Književne novine

мученика“

Ни У НАЈСМЕЛИЈИМ свој сновима, господин тај, ниј ма веровати да ће то абрта с А Је се то збити тако · ларочито не, уз чију ће се то помоћ остварити. Било каке па врео, певач забавних и Јова неких мелодија, Вице Вук 7 ре кордном року је изменио са ствари тако, да сад њега забавља. ЈУ: шаљу му поздравне телеграме писма са изразима подршке м цвеће за рођендан, Ускоро треба очекивати. његову фотографију с трновим венцем око главе, Већ сада његови концерти имају ми стериј апостолских проповеди, пи. ако речи које тај господин зна ни у којој верзији се не могу штам. пати без ригорозне редактуре. | Како се то догодило

Како се то Догодило господину који своје идеје о другим народима најпотпуније и без остатка, изражава псујући мајку припадницима тих других народа, пре и после концерта2

Али, могућно је (живот је пун изненађења), да он зна још лонешто, јер је у међувремену напредовао до члана колегијума једног недељног културног листа. Али, ако зна још нешто он то не. што добро прикрива.

Како је, дакле, и за тако кратко време, стигао на пут мученика, прогоњеног уметника чији, само најављени концерти, уносе страх и пометњу међу достојанственике општинске и руководства моћних и масовних политичких организација 2 «

Како то да тога господина подржавају, поздрављају и позивају, стотине, па, богами, и хиљаде, младих људи; да занемаримо остале који, вероватно, имају своје разлоге али ми то не можемо доказати у овој прилици а то и није наш посао. И уверен сам, подржавају га и поздрављају данас више него јуче.

Тешко је веровати да је својим горе описаним идејама тај го-

· сподин очарао младе: била би то мното ружна претпоставка.

Џа, зашто га, ипак, подржавају2 _'аЗато. што званично наллежни у овом дотађају нису учинили нијита од онота што је требало, а Учинили су оно што нису смели да. учине — применили су силу.

Вице Вуков је, кажу, одличан певач. Њега, као забављача, слутлају стотине, хиљаде младих и осталих слушалаца забавне мелодије, ла нико није имао право да му забрани да пева. Као што се не сме забранити лекару да лечи, инжењеру ла гради, писцу да пише,

Да ли је глумац шмирант, певач немузикалан, писац рђав, о томе су позвани да суде гледаоци, читаоци, критика. Ту своју надлежност нису никад (и не могу) пренети на органе власти и политичке форуме. Зато су одлуке фо-

рума у тим стварима илегалне. Општинска руководства која

су донела одлуку да се забрањују концерти Вице Вукова на њиховом терену, тврде да је он својим експџесима, бруталним ОДНОсом према људима осталих наших, народа нанео и наноси много штете, уносп злу крв. На основу тога, они су закључили да, помоћу милиције, заштите свој атар од једног таквог опасника.

После свега што смо чули Од Вукова и о њему, нема разлога да ме верујемо тим оптужбама.

Утолико је перазумљивије по-

нашање ових форума. Један чоама сеје около

век с ружним иле! око; мржњу, чемер и лад, а НЛО ворнији у тим општинама, ко! то, како сами тврде, знају, И њују његов концео“- То нама Ма чи на чисту бесмис ХИЦУ. Јован | "вановић, певач, Марко МАРКОВ лекар, Сима Симић, политичар, , сваки грађанин. 3 ра за оно што рђаво чини. а 15 је напионалистичку можњу ан та извести пред сума. За 0! ЕПЕ ради рђаво, а пе спречават ономе што чини добро. о Х6 Неколико је општина АС

Од 6 : АЛуКу а се В КОВУ за! рању У ~ о У |

концерти. Јавност те. МР вештена. Али, пи ЈЕАЈ Веј пуковолстава _ пите тра = пале Вице Вуков олговара по ·

Џ па, каза оно тито чини, РИК чини, ст У ководства. жу та иста 0% форуми, онима

Кожда ће ти Х Можла Зати како се ето,

боре против шоће им они тамо

изнад себе, лока на свом терену,

винизма. Можла жаваи уважити доказе. АЛИ. Оро

2 , | а, оци певача, поштоваоци 7 ева | или глумца, неће. Како ко о томе ОДАУЧУЈУ слуша | власт нп политичке

организације

: 5 + и· треб; дабеле, законским 71 треба да обезбеде, Ег а се на

. редств деолошким СРЕАС. а ништа АРУ-

кониертима не дога | 2. то. Јер, угледу ВЛАСТИ не би д Наставак на 2. страни

Ј)

· Васко Ивановић

треба да олгова-

БЕОГРАД, 16. СЕПТЕМЕАР 1971. ГОДИНА

ЏЕТИ БИТЕФ ЈЕ. ПОЧЕО, ч

_ГАРДЕ У БЕОГРАДУ — СЦЕНА ИЗ ПРЕДСТАВЕ. „ЗАРТАН НЕВОЉЕНИ БРАТ .ТАРЗАНОВ У

.Зу ~

ТРУПЕ „ВЕЛИКИ МАТИЧНИ НИРКУС“ ЖЕРОМА САВАРИЈА'

ТРИБИНА

Времена када је, да злоупотребимо Пирандела,шест и више лица тражило писца припадају неоспорној и углавном светлој прошлости. Пажљивом читаоцу лозоришних програма неће тако лако промаћи чињеница. да је удео писца, заправо делокруг његовог драм ског текста, током година постајао све спореднији, да је све више уступао место другим чиниоцима представе.

