Književne novine
| САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ
КУЛТУРА – ДЕО УДРУЖЕНОГ РАДА
ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКА ПЛАТФОРМА „Политика и задаци СК у области културе и науке". која је припремљена за Х кон“ грес СКЈ, садржи у себи одрећења _ Титовог Писма и смисао нових уставних решења. Једна, од најважнијих теза овог. документа. је залагање за конституисање комплексно прихваћене културе као равноправног и саставног дела удруженог. рада. Зато уводник у овом броју посвећујемо тој теми.
РАЗВОЈ самоуправљања, који је и у култури нашао своје изразе, истина не свестране и не континуалне, подразумевало је и нове садржаје културне политике, али и њене нове учеснике. Постало је очевидно да културна политика и не може и не сме бити једино у надлежности државе и самих културних радника. Такав положај културне политике неминовно води у одвајање културе од смисда и потребе друштва.
Самоуправљање у култури, посебно подстакнуто уставним амандманима, омогућава да се, истовремено, стварају услови за самоуправни положај културних радника, али и да се у култури и културној политици остварују самоуправна права радничке класе, из чијег вишка рада култура обезбеђује средства за свој развој. Овај процес још наилази на отпор, Они су како последица неприхватања самоуправне оријентације, тако, често, пи резултат материјалног положаја културе, која је, навикнута да је зависна од дРржаве, и даље више окренута административним средиштима, а мање радницима и њиховим самоуправним организацијама удруженог рада.
Пре пет година, да би се превладали буџетски односи у фи нансирању културе, основане су прве интересне заједнице, које су “ култури назване заједницама културе, Ситуација се тада почела мењати. Истина, углавном У демократском начину расподеле средстава, а много мање у. њиховом конституисању, које је и даље задржало фискално обележје.
Заједнице културе су покушаде да прецизније одреде критеријуме финансирања. То је, у највећем броју општина, значило опредељење за програме и за њихово остваривање, а не за институције. То је, такође, значило залагање за шире и нове просторе културних утицаја, при чему су посебан третман добијали, по правилу, они програми који су стварали нову публику.
Међутим, заједнице културе су, такође у највећем броју општина, биле претежно састављене од културних радника. Учешће представника других области друштвеног рада, и нарочито удруженог рада материјалне производње, било је само симболично, а њихов утицај тотово минималан. У таквој ситуацији, нема сумње, није могао да се остварује друштвени утицај У култури, већ је у средиштима антажовања и даље био — изолован културни интерес.
Друштвени утицаји у овом делу културне политике били су, међутим, нужни. Политичке организације, пре свих организације СК, ССРН и Савеза синдиката, затим културно-просветне _ заједнице и други друштвени чиниоци нису увек успевали да шире потребе, потребе друштва, доведу У склад са, ипак, уским институционали-“ зованим потребама културе Увиђа се, отуда, да је неопходно да будуће интересне заједнице у култу. гри — а то је исказано и у широкој уставној дебати, као и у разтоворима о Платформи за Десети конгрес СКЈ — буду у правом смислу интересне заједнице, у којима ће се, са једне стране, јасно испољавати и интереси културе по интереси радничке класе и самоуправног друштва у целини, а, са друте стране они уједињавати пре свега са становишта потреба само“ управног развоја и напредовања радничке класе, али и са становишта културног развитка.
М садашњем тренутку, у ситуацији остваривања класне суштине културног развоја, у ситуацији свестраног примењивања уставних амандмана и у култури и у ситуацији активног присуства, антажовање и учешће радничке класе и радника У културном животу, положај култупе може битно да се мења. Култура поеко својих интересних заједнипа треба да се интегрише у слоболну размену рада.
