Književne novine
А ИЗА ТОГА: ШТА2
Привремено се реални, социјал- ·
ни живот људи, као стварни идеал који је обећаван, нашао у сенци „лационалних сензација", Створен је вакуум, обмана: шта је шта2 (У недавној анкети РТ Загреб, већима упитаних одтоворила је — да на прво место ставља незапосленост, извоз људи у иностранство, а тек на осмо — национално п! тање!), Живот се очигледно олвија на два супротна колосека: воде се бескрајне националне дискусије, а у исто време — економско, социјално стање земље је пред катастрофалном, „критичном тачком". Дефицит у робној размени; само за прва три месеца износи 5,7 милијарди динара, 2,6 плута више него у исто време проние тодине; куповина робе за то. тов новац порасла је за 39 одсто,
буџет за 30 одсто, а инвестиције, ,
понегде, за 70 одсто, Близу ми лион људи налази се на раду 7 иностранству, од њих тридесет хиљада „белих крагни".
Вратимо се малим стварима!
Иначе, зко овако наставимо, створићемо: нов политички систем = нову федерацију, али она неће имати од чега да живи. Умреће у сопственој лепоти.
Драган Марковић
ПЕСНИК ПРЕД СВОЈИМ ВРЕМЕНОМ
свакој појединој пјесми, као жу. манцета у бјеланцету око жуманцета, и тако јајолико све до у бесконачност (Т. Ладан). ИМ, дабоме, ништа лакше до тај сјтешиз мозиз сматрати одговорним за кидање комуникација у самој поезији и између ње и аудиторијума.
Ако јој је већ наметнута улота религије и јединог могућног педагота у данашњем свету, како опа ту улогу реализује2 Често кажемо: нолемичким односом према стварности, проналажењем модуса надилажења и превазилажгња судбинских проблема којима се данашња поезија не игра већ их жсиви!2 Таква улога неминовно подразумева комуникацију одреЂених, конкретних проблема да нашњег човека, при чему је реч комуникација од прворазредног значаја. Начела те песничке оријентације нас, међутим, уверавају да она реагује на критична нитања саме повјесне збиље. Независно од мере којом та поезија однета „реагује на таква питања маква је корист од те педагогије,
од таквог поучавања2 Чак ма да. комуницира читаве филозофске ·
системе, чак и да рачуна са ефикасношћу критичког односа према свету с којим рачуна одређе“ на филозофија, кога она поучава За које људе су ти проблеми редлевантниг Ако мислимо на људе са нешто ширим значењем тог појма — јер, немогућно је да пе сник спасоносно и хуманистички жели да делује, како се тумачи, на људе посвећене у антропоцентризам кад искуство модерног европског мишљења — бојим се да ће његове речи отићи у ветар. Људи ће радије веровати, Јер ће је разумети, протестној или, чак, сатирички ангажованој поезији.
Многи модерни писци, а нарочито песници, испољавају, с аруте стране, исувише одбојности према прогресивним – аспектима науке не зато што су суочени са њом самом, већ зато што су суочени са светом који је резултат те науке. Са светом у коме су вредности традиције фрагментар-
ЈОШ ЈЕДНА ВАРИЈАНТА
« . “
1 “ А 453
не, а конструктивне снате науке поништене деструктивним последиџама које се испољавају и У општим размерама, у физичком уништењу људи и цивилизације, и у индивидуалним, у губитку хумапости и човекове персоналности, Ако се пак користе резулта тима науке, чине то непосредно: ствара се конкретна, компјутерска, сигналистичка поезија, а на путу је поезија као архитектура екстеријера и ентеријера, као употребни предмет дакле! Ако и мо жемо донекле примити тумачење да је у питању виталност уметности која се, ето, укључује У околности модерног света, надамо се да је то пут којим пеће кренути већина песника, Он посЗиЈу од смисла традиционалног и перманентног хуманог и индивиду
„алног опредељења удаљује баш
онолико колико је од садашњости удаљује лоше схваћен и још торе примењен фамозни есеј Т, С, Елиота „Традиција и индивидуални таленат" из кога је извучен само супстрат идеје по којој постојећи споменици традиције форми“ рају идеалан међусобни поредак вредности који ће бити модификован 'увођењем модерне уметпости међу њих. Јер, о данашњој ситуацији се може говорити само језиком и значењем који из ње проистичу. Ако и не постоје системи мишљења и вредновања, уз чију помоћ би се могао изразити општи и приватни комплекс проблема, данашњег света то не значи да. песници не могу да их стварају или да их проналазе у данашњим законима живота и »удског понашања, Ако су многе традиције, системи веровања и институ“ пије срушени то није зато што је данашњи свет материјалистич“ ки, већ зато што су ови престали да буду довољни и адекватни за тумачење модерног времена.
