Književne novine
ХУМОР И САТИРА
Један дан.
господина
Дар Мара
Господин Дар Мар, министар правдољубља у влади Дар Мар Дара и чувар печата Његовог Величанства, дошавши дубоко у ноћ са седнице владе, преморен текућим проблемима и терањем правде, а гладан,
· прво отвори фрижидер (Сименс, 200 лита-
ра) да види да ли је шта остало после жене, деце и пса вучјака, који сви већ спаваху у удобним креветима (Луј ХЛ, или неки мањи, или неки већи, али исто до бар), осим пса који је имао штенару пред гаражом (столар Мак, наш човек, направи бадава, да се деца и куче радују). У фрижидеру је било јаја, бутера, млеко У тетрапаку нераспаковано, витасок од па радајза такође у тетрапаку, и прасећа бутка на тањиру од чешког порцулана. Господин Дар Мар размисли, дубоко као увек, осмотри све околности, све могућности, све опасности, све перспективе, све резултате, све чињенице, све жртве, све дилеме, — и узе бутку.
М великој глави господина Дара Мара окретао се данашњи дан као ринтишпил; прво је јутрос Његовом Величанству опрао ноге, и уши, потом је активно учествовао џ борби царских, расних петлова, затим се гурао на распродаји рестлова и купио фланелски комад, већи, за 'пар-два фланелских гаћа, добрих и јевтиних; с посланицима расправљао је питање неких шашавих проблема и око подне таман је мислио на ручак, кад оно (никад човек не зна шта ће да се деси!) у том тренутку дође једна жена, грађанка, узбуђена веома, хоће да јој он тера правду; поводом чега, Он пита, а она хистерично каже да он зна, да он све зна; а он не зна!!! док се он наљути и подвикну, онда она запишта као кукавица сиња, исприча да су јој јаничари мужа на колац! набили! и то ово време! Рикнуо је онда Дар Мар као лав, као бик, скочио и 'наредио, затворио све сумњиве (само од такси шофера десеторицу!!!), раскопчао кошуљу, све му се већ згадило, с народом не можеш лепо и то ти је! и све је било готово у 14 часова по средњоевропском времену; копљоноше дДОнеше копља, водоноше донеше воду, весталке донеше ватру, штитоноше штитове, мироносци лекове, стетоноше заставе, возовође дотераше возове, војсковође доведоше војске, и све то стрпа се у магацине, до сутра, јер је радно време за данас било завршено.
мезДдаи, врага! Сви кући одоше, а-и господин Дар Мар пође, док на капији ето ти опет оне жене, опет кука на јаничаре. Мхватили је, силовали! а била невина! То је превршило сваку меру, рече Дар Мари посла тоспођу КОД Осигуравајућег завода да извади штету, а он обећа све што зна и уме да ће учинити, да им мајку њихову јаничарску! А бејаше му жао жене! Шта ће јадна, муж ће јој отићи у хајдуке и ускоке, али мало ко преживи с коца! Још ако ово дохвате новине и радио-телевизија, оде све у тандарију, истећи ће му мандат преко ноћи, узеће му печат и жиг Њ,В., узе: ће му правду, ко још пази на тубу правду! А баш је мислио поподне да гледа борбе гладијатора у боји, на ТВ, и да после иде на аеродром да дочека неке, високе госте; Њ. В. отишло да пеца, па рече њему, ајд, части ти, отиди ти ако можеш, треба неко знаш, од наших да буде, треба, знаш, да буде свечано; и немој да заборавиш, поведи почасни батаљон, пека буде и мало почасног батаљона, то пали, драти су нам то гости... А увече је хтео на седницу владе, по хладовини; треба да се расправља о талијама царским, има неких научника, кажу, пронашли парну машину па што да галија иде на весла! и имају право људи, ако је већ пронађено, нека се искористи за опште добро; и треба да се расправља о експериментима са бомбом, мајку им недоказану! па то је да полуди пре неки дан донели једног дрвасечу, потпуно човек радиоактиван, хоће да се упропасти народ!