Наставак на 11. страни
Милош Јевтић
БЕОГРАД, 1. МАРТ 1974. _ ГОДИНА ХХУМТ
ШРИЛ
ЛИСТ ЗА КН
|
Боје БЕУОШЈСТЈЕ 52
БРОЈ 458 ЦЕНА 3 ДИНАРА
|
"а ОВАЛО
„БОРБИНА" НАГРАДА ЗА НАЈБОЉЕ АРХИТЕКТОНСКО ОСТВАРЕЊЕУ ПРОШАОЈ ГОДИНИ ДОДЕЉЕНА ЈЕ ЉУБЉАНСКОМ АРХИТЕХТИ ТАНЕЗУ ЛАЈОВИЦУ ЗА ПРОЈЕКТ ХОТЕЛА „КАНИН" У БОВЦУ. У ОБРАЗЛОЖЕЊУ ЖИРИЈА, КОЈИ ЈЕ ОДАУКУ ДОНЕО ВЕЋИНОМ ГЛАСОВА, ИСТИЧЕ СЕ ДА ЈЕ ХОТЕЛ „КАНИН'" ХАРМОНИЧНО УКАОПЉЕН У АМБИЈЕНТ И ДА ПРЕДСТАВЉА УНАПРЕЂЕЊЕ
ТЗВ. АЛПСКЕ АРХИТЕКТУРЕ
СТАВОВИ
О УДРУЖИВАЊУ ПИСАЦА
__У НАШЕМ ДРУШТВУ
1) У посљедње вријеме много се говори и пише о Конгресу или Сабору писаца Југославије. Нема: мо ли можда пречих ствари2 Какав Конгрес би требало одржати и да ли би уопће требало2
У контексту ових и сличних питања ваља нагласити да циљ било каква скупа писаца не, смије бити то да постојеће (незадовољно и незадовољавајуће) стање како у Савезу писаца опћенито тако и у појединим (готово свим) удружењима република и покрајина оправдава или брани, него да га мијења.
2): У вези с тим начелним ста: вом потребно је потцртати слиједеће: споменуто' лоше стање у књижевничким организацијама траје, већ давно, оно је наслије-
ено од неколико гарнитура уп-
рава, како Савеза тако и републичких друштава. И сама идеја о Конгресу била је присутна при: је садашњих управних тијела. Стота би било ипак погрешно (а то се у нас у штампи врло често чини) пребацивати све наслијеђене и стечене недаће на леђа управо оних који покушавају некако реагирати на стање до којега. је дошло, који га желе мијењати.
Рецимо овдје с тим у вези са мо ријеч-двије, отворено, у облику пуке констатације: како то да су нпр. наши тако значајни и толико различити писци као један Матош, А. Б. Шимић или Ујевић, један Цесарец, Крлежа или Крклец, међу иним, могли имати на релацији Загреб — Београд такве присне и људске и стваралачке везе — писци, доиста, толико међусо“ бно различити колико смо већ разаичити ми, представници хрватске интелигенције — а да данас нешто слично представља и на је дној и на другој страни изнимку, а за неке чак и дефетизам! Ваља
одмах долати да то није проблем
само у Хрватској.
Да такво стање, ко најјаловији „културни“ изолационизам и провинцијализам, треба енергично мијењати, није потребно доказивати.. - 3
и
које води у
# Текст који слиједи био је готово у цјелости изложен на пленуму Друштва. књижевника Хрватске 31. Т 1974. Мако није службени документ него · напросто основа за: дискусију, сматрамо да је у
овом тренутку неопходно објавити га 06-_
зиром на његову актуелност и занимљиве тезе које се у њему заступају и које су од интереса за све југославенске писце и њихов друштвени рад. ;
3) Још један, можда "најпресу-
„днији одговор зашто је потребно учинити нешто битно и енергич- ·
но да се ствари помакну с мјеста: у нас је дошло до наваде да се о писцима говори мање или више само кад дође до неких проблема, „ексцеса" и „инцидената“ мањих или већих размјера. Зар се смије допустити да то буду готово једине прилике кад се друш: тво брине о писцуг У међувремену књиге једва да излазе, хонорари су мизерни (и да су већи не би много помогло, јер ионако број објављених књига не би поправио. социјални статус писца), јавни откуп књижевних дјела је један од најнижих у свијету.:. Хипотека у којој се налазе — што својом што туђбом кривицом удружења писаца. отежава свако битније побољшање или одговарајућу друштвену иницијативу: тако се не могу рјешавати нај пресуднија питања, млађи ствараоци су без основних животних У вјета (почев од стана преко -запослења до тко зна: све чега!), сви видимо што све-не ваља, а...
