Književne novine
ЗА БОЉУ ПРОФЕСИОНАЛНУ ОРИЈЕНТАЦИЈУ
ПРАВИ ЧОВЕК НА ПРАВО МЕСТО
ПОКУШАО САМ да разговарам са двадесетак ·насумце изабраних младића и девојака који су овог лета завршили гимназију. Питао сам их: шта ћете студирати, коју сте професију изабрали, да ам знате куда ћете кад завршите факултет, односно зашто сте изабрали баш право, архитектуру или медицину2 Готово сви одговори били су неодређени и непотпуни, Они који су пмали одређене амбиције нису умели да их мотивиш“ реалним представама о будућем позиву и његовом _ друштвеном значају, а још мање су знади да ли је њихово будуће занимање конјунктурно и шта ће са дипломом кад је стекну. Половина испитаних у овој лаичкој и лроизвољној анкети није могла поуздано да тврди шта би желела да студира и шта да постане у животу!
Мој мали експеримент је лако изводљив и може се поновити го тово у свим срединама. Уверен сам да је и читалац често био суочен са чињеницом да млади немају довољно јасне представе о својој будућности.
Што је много горе, такве представе немају ни. старији, они у просвети и они који воде кадровску политику у привреди. Професионална оријентација, прихваћена у модерном свету као интердисциплинарна научна делатност, од чије ефикасности зависи основни идеал политике запошљавања „прави човек на правом месту", као важан предуслов креативности, продуктивности и дру: штвеног просперитета, најзад као важан предуслов задовољства човека светом и собом у свету, има код нас веома скромну традицију и рекао бих да упркос из весним напорима, животари живот пасторчета, потуцајући се на средокраћи између завода за запошљавање, радних организација 4. „школа, Професионадна оријен ација, дакле, има вишеструки зна чај: економски, социјални, психолошки; она се не састоји само у давању савета приликом из бора занимања, већ пре света у перманентном _ праћењу развоја личности, у откривању способности сваког будућег произвођача, у правилном усмеравању интересовања, у упућивању ученика и студента у све разноврсније могућности сваке професије, у, планирању образовања према јасно исказаним потребама друштва, У преквалификацији и адаптацији стручњака према променама у производњи ита,
Каква је професионална. оријентација у нас, може се видети по томе што су се овог посла латили са ентузијазмом (али им са ограниченим могућностима) само заводи за запошљавање, У 3 завода у Србији 47 ПИО. и 4
ника просветних раде про в го дине извршили 22.940 психолошких и 10.412 медицинских испити вања, и посаветовали 44.000 људи којим послом дасебаве. Али њихов труд, ма колико био конструк тиван, није довољан, јер не по стоји сарадња између служби запошљавања, привреде и просвете. Како психолог може да упути младог човека, а да при томе не осети терет на савести, кад нема поуздане податке о кадровским потребама привреде2
Наша привреда још увек лана
и администра
ски планира будуће кадрове, јер нема стручњака који би планове производње ускладили у нега ма за радном снагом. рбији само 120 Ре Ер а има стручне тимов
ппраје и селекцију будућих
алим ортанирадника, док у ост 4 зацијама постоје класични „кад ровици“, чин који по наре
Ђењу „одозго“ и Љају правилнике о цији радних места. Школе, заједнице образовања и просветно-педагошки заводи, само
случајевима воде рачу“
у Е у 4 на о професионалној оријентацији, препуштајући пој ИМ педа тозима да се овим
самоиницијативно. Откривање те длената и професионално инфор' мисање, разбијање класних пред: расуда о мануелном и умном ра: ду, почиње међутим У основној школи им траје готово до краја живота сваког човека. Када би се пратио развој способности сваког · ученика, када би постојао „уче нички досије", ситурно је да не би хиљаде ученика понављале раз ред сваке године, да се у сре~
Наставак на 2, страни
БЕОГРАД 29. АВГУСТ 1970. ГОДИНА -ХХП
(КЊИЖЕВНА.
БРОЈ 372
НОВИНЕ
ЦЕНА 1,50 ДИНАР
МИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ
_ ЧЕТВРТИ БИТЕФ 70.