А сада, поред свега, мора прво да среди са јаничарима! Сврати у бифе на шољу липовог чаја, хиперманганом испра уста и освежи се, па пође у тврђаву, на коњу. Шеф јаничара прими га онако с ногу, срдачно; упита га шта мисли о дахијама, о утакмицама Прве лиге, о сличним осталим текућим темама; па га затим упита о чему се управо ради, чему да захвали за посету, и сл. Исприча му господин Дар Мар потанко. Јаничар узе да се оправдава, да врда: те није био баш колац, те обичајно право, те не буни се више ни сам човек! мртав од јутрос, кукавица нека, у мро одмах; за силовање пак рече да је грешка, а грешке се дешавају! али да је божански праштати, па га (господина Дара Мара) позва затим на црну кафу, 1 се све заврши људски! Господин Дар Мар помилова га благо по коси, исприча му да је страшно лупао главу како ће све да среди а оно како је испало лако! Реџе да му је било жао жене, муж би јој, ревратири отишао можда у хајдуке и ускоке па би остала јадница сама, али сада је све у реду, а кафу моли једну горчу:
После свега кад је хтео да крене не дадоше му јаничари да иде на коњу него а вратише у Ролс-ројсу, а коња одведоше џ кланицу. Међутим, ТВ пренос борби Рава јатора, директно из Рима, преко Телстара,
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 1!
беше готов! Рекоше му неки што су гледали да није било лоше, све док хришћане нису пустили у арену, и лавове, а онда су настале техничке сметње: Папа који је био на трибинама, уз цара, страшно се 6унио говорећи да то нема смисла, и да он огорчено устаје против тога, и устаде 2 и цар устаде, пребаци Папи за Средњи век
и инквизицију (а зар је то имало смисла), |
и ту се Евровизија искључила.
Господин Дар Мар се насмеја, свуда ли има проблема, свуда, али већ је време да пође на дочек. Смести почасни батаљон У тенкове, и посла ка аеродрому нека од мичу, а он ће да узме такси па за њима: На аеродрому прође време када је требало тости да дођу, господин Дар Мар сачека оних познатих петнаест минута, па рече почасном батаљону да још чека на месту, а он оде да се распита у чему је ствар. Хтео је да телефонира у земљу гостију, да види када су кренули, и јесу ли кренули, али му телефонисткиња рече да им је телефон већ неколико дана у квару, а из сервиса не долазе; једино ако може ради јом; може, рече Дар Мар, као студент био је спикер, па уме; из те земље почеше од мах да се извињавају; гости нису ни пошалм, авион се нешто покварио; господин Дар Мар рече да не мари, и нама се те, лефон покварио, није то ништа, а када ће да дођу. Рекоше за два-три дана, па се господин Дар Мар врати у град на седницу владе. Одигра партију-две шаха са министром социјалним, у том и седница поче.
На седници се залагао за прогрес и правду, као и већина; решено је да се робови са галија пусте, и да се уведе пара, кад је већ има доста, а робови да се школују за ложаче парних котлова и, разуме се, да буду слободни; што се Х-бомбе тиче
опет је осуђена, а дрвосечи је одређена
висока пензија, неће дуго! На крају, ду“ боко у ноћи, неки посланици предложише да иду да гледају стриптиз, али господин Дар Мар пође кући јер далеко станује, а већ је касно; затим је појео бутку, и пошао на спавање. •
Леже поред жене и хтеде да заспи, али се одједном лупи по челу: почасни бататаљон остао на аеродрому! Чека! Момци стоје „мирно"! Заборавио је у брзини да им каже како гости неће доћи и како могу да иду! Слепац! Господин Дар Мар устаде, зажали очајнички што нема телефона (проклетство, и тај ред за телефон, никако да дође на ред у централи, када ли ће најзад да му одобре!), невољно се обуче, псујући и оде на аеродром.
РАСТКО ЗАКИЋ
МАУ Оз А. МА иаИЊх уз џ
54
КАРИКАТУРА БРАНКА ЦОНИЋА
Душан Костић
Оточје и височје
Тако ти и треба; јарболе саломиш,
и они врх пучине жудно висе.
Негдје су делфини, факини — чини ми се, а не можеш до Башке, ни у Омиш.