Укратко, песник нема другог избора — као, уосталом, ни било који други стваралац — до да из расте из сопственог простора и из сопственог времена. Идеалан им често обнављан задатак песниха, па и сваког другог уметника, да у свом делу и њим самим изрази највећом. могућном мером и снагом проблеме изван његове приватне сфере, али тако да их пожртвовано присвоји и изрази као свој унутрашњи лични свет како би за читаоца имперсонални модерни свет изгледао персонализован у поезији, актуелан је и данас, Нема другог враћања до повратка вечној потреби за делима имагинације која уз помоћ уметниковог сензибилитета и читавог његовог бића резултирају из не посреднот искуства. Није, дабоме; реч о залагању за песника као некакву јавну личност, која би
| могла изазвати партерне примед
аорте
бе на тему рос!е епрарб, већ је у питању свест о присуству у савременој ситуацији која подстиче апчни однос према њој п уметност саму.
Алм, тај лични однос не треба предимепзионирати мили, што је вероватно тачније, поједностављи вати: поезија не треба да спасава свет и цивилизацију. Ако то буде чинила изгубиће себе саму, свој сопствени смисао. Њој је сасвим довољно да буде уметност од чијег смисла и функције у друштву нема, у основи, ништа традиционалистичкије и, у исти мах, ништа актуелније и савременије, У дато време поезија не може да учини ништа или може врло мало. Она дејствује у дугом историјском процесу. А историја је ипак ваљда пред њом, јер, најзад, агз Лопса уба Бтем15,
Богдан А. Поповић
" мислили
+
"Утваре
Кад се каже усташа, наши
«
људи · мисле убица. Зашто је тако кад усташе сигурно нису из-
убијање» И пре њих људи су убијали своје непријатеље. Уколико суровије утолико су више, касније, пред људима и животом покушавали да оправ дају свој чин. Усташе то никад нису чинили, нису имали времена; они се на светлост дана и живо“ та појављују у часовима смрти:
— да стрељају Аугуста Џесарца, — да пуцају у Владимира
Роловића,
— да домекују ма бајонете недужну децу.
Цесарец и Роловић су, за њих, криви, јер су мевали животу и борили се да буде људскији. АЛ-
· ли деца, шта су ома, побођу, кри
дар Зар 'деца не настављају жи-
вотг Она су знах да живот није „затрт, И поред свих клања, по-
ред Вердана очију, поред логора, поред вешања. Онда баш: када. се. убици учини да може да отпочине, без страха од живота, бат онда. из неког дворишта, из неке запаљене школе, измиле деца на светлост, вриштећи, да би тавила живот! |
Усташе, наравно, имају и свој политички програм, који је У нај бољем складу с њиховим одно: сом према животу. Али, не мора ју знати ваше молитичко убеве“ ње. Човек не мора имати никак60 политичко убеђење, не мора се борити ни за какав систем, ни за какву партију, може припадати било којој нацији, па да буде њихов непријатељ. Све док је жив, док дрско хода по светлости дана, немаскирам, он може бити убијен. Не мора бити писац, ни амбасадор, нити служити једној с друкчијој држави него што је била њихова, они ће га, ако им се пружи прилика, уби“ ти Ако та неће убити на превару, подметнуће бомбу под седишта на којима седе људи које никад нису видели, о којима. никад ншшита нису чули. Разнеће им утробе, покидати ноге. А после ће поднети молбу за помиловање.