Фестивал позоришних погледа на свет
ПОРЕД СВИХ РАЗЛИКА које ће собом донети трупе разних зе маља, Четврти БИТЕФ 70 задржа. ва континуитет у својој основној идеји: нове позоришне тен денције. Овом формулом ми смо пре свега себе, а затим позоришни свет земље и иностранства обавезали на праћење правих кретања позоришне мисли а не на фестивалско-менаџерске резултате. „Свет није жељан фестивала, већ искључиво провокативних питања које овога тренутка позориште може да постави савременом човеку. Зато су увек успони БИТЕФ-а забележени онда када је ова идеја била афирмисана, а падови чак и онда када су биле формално изведене одличне представе, али које нису одговарале овој идеји", омиљена је мисао Мире Траиловић, иницијатора оснивања БИТЕФ-а.
Овотодишњи БИТЕФ носи п је дан поднаслов: Класика на начин 1970. Ову тему нисмо и» мислили пре самог избора прелстава, она није, Прокрустова постеља, већ тема која се сама наметнуда. Тратајући за најзначајнијим представама прошле сезоне, уочили смо да се најбољи редитељи светске афирмације, као Планшон, Бергман, Ћулеи, Есриг или Лицау, као и најмлађа генерација, да би се изразили, обраћају класичним ауторима: Софокау, Шекспиру, Расину, Дидроу, Бихнеру, Достојевском; и то у већој мери нето раније.
Ипак се не може рећи да тиме
„млозовијите света улази У. мериод.,
неокласицизма, напротив, обраћа"ње класичним темама има много дубљи смисао. Ово померање тежишта ка театру великих идеја,
појава је коју је припремио теа-
тар апсурда, позориште провокације, покрета п физичког узнемирења. | Ако, пак, покушамо да савремени тренутак позоришта погледамо и са формалне стране, онда би се могло рећи да је у најновије време омиљен повратак дека"дентном осећању света с краја прошлог века. Позоришни свет ава облике Јирепд-стила, ат! попуеац-а, Гаудија, Гимара. То, наравно, није случајно, јер поред свих локалних ратова, велика културна подручја света живе у мирнодопској атмосфери потро-
тпачке цивилизације и неукус мо-
|
ра бити укус нашег времена, А велики уметници том осећању света данас прилазе са пуно ироније и самоироније. На Четвртом БИТЕФ-у 70 у драстичном облику то ћемо видети у Копијевој „Еви Перон", а у суптилном облику У Бергмановој „Игри снова".
Живимо, међутим, у доба када је тешко да једна тенденција преовлада у целокупној уметности нашег времена. Савремени свег је сувише разуђен, немиран, растрзан, променљив, да би могла завладати једна једина форма из ражавања, Зато је апсурдно када неко на БИТЕФ-у или ван њета тражи једну једину тенденцију за коју би рекао да је то тенденција 1970. Постоји све изразитије окупљање око једног покрета, јед не идеје, једног уметника. Театар не подлеже хировима моде, ма колико бучна публицистика нашег времена покушава у својој површности да о представама пише као о новим шеширима.
И зато не може бити циљ да се на БИТЕФ-у приказују хирови позоришних сезона, већ нове врел, ности које чине стање лухова, умова и укуса једног краћег пе рпода, који се не може мерити једном једином сезоном. Наравно, мање-више слободни у избору, ограничени смо материјалним и техничким границама, и тај избор обављамо са озбиљним дилемама, због саме природе објективне противречности у којима се рађа многа истинска нова врел: ност,. Рецимо, бурни нови позориини догађаји у САД, оствару-
о ју бвоса нолупрофевионалним по
зортшним глумцима им свака тамошња вредност носи траг дилетантизма. Знајући за посебну авер зију Београда према аматерској глуми, стојимо пред дилемом, да ли се лишити ових представа. И одлучујемо се, маравно, да морамо нешто жртвовати, да бисмо заиста активно информисали публику БИТЕФ-а. Ове представе су нај више грђене, али се након неколико сезона, заправо већ наредног ЂИТЕФ-а, показује да су то била значајна гостовања. Чак је и ле гендарни Ливинг театар, који втше и не постоји, био предмет највећег презрења београдске публике, али данас више нико не може да замисли да је прошло четири БИТЕФ-а без њих. Многи бољи су заборављени на рачун значај
· нијих.
МЕД гванолак К У | ЕМИ ~ 1,7. ~
БИТЕФ није фестивал најбољих представа без обзира на вредно сти које носи. Тихе, мирне, кла сичне вредности академизма не мају шта да траже на њему. То не значи да на БИТЕФ-у немају места представе које своју револуцију садржаја остварују без бучних формалних иновација. Такав је пример до сада био Крејча са својим Дивадлом за браноу,
а пре свега са већ као у камен _
уклесаном представом „Три сестре". Крејча ће нас ове године све изненадити и формалном иновацијом. Поново Чехов, овога пута „Иванов“, али какав! Нема више ни спољашњег привида реализма. Сви глумци су све време на сцени и крећу се као имагинарна бића Ивановљеве свести у позоришту контрапункта и хармоније, Такав је и Роже Планшон, ко
ји одувек нове вредности доноси
не разарајући стилске карактеристике једног аутора. То је редитељ који уме да мисли на нов начин, при том је акцент на речи мисли. Његова „Берениса" помера све конвенционалне представе 09 овој „трагедији са два класична јунака" са плитке теме борбе полова ка дубљим и ширим питањима света, његових "мисаоних пи емотивних димензија.
Млађи редитељи и овога пута доносе узнемирујуће облике 'авантарде. Таква је пре свега представа Ла Мама, такође остварена на класичном тексту. 0- краја ХИ] века, али која је сва у грчевима и немирима Гринич вилиџа. Занимљиво је да је млади румунски редитељ Андреј Шербан · успео да америчке глумце приближи већем професионализму него што смо на виклм. Успех ове експерименталне представе донео је младом Шербану позив да ради са Питером Бруком, који ове сезоне кре: ће да у Паризу са петнаест младих људи из целог света експериментише, без одређеног унапрел смишљеног циља. Занимљиво је да овај јединствен подухват финансира Иран, она иста институција која је основала позориште нашег овогодишњег тоста ирански театар Карта Намајеш, такође смелих формалних вредности.
Наставак на 2. страни
Њу уто и Је САЗАИ ЊЕ || ри Мр
|" Ц: Ц4Р
СВЕЧАНОСТИ КЊИГЕ
АКЦИЈА „Месец књиге" одржава се ове године у СР Србији по петнаести пут.
Иако акција, ограничена на пе-
риод од месец дана, „Месец књите“ није кампања у негативном смислу те речи, јер не само да током свога трајања организује интензивнију _ пропаганду књиге и читања, не само да покреће на активнији однос према проблемима књиге и њеног пласмана, већ иницара и реализује подухвате и мере практичног карактера и трајнијег значаја. · Оно што би помогло даљем развоју „Месеца књиге" и допринело његовој ефикасности, јесте чвршћа организација и мобилизација свих оних снага које имају -интереса да у овој акцији учествују и да је сматрају својом. Оријен тишући се одлучно на оне 0о6лике активности који представљају конкретна решења појединих проблема са подручја књиге, не треба се одрећи ни активности манифестативног карактера, јер и оне имају значајно пропатандно дејство, јер и књизи припада право да има своје празнике и свечаности. Према одлуци Међурепубличког одбора Месеца књиге, овогодишња акција ће се одржати у времену од 15. октобра до 15. новембра.
Њено отварање ће бити у историјском месту наше Револуције — Јајцу, и на тај начин ће се везати за Лењинов јубилеј и 2570 дишњицу победе над фашизмом.
У СР Србији Месец књиге 70, с обзиром на петнаестогодишњицу акције, треба да добије јубиларно обележје и свечанији карактер. Предвиђен је, тако, цео низ делатности посвећених књизи;
— свечана академија би требало да буде једна од тих јубиларних манифестација. Одржала би се на Коларчевом универзитету и њен организатор ће бити Културно-просветна заједница Србије; — телевизијска емисија из серије „Актуелни разговори" биће, вероватно, посвећена проблемима књиге;
— поштански жиг акције ће се стављати на пошиљке у току Месеца књиге;
— покретна изложба књита домаћих аутора, треба. да буде организована у сарадњи са издавачи ма и комунама; _
— сусрети са домаћим ауторима, разговори о писцима и делима. треба да буду реализовани уз подршку и ангажовање Удружења књижевника. Србије, књижевних критичара и научних друштава; — акција помоћи јавним и школ ским библиотекама, коју 'Културпо-просветна заједница, уз учешће издавачких предузећа и комуна организује већ неколико година остаје један од најефикаснијих видова ширења књиге. У Месецу књиге 70. овај подухват треба да добије већу ширину и интензитет;
— издавачке куће треба акцију да помогну и отварањем продајних киоска, покретних књижара, књижара у мањим местима где за
Наставак на 2. страни