Од загрљаја зидина тих свеобухватно, под плавилом чекаш на риви што
се њише. Ни ћука. Ни хука. Ни смука. Н' кише. Блијешти лука. Не клати се кл
Оточје отплови у височје, и ништа. Поруке пишу црним перјем звијезде. Зелене и жуте несанице језде, и с осмјехом те питају: гдје има
у коначишта2г
ПАРОДИРАО ЛАВ ЗАХАРОВ
сзввинивиннилитинининнвинли наивни сили х иннннивнрнЕнвни изазвани Баг
квинниннининниксм аинтининнинннливнааивЕв нит гилаавааннилвининиишпаивиниинвнзаннинннининнининининиа;
ДРУШТВЕНА ХРОНИКА
ХРИСТА РАД
Васко Ивановић
УЗ ПОМОЋ прве и друге „добре куме" (како их назива уредништво): „Фамиља кристијана", најјаче сликовне ревије на свијету, која се тиска у 1,700.000 примјерака, а уређује се у Милану и париске издавачке куће „Серф" која су нам уредништва помогла својим искуством, великим разумијевањем и низом својих материјала"; и уз благослов домаћег бискупа Фрања Кухарића: „Желим Вам божји благослов!" изашао је у Загребу, овог месеца, ове године, први број „КАНЕ" „кршћанске обитељске ревије".
Да ли је још ко (из домовине или иностранства) помагао уредништву које се труди да „пружи свјетло божје ријечи за живот обитељи" како лепо каже бискуп Фрањо Кухарић, о томе се у првом броју изричито не говори. У сваком случају, пред нама је једна технички изванредно опремљена, садржајно разноврсна и врло смишљена ревија.
Кад се говори о томе да црква има право да слободно расправља и пропагира своје учење, исповеда своју веру, нсобавештени и наивни уопште, мисле да то значи да ће црква да се бави извесним ап страктним таласањима душе верника, е да би јој обезбедила право место у оном животу тамо, кад једном напусти ову долину плача. Нема ништа од тога!
Кршћанска обитељска ревија „Кана" није нимало у облацима тамјанског дима, рајских јабука нема ни на „Каниној" фотографији трпезе „Обитељи с једанаесторо деце — каква пустоловина!' каже уредништво, иако је познато да су деца дар божји, али, не треба кушати провиђење. Ревија као да се уређује по начелу: „Све што је људско није ми страно", а уредништво је ту да оно што је страно „расвијетли божанском ријечју“ уз помоћ слика и цртежа.
Ревија има све рубрике. Писмо главног уредника: „Драги читатељу"“, коментар о сексуалној револуцији: „Предбрачна и ми мобрачна искуства", фоторепортажу: „Бра ћа и рођаци папе Ивана", (из које се лепо види да су чланови ове свете обитељи обични људи, као Ви, као и ја драги читатељи"), занимљивости из медицине: „Тај
не нашег тијела", чланак о модернизаци-
ји цркве, анкета: „Познајете ли своје дијете2" (с девизом — „Никад понизити своје дијете!"), текст о потреби стручног усавршавање свештеничког кадра: „Од дрне школе! до свеучилишта", страну сатире и хумора, наградну крижаљку, гајење цвећа, две стране моде с коментарима уреднице, сестре Јадранке, филмовани роман: „Еугенија Гранде", страна спорта, са сликом: „Пеле (десно) у акцији". На тој страни
види се, црно на бело, да је Пеле велики
верник као, углавном сви „врхунски спорташи", о чему уредништво има „тисућу и један доказ", али зар то и треба доказивати2 Из тог мноштва рубрика и написа, изванредно опремљених и вешто срочених, поучних, али ненаметљиво, деликатно, с много поштовања према читаоцима, одабрали смо за наше, такође драге, читаоце, два написа.
Први носи наслов: „Како ћемо постати одрасли". Поднаслов је: „Што значи „кршћанска пунољетност2"
Писац чланка оштро устаје против конзервативних назора: „Код нас влада јако увјерење да проблем треба прикрити, тешкоће ружичасто обојити, вјернике као малу дјецу за руке водити, дајући им у свакој и најмањој ствари точан и јасан напутак. Да не требају мислити нити сами ишта одлучивати, јер да зато нису нити ће икад бити способни.