Мира међу нама нема. Уколико је живот живљи, а људи ви“ ше људи, утолико ће они више покушавати да се појаве из мра“ ка свог дивљег мозга, из јазбина свог очаја, да пуцају у леђа Лугусту Џесарцу и у уста Владимиру_Роловићу. Увек изнова, док 200 има живота, односно док год има њих. Једном раније, Џесарец, Роловић “и њихови другови сатерали су их тамо где им је место. Сада је ред на. нас. Колико ћемо успети у томе више зависи од тога каквим ће животом живети наши људи него колико убице мрзе живот.
Васко Ивановић
Хосе Лееама Лима – карипски Пруст
ЈЕДАН од главних књижевних дотађаја у Француској ове сезоне је објављивање романа кубанског писца Хосеа Лесаме Лиме „Рај", који се у Хавани појавио из штампе пре нешто више од четири године. Овај велики роман, који у издању „Сеја“ има 576 страна,
звстнињот теме
нас
ХОСЕ ЛЕСАМА ЛИМА
учинио је славним писца који је досад био познат само у својој земљи, а сада је одједном протлашен за карипског Пруста, Ње тов роман доиста прилично полсећа на Прустов роман-реку „У тратању за изгубљеним временом , мада је барокан и херметичан, Дотаћђаји у њему више се усклађују по _ логици сна нето по логици стварности, За „Рај“ једни критичари кажу да представља. шуму симбола, док та други упоређују с тунелом у коме се само повре мено укрштају светлосни ситнали. М осиови, то је један аутобиотрафски роман, иако пије писан у првом лицу, Тема тог романа је сазревање једног детета и формирање његовог карактера Кад стигне у зрело доба, Лима који је (као Пруст) астматичар, приказује с нарочитом тананошћу (такође као Пруст) све што је у вези с детињством. Одрастао крај мајке, пошто је рано изгубио оца, он је развио велику осетљивост
"за ситна збивања у животу у
склоност ка дубоким запажањима. Мако је увек остао веран својој Хавани, Лима је веома образовап и добро је упућен не само у ку банску већ и у историју и културу читавог света, тако да његове референције дају још једну димензију непосредно описаном животу. Оно но чему се Лима највише разликује од Пруста јесте, поред барокности и херметичнасти, њетова изразито катодичка духовна оријентација и велика смелост у приказивању еротских тема. и проблема, Осмо поглавље романа је смелије и отвореније у описивању еротских сцена нето што је слу-
који је у том погледу досад био непревазиђен. Зато се очекивало „да ће, кад је роман објавио познати романописац и Лимин при. јатељ и кум Алехо Карпантије, који је тада био руководилац кубанског државног издавачког предузећа, да ће доћи до оштре реакције државних власти. Помишљало се на стварање „кубанске афере Солжењицин". Међутим, та предвиђања су се показала погрешним. Сам Дима, упитан шта мисли о свом роману м његовом од" носу према кубанском режиму, изјавио је: „Ако је Револуција снажна, она може све да асими лира, чак и „Рај“. А преведен на Француски, _ Лимин роман сада. проноси славу не само кубанске нето и датинско-америчке књижевности и културе.
Вече „Књижевних новина“ | у Новом (аду
Редакција и сарадници „Књи“ жевних новина" имају намеру да одрже низ књижевних вечери у корист изградње пруте град = Бар, Прво од њих одржано је 16, априла на Радничком универзитету у Новом Саду. На тој књижеркој приредби, пред пуном салом, читали су своје радове; Душви Матић, Миодраг Булатовић, Дра» ган М, Јеремић, Вук Крњевић, Ве. аимир Лукић, Момчило Милан. ков, Владимир Предић, Драшко Ређеп, Богдан А, Поповић, Влади“ мир Стотшин, Зуко Џумхур и Бранимир Шћепановић, Сав приход, од одржане вечери и хонорари пред: виђени за учеснике биће уплаћент на жиро-рачун Југословенске ин вестишионе банке 3за изградњу пруте Београд — Бар и луке Бар.