4) Пођемо ·ли ;од наведених констатација да је лоше стање заједничко готово свим уд ружењима писаца у нашој земљи како у погледу пишчева статуса и рада, тако и посебности (не привилегије) његове дјелатно
_сти, било каква стварна и истински благотворна рјешења могу се
наћи једино заједно и примијенити на разини цјелокупне наше заједнице. То је, узгред буди речено, наше искуство из заједнич-
ке акције писаца против ждано“.
визма какву смо: спровели иза
1948, једно од наших највредни- ·
јих културно-политичких достиГнућа које не смијемо заборави ис, ;
Управо у томе смислу треба
демистифицирати нека: очекивања _
— и лоша и добра — везана с Конгресом: илузорно је надати се да ће толике акумулиране ствари и таква инертна (поовинцијална) стања као она која прате наш књижевни живот и књижевничке организације моћи одједном ри: јешптити један Конгрес или Сабор писаца!
5) Сабори-Конгреси писаца нису тако честа, а не увијек ни популарна ствар: они обично задобивају своју вриједност и приз нање а розгелол, ако су нешто стварно постигли и изборили. Овакви скупови су, може се рећи, унапријед осуђени на неуспјех ако имају виле манифестапи они, неголи радни и крити-
чки карактер. Предстојећем Кон- |
| Тезе за дискусију о неким проблем мима књижевника Југославије“ 74
тресу пријете стога двије врсте опасности;
а) да се утопи у декларативне и генералне формулације, у баналност, опћа мјеста и понављање оних констатација које су већ изречене много пута, на разним разинама нашег друштвеног живота. Идеално би било, наравно, то да писци понуде неке нове и стимулативне прогресивне про јекције које би могло користити цијело друштво, које би помогле и Савезу комуниста да њима 06отати своја размишљања и припреме за партијски Конгрес СКЈ. С обзиром на постојећа стања тешко да се такво нешто може. очекивати, 6) Друга, једнако опасна замка Конгресу је та да се писци усредоточе само на своје мале цехов:
"ске' интересе, на права, тешкоће,
хонораре; издаваче, професионалне заврзламе исл. Све су то важне ствари, али се морају ситуирати-у шири контекст. наше друштвене и културне стварности. ,
Ваља наћи прави пут и пости“ ћи такву "равнотежу конгресних припрема и тока Конгреса у којој би се избјегле једне и друге горе споменуте опасности. Тек у томе случају постоји .становита шанса и могућност да се проблеми друштава писаца пројицирају као доиста друштвени
„деми. >
Т) У нас постоје двије оријентације у односу на реформу књи: жевничких организација: удружи вање по афинитетима и свођење књижевних удружења на неку врсту синдиката књижевника. Обје концепције имају становитих пред ности и слабости:
а) Удруживање по афинитети“ ма обично је потицало цијепања. (нашу кроничну болест), охрабри“ вало стварање котерија, групашење и: сл. Ваља, међутим, признати да су у повијести књижевности поларизапије “ставова по афините тима доносиле итекакву живост, давале често замах и полет књижевним тражењима. Ипак, то ни' су биле организацијске подјеле, него органска гранања књижевногт живота: афинитети се, да: кле, могу испољавати преко разћдичитих гласила, форума, књиже. вних трибина и часописа, а да се све то не фиксира на инсти: тупионалним основама.
6) Свођење књижевних друш-
"тава искључиво на синдикалне ос-
Наставак на 2. страни
Предраг Матвејевић |,
| | |
| 5 |
Е 5 |,
сване
у овом броју
„КЊИЖЕВНИХ.
САВРЕМЕНИ КУЛТУРНИ _— ТРЕНУТАК ВОЈВОДИНЕ одговарају др Миленко М. Ни. колић, Естера Ивковић, Слободан Будаков и мр Милан Пражић
СРПСКА ПОЕЗИЈА, СТАРА и НОВА: о Јовану Јовановићу Змају пише Раде Прелевић, о Алекси Шантићу — др Драгољуб Влат' ковић, о Душану Васиље ву — др Александар Педовећ, о Мири Алечковић — др Иван Шоп и о Слободану Ракитићу — Осто:
· _ ја Бурић
Никола Шоп: ОСВАЈАЊЕ
КОЦКЕ
Александар Б. Костић: ЗА БОЉУ ОБРАДУ МЕДИЦИНСКЕ | ТЕРМИНОЛОГИЈЕ (крај)
Богдач Тионанић: МАЛА А: НАТОМИЈА ТЕЛЕВИЗИЈских ВЕСТИ
Вера Мтјолић: РАЗТОВПР СА ФИЛМСКИМ РЕЖИСЕРИМА ИВОМ БОАСКОМ И ЖАНОМ ЕСТАТОМ
о новим песничким КЊИГАМА Станислава Винаверђа (у избору Миодпа: та Павловића), Вука Ми латовића и Босиљке ЈТПутић пишу Павле Зопић, Чедомио Миоковић и Бог“ дан А. Поповић
Рале Војводић: ЛИСТАЈУЋИ КЊИГЕ, И ОСТАЛО
АНКЕТА НОВИНА":
КЊИЖЕВНОСТ и ДРУШТВО
ПИСАЦ И КЊИЖЕВНОСТ У САМОУПРАВноМ ДРУШТВУ
КООРДИНАЦИОНИ одбор Савеза књижевника Југославије одлучио је да џ догледно време сазове конгрес свих југословенских писаца. Тај конгрес ће се одржати у Београду, а његова тема биће Писац и књижевност у самоуправном друштву". Препреме за конгрес увелико су у току фор“ миран је Припремни одбор у који су ушли председници свих републичких и покрајинских друштава и удружења и секретари партијских актива, односно савстовања писаца. Такође су у Припремни одбор ушли и наши најеминентнији писци који су стипцајем околности остали ван ортанизације писаца или су из ње иступили. Припремни одбор је формирао две радне групе од којих једна припрема дневни ред конгреса и шему теза о којима ће се на конгресу говорити, а друга предлог организације књижевничких удружења у Савезу књижевника.
Да би се потпуније сагледало како писци виде однос друштва према књизи као и однос писаца према друштву Удружење књижевника Србије је свим својим члановима упутило анкетни лист са следећим питањима:
1. Да ли сматрате да треба мењати досадашњи начин удружи“ вања писаца, како у републичким тако и у савезним оквирима2 Ако сматрате да треба, какву реортанизацију препоручујете> Предвидите, у том случају, и све односе новог начина удруживања са свим организацијама с којима тај начин удруживања треба да буде у вези.
2. Да ли сматрате да Удружење књижевника у самоуправном друштву, поред сталешке, мора
"имати и одговарајућу ширу дру“
штвену функцијур Како ту друш“ твену функцију замишљате, односно као она треба конкретно да се спроводи и осећа у друш“тву2 Како при том превазићи постојеће разлике писаца ради је“ динственог, друштвено корисног иступања, с обзиром да контрес књижевника Југославије треба да окупи све писце у циљу решавања битних књижевних, културних и других проблема нашет друштва>Р
3. Историја књижевности показује да су највећи писци, не само снагом свог талента него и прогресивних идеја, вршили велики утицај на друштвени развот. Сада се писиима указује могућ“ ност да се најактивните антажују у остварењу самоутровног. 'социјалистичког. друштва. Који су на!бољи начини за то. ангтажовпње2
4. Какав је однос читалаца, разних културних институција и свих фотума који се баве култур“ ним митањима према књизи и
Наставак на 2. страни
Владимир Стојшин