Književne novine
Десанка Максимовић
Војска ел
Војска уморна, и Краљева, а. Жунанова, и Царева,
| сва ЕН из закарпатске
Војке, полегла по земљи у Ћувику,“ одгонета забринута звездане
бројке а загонетке које богови задају одувек У ноћи војнику.
Некима св звезде чине варнице тато прште с кочија чукундед Перуна, или сићушна зрна проса која месец за собом мрви у да у-пространству неба не залута; другима се чине капљице Христове трви, ила Моранине сузе, шла с небеских ливада роса. Трећи верују да стадо Волоса оставља за собом трагове који блеште. Понеки мисле да су звезде . = писмена са таблице божјих заповести
Само један мећу њима звезде једва. види мислећи једнако да сутра већ можда неће бити. ни њега, ни Краља, ни Жупана; а да ће свод небески остати исти као што је био јуче и лане и пре безбраја зима и пролећа: на истом месту биће Вечерњача, и небеских велможа, Влашића, . свита биће вечно у дворима изнад Велебита; неће се ни Мала ни Велика. кола никад са свога места померити, а многе копљанике зараћене већ сутра земља ће заувек
ск а
ЗВЕЗДАНА · СВЕТКОВИНА
А небо је изнад Велебита и'Учке Горе као ноћас било звездано, сазвежсћа одевена у светле одоре као и ноћас била су стигла рано на автустовски велики сајам. Указале су се и звезде непунолетне и планете старе билион столећа, које. човек једном у животу сретне,
звездама
Метеори се рушили у бездан, доле,
да се на свод никад више не врате.
Звезде се палиле и тасиле као свици,
взејале сићушне као линов полен,
као позлате ;
кукцима са гриоца,
падали густи откоси Кумове Сламе,
летеће светлине, из свакога смера,
хватале се о звезде влафичице
као рој пчела о грану цера.
Од звезданих Швети
нису се виделе неба. плавети.
Само је Вечерњама,. вечити бродар
измећу сутона им сванућа,
као им ноћас имала око чела
ореол тамно модар.
ПРОСЈАК НА РАЗБОЈИШТУ
Изгинули Краљеви копљаници. а Захумци
и ратници са ПШрнога Мора као крстови руке шире, једни лимем према земљи, према небу други.
Између њих ту и тамо
вијуга крви змијуљак дуги.
А просјак кљасти
који се ни на тробљу не либи, красти
покајнички ·„мрмори:
Земља вам, изгинули, била. лака!
Скинуо сам са вас
__ рубина, назувица и калпака
колико је могло у врећу стати,
Вама више нису нужне ризе
ни обућа,
Зарић МА ЗАО ОРИ ар ОНУ
бити ваша кућа,
враћати се нећете у своје село,
склопили сте занавек очи
и не видите моје дело.
До Страшнота Суда још је далеко,
а ионако
мени до њега није стало.
И за паклене муке ми је лако,
Просјаку једном
тлавно је да се на земљи не
буде голо и босо, жедно и тладно.
МОМА МАРКОВИЋ: ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
КЊИ
БЕОГРАД,
1. ЈАНУАР 1975.
ВИ
_ ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
ГОДИНА ХХУП
БРОЈ 478
ови
„У ОВОМ БРОЈУ:
| --ЕЕ АЕ аађи
"ЦЕНА 3 ДИНАРА
ПРИЛОЗИ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ, МИЛОША ЦРЊАНСКОГ, ДУШАНА МАТИЋА, МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА, ЕРИХА КОША, РАДОВАНА ЗОГОВИЋА, МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА, ИВАНА В. ЛАЛИЋА, ита.
х
РАЗГОВОР СА ЈОСИПОМ ВИДМАРОМ (МИЛОШ ЈЕВТИЋ)
ж
ЕСЕЈ О БРАНКУ ЋОПИЋУ
(73 60-ГОДИШЊИЦУ) ИВАНА ШОПА И ЧЛАНАК МОМЕ ДИМИБА 0 ХЕНРИЈУ МИЛЕРУ
и шта етварамо
Разговор са истакнутим словеначким и југословенским књижевником и друштвеним радником Јосипом Видмаром
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Друже Видмар, уз захвалност шато сте нашли времена да с на. ма поразговарате, молили бисмо Вас да, на почетку, изнесете нај“ важније датуме свог живота. . . Шта. Вам је данас из свих Ваших година посебно важно, а шта —
опет — изазива у Вама сету2 Да
ли је неко збивање преломно де: ловало на Ваш живот»
ЈОСИП ВИДМАР:
Нема сумње, таквих збивања има. И ако доживите осамдесет година, онда се зна да тога има. Но; у младости, мој први сусрет са животом био је — у књизи. Читао сам једну малу алегоричну причу Максима Горког, „Човек“. се зове, и тада сам се пробудио као мислеће биће. И постао сам човек, рекао бих тако изненада — да сам се од тога и уплашио и обрадовао. То је једна ствар... Онда, дакако, искуства у првом светском рату; пребег на руску страну. Једна од највећих ствари коју сам доживео у руском за. робљеништву — кад сам у октобру седамнаесте (р; здио сам у фабрици) наједанпут на високим пећима видео црвене барјаке. Е, рекао сам, нешто се велико доГОДИЛО. Онда сам се вратио у домови. ну, и после толиких тодина. опет један од. мојих највећих доживљаја био је сусрет са друговима из Партије; са другом Кидричем, Кардељом и другима, и са. њиховим вачином мишљења, са њи ховом етиком и са њиховим, ре. МР бих, зрелим поимањем збива-
ња у. друштву, У народу, у држа ви. И ту сам врло много научио
и испунио тев старог Гетеа који каже: “ 'ваки писац би мо. рао бар. 20 време да гледа у карте ·
| велчких политичких
7. 4
Ри
карташа који играју светску политику“. То су биле, заиста, значајне и потресне ствари у моме животу. И, дакако, Ослободилачка борба. И она је у целини једна велика ствар... А да идем у детаље, то га има превише, Не...
А питате ме и шта ме забри
тава. Забрињава ме, пре свега, то да имам осећај да данашњи свет више неће, или не жели, или не може да разуме све оно
због чега смо се ми борили и.
да никако не долази у нашем свету до одушевљења које би било потребно — да бисмо заиста изградили то што смо почели.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
У време првог великог светског обрачуна пребегли сте, како сте малопре рекли, на руску страну. Тамо сте остали до краја рата. Шта Вам значе те године2, Јесте ли осетили и наслутили дух бу. дућег Октобра, који је. суштински утицао на стварање нових односа у свету2. Колико сте та. да знали о Лењину2
ЈОСИП ВИДМАР:
Ако идем редом, онда морам
да кажем да су те тодине биле за мене висока , школа, универзитет, животни универзитет, јер. ту сам, у тешким приликама, упознао ка-
кав свет“ јесте, какви све односи .
могу да. постоје међу људима и како треба човек, ма у каквом положају био, увек да сматра да живи, да заиста живи, да ништа није . пролазно. .. него да је то — тај живот кога. треба живети. Много је људи “ заробљеништву имало осећај да је то нешто при. времено. Донекле је то, свакако, било привремено. Али, рецимо, са
" људског, а ако желите патетично, са
моралног | _ становишта, то није
било привремено... то је био живот, И тај је живот требало живети у реду и тако да би то, било у складу са бољим људским обичајима. '
Друга ствар. Ја сам, дакако, пратио збивања у тадашњој цар ској Русији, читао сам новине м
· видио сам да је ту у покрету јед-:
на велика историјска промена. Налазио сам и на име — Лењин, Лењина до тада нисам читао, не:
. то сам ту упознао његово име и
почео да пратим оно што је гово. рио и што су против њега писа-' ам, А писао је против њега тада, џ суштини, и Горки, који је изда вао једно време свој часопис, ,. И тако сам га ја упознао са, ре.
као бих, две стране: као позитив' ног „ствараоца револуције ми, са: друге стране, као човека кога
критикују многи и који се у мно- |
то чему нису слагали с њим. А, овда, што даље, утолико се више. показивало, и свакоме. од. нас, да. је он прави стваралац револуције, који једини може, у ситуацији која није била лака, спасти Ру. сију и повести је даље.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ: _
Учили сте у више европских градова. Управо зато, Вас, друже. Видмар, питамо — какав је био дух Европе у данима после слома Аустроугарске монархије и у време афирмације нових држава, словенских пре свега> Шта је #л40ог Видмара највише занима. лог
ЈОСИП ВИДМАР: Дух Европе у. то доба био је
јако смушен. Свет се у бившој ге
Аустрији, у Немачкој, а нарочито у пораженим земљама, бавио и овулизном и спиритизмому. и
Наставак на 2. страни :'.
"СВОЈИМ | ЧИТАОПИМА | и. САРАДНИЦИМА. КЊИЖЕВНЕ. НОВИНЕ | 2 __ ЖЕЛЕ СРЕЋНУ 1975. годину