чај с романима Хенрија Милера,“
|
етар ваља циља див пао ои ал патоса уто тоа ти = аи амамиитавањ по ~ правац аса,
Језикословци. сепаратисти
М времену када „Матица хрват. ска" једнострано развргава Ново. садски договор, а њен предссатук ар Љулевит Јонке непрекидно пи, ри идеје о разавајању језика, сма. трајући сва друга мишљења о том проблему унитаристичким, о че. му су „Књижевне новине већ не колико пута писале, друштвено политички форуми меких наших република и покрајина јасно и недвосмислено формулиту ставове у којима постојање срп скохрватског, односно, хрватекб. српског језика, сматрају јединим исправним решењем М путањима савременота језика у својим срединама. ~ |
Недавно су највиши _ Аруштвене-политички органи СРВИХ ста. ли на такво стаповтппте, олиостпо подожали _ ретења _ Новосадског договора, а ових лана („Политика" од 20, априла 1971) то је ми. итљење исказао по друг Мирко Ча. надановић, прелседник Покрајинскот комитета СК Војводине по ма. тистар филолошких наука:
~ Не бих се упуштао у сва мо гућна питања око Новосадскот до товора. Рекао бих само ово: ми смо се отределили за јединство сртекохуватскот језика и жетов јединствен назив са уверењем да за то постоји прави научни и одру штвени разлози. Ако би се неко и поколебао у томе, не сматрам да ми због тога морамо да проме. мимо свој став. Зато мислим Аз ћемо у Војводини, као и у Босни и Хериетовини, ускоро донети је лан друштвени документ о равно, правности језика – (српскохрват скот, мађарског, словачког, у. мунског ми русинског), м језичкој толеранџији, У Војводини живе и Срби, п Хрвати, п Џрноторпи. Ве. ћином су екавци, али има п јека“ вапа. Зато треба да постоји плот“ иуна слобода језичког израза, оба изговора и обе азбуке, Све друто било би или наметање једног У свему, пили вештачко цепање оно“ та што је у животу изразито уза" јамно.
Било би због тога у најмању руку истинољубиво да се мишљења националиста и екстремиста у Пт. тањима језика, мишљења – попут Јонкеових, назову правим име ном: то су мишљења сепаратиста,
(И, Ц)
Скупштина Удружења књижевника Сронје
У недељу 25. априла, одржаће се годишња _ скупштина _ Удружења књижевника Србије. Управа Уа: ружења је предложила следећи дневни ред: :
1. Свечано додељивање награда Мдружења књижевника Србије и награде „Милан Ракић";
2. Извештај секретара Удруже: ња о раду Управнот одбора у про теклој години;
"3, Извештај Надаорнот одбора;
4. Мере за побољшање матери“ јалних услова књижевног ствара“ лаштва;
5. Напрт Статута Удружења књижевника Србије и предлози за измену Статута Савеза жевника Југославије;
Разно.
Из предложеног дневног реда, Као и из писаних материјала које је Управа послала свим члановту ма Удружења, може се закључи“ ти да ће на Скупштини бити речи
о мнотим питањима значајним ка.
ко за удруживање писаца Срби.
је, тако м за њихово будуће ства' · ралаштво, Међу материјалима Се.
налази предлог мера за побољша ње материјалних услова жњижев-
ног стваралаштва, који је припре , мио Републички секретаријат за.
образовање, науку пи културу, ИМ"
формација Републичке заједнице
културе о планираним средствима. за остварење мера и стимулацију
књижевног рада, нацрт радне тру.
пе Републичке заједнице културе о откупу једног дела тиража 20 маћих кљиета и допунским хоно рарима писцима, напрт новог ста тута Удружења књижевника. СР" бије (којим се предвиђа нови сте тус некадашњих секција писаџа
Косова п Војводине, које постају.
Аруштва у оквиру Удружења књи: жевника Србије), предлог измена Статута Савеза књижевника ЈУ тославије, нацрт Правилника о пријему чланова Удружења ИТА' Запажа се, међутим, да је, судећи по материјалима, звинтересове“ ност писаца за свој материјални положај мното већа од заинтере оованости за битне друштвене 38" Аатке, који пред писцима стоје У садашњем, за судбину земље врле важном тренутку, Надати се, ме“ Ђутим, да ће на Скупштини и о Овоме бити речт,
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 2
своје
ЖРИ
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС |