посебно, нису приорптетно наглашена, а превише се инсистира на неким секундарним делатностима — аматеризму, домовима културе м сл.
Џосебно је присутна идеја о тав. равномерном развоју различитих региона, супротстављања институционализму и слично, са позивом да се изврши тзв. деметрополизација. културе. Уколико аутори ове идеје мисле на демократизацију културе онда је њихова полазна. мисао прихватљива. Међутим, предложени начин превазилажења разлика је наиван п старомодан. Управо наш напор мора да буде усмерен ка томе да се извр-
· ши депровинцијализација водећих
културних установа и да оне, рационално организоване, квалификовано вођене и модерно опремљене као институције — развију најширу могућу друштвену а тивност.
Разговор водио Владимир В. Предић
5 • < • • : [4 • • • • • Ф •Ф • Ф 5 + Ф Ф Ф • Ф Ф Ф • + • + • + • 4 Ф • Ф • Ф •Ф • • ф Ф • •Ф • • • • |4 + • • • Ф • • • Ф •» • » » [4 • • > » • • • » • Ф • Ф • Ф • Ф Ф 4 Ф • + • •Ф Ф ф Ф • • • Ф • | [ • Ф • • Ф ; 4 % % Ф Ф Ф 4 Ф + 4 Ф Ф • Ф • % 4 • • Ф 5 Ф % : ф 5 Ф 5
4 Ф Ф 4
конструишем на бази историјске
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИСЛЕТОПИС
Рад на студији о окупацији (ловеније
Емилио Бруни, посланик КПИ у италијанском парламенту за 06ласт Пезара, завршава студију о односу талијанских окупационих трупа ХТ армије у другом светском рату према становништву у окупираној Словенији.
· Рад на овој теми, која је у извесном смислу била „табу“ у Италији, омогућен је Брунију у Љубљани, тде му је стављена. на располагање архива. ХТ талијанске окупационе армије, заплењена то. тово у целини после бекства ове армије из Словеније 1943. године.
Занимљив је приступ овој теми, као и закључци и тезе које Бруни заснива на бази ове сту: дије.
„Почео сам да се упознајем са овим документима -— каже Бруни — са скромним амбицијама, али сам затим схватио да имам на располатању драгоцени материјал, који ми омогућује да ре
УМИЛИО БРУНИ
документације, једну мрачну и ужасну страницу фашистичког рата и његових последица.
Сврха мојих истраживања није рат, нити у извесном смислу партизанска борба, колико односи између окупационе војске и ци. вилног становништва.
Верујем да могу да докажем да репресалије, покољи, пљачке, депортације, мучења, торки п крвави: плодови рата, нису биле искључиве прерогативе ни нациста нити батаљона прних кошуља, него окупационе војске као такве; „Хуманизам“ у рату је илузија. У рату постоји механизам који делује изван њега и политичких убеђивања као што се показало јуче у о купацији Љубљане, данас у окупацији Вијетнама.“
Са сигурношћу се може рећи да. ће објављивање студије Емилија. Брунија бити дочекано великим интересовањем.
Смрт Алојза Шмауса
У Минхену је 27. јула умро истак> нути немачки слависта др Алојз Шмаус, професор Универзитета и члан Баварске академије, Др Шмаус је више од четири деценије свога плодног научног рада. интензивно изучавао, преводио и популарисао југослрвенску књижевносе у Немачкој. Др Шмаус је аџтор неколико десетина значајних студија о нашој народној и уметничкој књижевности, иницијатор бројних докторских дисертација о нашим писцима на'Минхенском универзитету и један од нажољих преводилаца наших писаца на немачки језик. У најзначајније Шмаусове преводе убрајају се превод Његошевог „Горског вијенца“ и приповедака Ива Андрића. У последње време, као професор универзитета у пензији, др Шмаус се бавио компаративним балканолошким студијама у светлу наше националне традиције, подстичући цео низ млађих немачких слависта на рад у истој об-
|
| | | |
ласти. 1967. тодине др Алојз Шма“ ге је за свој плодан дугогодишњи рад добио награду, Српског центра ПЕН клуба, која се сваке то. чине додељује најистакнутијим преводиоцима наше књижевности у иностранству. Захваљујући се на награди, др Шмаус је у писму српском ПЕН клубу изразио уверење да награда представља под» стрек и обавезу за даљи рад, који је, ево, после кратке болести, прекинула смрт.
(овјетека критика о књизи Александра Флакера
Прошлог месеца се у совјетској књижевној штампи _— („Вапросп литератури“) појавила рецензија књиге Алексанара Флакера „Књижевне поредбе“ коју је 1968. из дало а издавачко пре дузеће „Напријед“. Она је, углавном, позитивна, и то је свакако велико признање за аутора. Рецензент, Г. Мљина, уосталом, и експлиците пише да је А: Флакер озбиљан истраживач класичне руске и совјетске литературе, њен активни популаризатор и пропататор у Југославији, чији су ре“ ферати, посвећени проблемима социјалистичког реализма, теорији стилова ин компаративном изучавању националних литература, били запажени на многим међународним скуповима. .
За нашу књижевну јавност, међутим, од не мањег интереса. може да буде податак о томе с каквим се познавањем и с ка квим премисама говори о нашој литератури у совјетској књижевној јавности. Два примера ће то довољно јасно наговестити.
Т. Иљина замера Флакеру што у поглављу посвећеном књижевним стиловима, литературу из цериода који почиње 1928. назива. социјално-антажованом, истичући тако не стилске карактеристике те књижевности него њену идејну уомереност. „Тешко је сагла · сити се таквим ставом, каже она, јер крајем 20тих и 30-тих година одиграва се ренесанса критичког реализма (С. Колар, И. Г. Ковачић, В. Калеб). Уосталом и појава, коју п Флакер констатује, раЂање „социјалног реализма“ (А Цесарец, С. Галогажа, Х. Кикић, М. Фелдман) реализам управо тих тодина чини водећом тенденцијом која је утицала не само на хрватску него на литературу у читавој Југославији.“
Товорећи на другом месту -0 неуједначености појединих делова. књите, Иљина истиче онај део књите који је посвећен литератури ХТХ века. „Нарочито су занимљиви чланци, каже Иљина, који се тичу совјетско-јутословенских литерарних веза. Овде је нарочито вредно то што се Флакер осврће на све литературе у Југославији а не само на хрватску.“
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
Уреднички колегијум; Филип Давид, Васко Мвановић, Миодраг Млић, Дратан М. Је. ремић (главни и одговорни уредник), Љу“ биша Јеремић, Вук Крњевић (заменик тлавног уредника), Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Божидар Тимотијевић, Бранимир Шћепановић, Техничко-уметничка опрема: Драгомир Димитријевић, Уређивачки одбор: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Малић, Душан Матић (председник), Ар Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Мумхур, Пал Шафер. Мдејно решење графичке опреме: Богдан Кршић, Лист излази сваке друге суботе, Цена 1,50 дин, Годишња претплата 30, полутодишња; 15 динара, а зв иностранство двоструко. Лист издаје Новинско издавачко предузеће „Књижевне новине“, Београд, Француска 7. Телефон:
627-286 (редакција) и 626-020 (комерцијално
одељење и администрација). Текући рачун:
608-1-208-1, Рукописи се не враћају. Штампа: | „Глас“, Београд, Влајковићева 8.
Прта Џоја Ратковић
——— –——_—=_—=_____бо === слава" === _ И