Некоји се код нас и боје те одраслости. У њој назријевају неку протуцрквену и помало кривовјерну тежњу. Ако се вјерници у подручју своје вјере и живота по вјери буду владали као одрасле особе, чему онда црквена власт и њезини функционари2" Дакле, тога има и у цркви! „Побркали су се појмови!", каже аутор.
„Шије посредништво црквене хијерархије у томе да вјернике сведе на разину малољетника па да попут мале дјеце буду само извршитељи онога што им се нареАМЛО или изговаратељи онога што им се ставило у уста, без дубљег увиђања самих ствари и без способности да сами собом управљају."
Да ли ће колега из „Кршћанске обитељ ске ревије" који је написао ове редове наићи на отпор осталих „кршћанских новинара" или „функционара", ми не знамо, али лепо је он то смислио и треба му пожелети успеха. И нама ако с таквим црквеним пропагандистима и идеолозима уђемо у полемику о животу, противаргументима необновљеним десетинама тодина, неуким и припростим,
„Бити одрастао значи бити способан да сам слободно собом одлучујеш, добро спознајући склоп питања у којима се треба одлучити, а не да петко други за тебе створи одлуке и одузме ти могућност да се сам слободно опредељујеш".
Сходно томе „Кана" чини све што може да:се кршћанска обитељ слободно оп-
редељује, спознајући склоп питања и сам живот, а чему тај живот учи, о томе говори и напис из првог броја „Кане": „Бог постоји — ја сам га сусрео". То је опис преобраћења Андре Фросара. Ко је господин Фросар2 Једна „врло позната особа У
· француској јавности". И не само то! Он
је, ни мање ни више, „син првог генерал. ног секретара комунистичке партије Фран цуске, Оскара Фросара". И шта се догодило једној тако познатој особи јавног жи вота Француске и члану једне, но, у сваком случају, необичне обитељи, француске такође2
Он се родио, одрастао и провео мла» дост у једној „комунистичкој обитељи, васпитаван је комунистички, а на зидовима њихова мала стана висјеле су слике великих револуционара, почевши од Карла Маркса".
БОРБА ЗА ХЕГЕМОНИЈУ ОГЊЕМ И МАЧЕМ: ОНО ШТО КАТОЛИЧКА ЦРКВА СКРИВА ОД МЛАДИХ ВЕРНИКА
Али, све то није помогло. Једног дана, „Било је то послије подне 8. српња 1935. године... Било је точно 1710 минута. У двије минуте ја сам постао кршћанин Шта се догодило за те две судбоносне минуте2 „У том се тренутку експлозивно догодио низ чудеса, којих је неизрецива моћ разодјела у тренутку апсурдно биће какав сам био, да доведе на свијет задивљено дијете, какав никад нисам био. Ево, добио сам нову обитељ — Цркву. Ја сам католик, римски, апостолски!" И то све за два минута, 8. српња 1935. године у 17 часова и 10 минута!
А пошто је господин Фросар био члан и једне друте обитељи он, објективно, може да упореди ону социјалистичку обитељ и ову црквену. Он то и чини:
„Стара вјера (црква — прим. наша) приписује људима заједничког оца; социјализам не зна да он постоји. Зато је наше братство (мисли на братство социјалиста — прим. наша), иако искрено и дубоко, ипак било само братство сирочади".
Један поучан случај. Али, што се нас „социјалиста" тиче, наши су грехови тако велики (ми чак ни оца не знамо!) да су сасвим незнатни изгледи да нам чудо по могне у 17 часова и 10 минута; било ког дана, било које године, од сад до вечности, амин! То значи да не можемо очекивати да неким чудом црква престане да се занима за овоземаљске твари. Она ће се увек мешати у такозване световне проблеме и тумачити их. Утолико успешније, гласније и животније уколико је наш живот сиромашнији, а тумачења „социјалиста" црквенија, догматскија, начињена „од онога што им се ставило у уста, без дубљег увиђања самих ствари и без способности да сами собом управљају".
_ То, заиста, није особито нова мисао, али би је требало запамтити, јер, ако смо већ сирочад без оца, како кажу уредници „Кане", не бисмо смели бити без памети,
__ Христа ради.
Уплатом 15 нових динара
на текући рачун 608-1-208-1
обезбеђујете себи редован
пријем нашег листа до краја ове године
, У