Оправдање за такав однос према драмском штиву ваља тражити, с једне стране, у жељи да се. позоришна игра ослободи слатког терета литературе и, с друге стране, да тлумци им редитељи до краја истрају у својим извођачким намерама. Играти један текст на више начина у сваком случају "указује на многобројне могућно. сти које у себи крије и прикрива један позоришни комад. Огрешења о драмску укупност текста им пишчеву намисао им назнаке често се спроводи зарад и науштрб сценске игре и тумачења, а за. хваљујући отписивању и дописивању појединих сцена и драмских партија, разграђивању и дотравивању већ постојеће целине. На тим одступањима и претакањима као да се сада гради ново умет ничко дело од већ познатог тек. „ста, оживљује се на сцени постав ка која у драмском штиву види претекст за своје казивање,

Поклоницима и поборницима таквог мишљења не може се замерити да немају слуха за позориште, Неоспорни су домети, али и мањкавости таквог начина искоришћавања једног уметниког дела, Измишљени терор литературе претвара се и изрођава у пра во позоришних посленика да према својим ћудима, нахођењима и позоришној визији подешавају уметничко дело, да га приморавају да послушнички следи намере својих отелотворитеља.

Бранити уметничко дело. Од њетових тумача и извођача, захтеваги да се оно поштује дословце, до ижице и зареза, било би, без сумње == наивно и неумесно, Али

_АРАМА У ОДСУСТВУ ПИСЦА

и друга крајност, жеља да се упркос и уинат једној драмској целини сагради" нова уметничка творевина, не мора увек да буде најбоље сценско решење. У том случају писца замењују самозвани драматурзи, њега развлашћују адаптатори којипокушавају да, попут непризнатих' Мичурина, накалеме и прокријумчаре понеку своју идејицу и сценску замисао.

И када данас велимо да немамо писце који раде за театар, онда ваља да се замислимо да ли они могу да равноправно учествују у припремању представе или су, ето, препуштени да таворе у тледалишту, на високим галеријама, ограђени четвртим зидом од збивања на сцени.

Дотакао сам се'питања учешћа Арамског текста у нашем театарском часу да би вам, макар навлаш, указао да он није чак ни шаптач у својој кабини који локушава да колико-толико сачува што се може сачувати.

Онда се, с правом, питамо зашто поједине позоришне скупине ховлаче на сцену познате романе који у свом другом животу, ишчу“ пани из корица и балчака Гутемберга, треба да врате поверење у сценску реч. Приређивачи текста обично са толико преданости покушавају да извуку драмску кап да после два сата извођења није нам јасно на кога пада кривица за тај кулук духа. Или се сад, 0пет, јавља великом модом састављање рецитала тде се од поетских пабирака тражи да замене све те чаролије драмске игре,

И поред свих делимичних успеха не може се рећи да те обнове књижевне речи користе театру да отвори широм врата истраживању својих могућности, да самосвест распусне госпођице Талије доведу до штедрих аплауза, Пре би се рекло да и на тај начин сарадници на стварању једне позоришне представе имају више поверења У

ХХШ БРОЈ 399 ЦЕНА 1,50 ДИНАРА

ИНИ__СЕ, „РГ .ВЕЋИМ - УЗБУВУЊЕМ НЕГО-РАНИЈЕ ПОДИТИН У СМОТРЕ светске подови виа +

ИЗВОБЕЊУ ПАРИСКЕ ПОЗОРИШНЕ

Ђих идеја него: у писце који раде за позориште.

Веровање да се од нејаког драм ског текста може направити врсно позоришно дело припада новијем датуму. Бојазан да ће ваљан текст осујетити редитеље и тумаче у њиховој замисли указује за што се толико мало користи радна снага домаћих писаца. И опет, призивање у помоћ књижевних дећа који имају неке драмске елементе,, дакле, пружају неке могућности за извођење, само потврђује жељу да се користе литературом, да се окористе њеним услугама. |

Изговор да се адаптацијама прибегава зато што нема правих драма, дакле вредних текстова за извођење, није без основа. Али је, такође, тачно да смо више склони да уделимо поверење осредњем рециталу или понекој ишчупаној страни из романа него храпавом и својеврсном тексту који упоси пометњу У већ створене унапред представе како треба да изгледа приказаније између дпзања и падања завесе. Значи, скло нији смо нејакој руци адаптатора која ће боље знати шта може да пробе а шта не може и чије су стваралачке моћи потпуно подређене токовима, матицама и зачараним круговима у којима се врти театарска мисао. Али такво повлађивање створеном укусу не погодује разбијању стега и окова новостечене конвенције која, зачудо, не мора да буде ништа трајнија од оних заблуда за које смо убеђени да смо већ једном зау век одбацили.

Отуд се дешава да и данас у позоришту кусамо остатке са трпеза прошлих векова, да баштину подешавамо према свом осећању позоришта. Имати свој приступ Шекспиру, или каквом староставном тексту, далеко је исплатљивији пут, него покушати да у са временој драми трагамо за свим Наставак на 2. страни

; Славко Лебедински

У ОВОМ БРОЈУ:

БРАНКО БОПИЋ ИЛИ БАЈКА ДЕТИЊСТВА И РЕ-

ВОЛУЦИЈЕ — разговор писца са Драшком Ређепом Момчило Миланков: ЗАБЛУДЕ ИЛИ ВРЕМЕ ИСКУШЕЊА

Маријан Јурковић: НАД — ЛЕПОГЛАВСКИМ ЈАМАМА — необјављен, рукопис

Разговор са Еженом Јонеском — специјално за „Књижевне новине“

ПОЕЗИЈА Весне Парун, Милета Станковића, Владимира В. Предића, Радомира Андрића, Радомира Бапјактаревића, Ранка Ри 7 сојевића и Миодрага Станисављевића ПРОЗА Радослава Војводића Иван Растегорац: ПОРТРЕТ МИОДРАГА СТАНИСАВЉЕВИЋА Тарас Кермаунер: НОВЕ ПОЈАВЕ У САВРЕМЕНОЈ СЛОВЕНАЧКОЈ ПОЕЗИЈИ Писмо Петра Волка о БИТЕФ-у Драгутин Стефановић и Чедомир Мирковић пишу о проблемима школских програма књижевности Слободан Новаковић: АВАНТУРА АНТОНИОНИ

СТАВОВИ — ·

Моћ И НЕМОЋ УРБАНИЗМА.

Још једном о култури Новог Београда

Југославија се урбанизује, градови расту, расте и Београд. Сваких десет година под Београдом подразумевамо један другачији, већи и лепши град. Ових наших дана, Београд то је и Нови Београд и Кнежевац-Кијево и Шумице и много тога још. Кроз десет тодина Београд ће бити и Винча, "Батајница, Обреновац. Али, задр-

пио о а увом. Поотраму и-е ~ |

говим проблемима, о којима је у претпрошлом . броју „Књижевних новина“ писао Љубомир Дамјано вић.

Иако није рекао ни реч о не достатку трговинских, занатских, спортских и других објеката, нека му се не замери — он је добронамерно констатовао бројне недостатке Новог Београда који се тичу недовољности (углавном) кУл турне опреме — нема библиотека, књижара, културног центра, визуелних комуникација по улицама, блоковско зеленило је запуштено, нема музике по парковима. Све је тачно. Али, при крају чланка он каже: „На ова питања нека нам одговоре планери и архитекти“, То је већ став који 32хтева полемику, јер је, свесно или че, Љубомир Дамјановић некоректан према старом градоградитељском занату. И пошто знам _ да нико из Урбанистичког завода Бео града неће одговорити на овај чланак, одговарам ја, ослобођен обзира према људима из Завода и према Заводу самом.

Вредност урбанистичког плана је функција знања, новца, времена, података и бројних других ствари уграђених у њега, као им способности друштва да схвати и прихвати планирање као такво. Зато би се могло рећи да свако, па и наше друштво, има онакав урбанизам и урбанисте какве заслужује. Такав је и урбанистички план Новог Београда — он је рађен најбоље како се могло и знало. У суштини, и поред недостатака које видимо и које ће време да открије, то је добар план савременог новог града за око 250.000 становника. И у том граду предвиђено је углавном све што је потребно за нормалан градски живот. То се види из постојеће урбанистичке документације, Али од тренутка када се план од стране друштва усвоји, о његовој реализацији треба да се, поред урба ниста, брине цело друштво — разни друштвени механизми тада ступају у акцију, јер власт реализације, новац и право одлуке нису у рукама урбаниста.

Нови Београд је млад, расте пре брзо, насилно чак. Биологија зна да млади организми у фази интен зивног раста пате од слабе коорАинације покрета. Нови Београд пати од слабе координације акција — друштво, најбрже што може, гради станове, урбанистичка опрема касни. Не зато што није планирана, него зато што су

Наставак на 2. страни

Бранко Бојовић