Književne novine
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ.
0 ИЗДАВАЊУ ТРАМОФОНСКИХ ПАОЧА _
Равнодушност према првој дискографској изложби |
ПРВИХ _ДАНА јуна, Културни центар: Београда приредио нам је ретко · задовољство. Организо-
вао је прву изложбу грамофонских плоча у нашој Републици, (то је иначе и прва изложба
грамофонске плоче у Југославији); То је била јединствена прилика да се на једном месту види све оно што се у једној години објави у наше четири дискографске куће. Мако издавачи грамофонских плоча нису баш све даАи да се изложи, значајно је и то Аа се могло' видети чиме се располаже и шта то представља џ нашем културном животу.
'У току изложбених дана, организован је и разговор о поли тини у производњи и издавању грамофонских плоча и настојањима да се садржаји, квалитет и'тематика продукције овог значајног културног медија квалитативно мења.
Напори организатора, на жа: АОСТ, били су изложени крајњој . равнодушности, може се слоболво рећи, целокупне културне јавности, Сем неколицине куатурних радника, на отварању изаожбе није било ни аутора, ни извоЂача, па чак ни издавача плоча, а да се о неком ширем куатурном аудиторију није МОГАО НИ товорити. И у“ разговору, сем неколико уметника који су за то били' припремљени, и око тридесетак' радозналаца, више нико није ни присуствовао ни учествовао у њима.
ОА организатора није ништа МОГАО више бити учињено. Припремио је овај културни подух“ ват, који се буквално може назвати пионирским, Позвао је музичке уметнике свих жанрова, књижевнике, културне и просветне раднике, људе који одлучују о кматурној политици у овој обдасти, издаваче, уреднике. И ето нико. не нађе времена да дође и посети изложбу, да каже јавно шта мисли о целој културној активности у овој значајној културној делатности. Овакав однос је утолико чуднији, што се у сва| кој прилици могу чути и најошт-
је замерке на садржину, политику и тематику издавања грамофонских плоча, и то без сумње оправдане,
Рекли бисмо. да је та равно. душност резултат једне много веће, дубље равнодушности и не достатка стварне акције.
· Издавање грамофонских плоча у нас представља младу де аатност. Почело се спонтано, крајем педесетих година, да би се током шездесетих година ова делатност развијала веома нагло и стихијно. Све до почетка ове деценије, издавање гр ских плоча је представљало приврел-
' ну активност, ван домена културне политике и друштвеног утицаја. Иако је било очитледно да
ска плоча пружа вели. ке могућности и за ширење музичке културе, васпитавање музичког укуса, за развијање културе уопште и ширење уметничке литературе, за образовање, требало је да прође скоро петнаест година да ова делатност стекне равноправно место са другим културним делатностима. То се десило онога тренутка када је тираж издања грамофонских
плоча доститао преко 16.000.000 примерака годишње, од којих је само у нашој Републици половина, и када је било очигледно да ова изванредно значајна и утицајна делатност на шире масе
иде странпутицама и тако Аоноси, уместо културу, непроцењиве културне штете. структури
свих издатих плоча до пре годину две, 90% су чиниле трамофонске плоче народне музике и за бавне, а оних само 10% су биле грамофонске плоче са уметничком музиком, уметничким текстовима, текстовима за депу и за учење страних језика. Стање није ни данас мното боље. "Оцењујући ове слабости и по тенцијалне могућности за културни живот, Скупштина. Србије је пре две тодине донела закључке ораз воју ове делатности. Поред начелног опредељења за производ: њу грам ских плоча као културне делатности У закључцима је предвиђено више конкретних акција и задатака. Најзначајнији закључак сигурно је тај да: се грамофонска плоча У друштвеном животу, културној политици, економском систему ка авно тирати с м, ос ОА посебног друштвемог интереса. То је за ову активност значило радикалан. преок рет. Законом о издавачкој _делат-
Наставак на 2, страни
Драгољуб Гаварић > ба.
има равно- ·
БЕОГРАД, 1. ЈУЛ 1975.
ГОДИНА ХХУ
%
- БРОЈ | 0491 ЦЕНА 3 ДИНАРА
ОВИНЕ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
у БЕОГРАДСКОМ МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ОДРЖАВА СЕ
%
САИЦИ — ФРАНТИШЕК СМЕРДУ: РОБЕЊЕ, 1943. (ДЕТАЉ)
СТАВОВИ
ИЗАОЖБА „ЈУГОСЛОВЕНСКА СКУЛПТУРА 1870—1950". НА
Читалачка публика или народ који чита
ДАНАС СЕ веома често распра. о
вља о положају књиге у друштву и о навикама и интересовањима читалачке публике, али ни изда: вачи, ни друти позвани фактори, нису поститли жељени степен стручног обрађивања проблема који нас заокупља, иако је присутна општа друштвена забринутост што читалачке публике нема сразмерно потребама да се дру: штво култивише и усавршава у разним областима.
Сол Белоу је једном приликом приметио да о читалачкој јавно. сти свако говори, али да нико из књижевне средине о њој нема, у ствари, појма. Читалачка публика заиста и даље остаје енитма, непознаница утолико сложенија уколико је појам читалачка јавност везан за различите националне, верске, социјалне и кул турне регионе. У нас се, изгледа, тим феноменом готово нико не бави на систематичан, научан начин; све суптилније за развој читалачке публике препуштено је стихији или инвентивности ретких појединаца, а то је огромна штета, јер друштво чини велике напоре да убрза развој издавачке делатности и библиотекарства и тако задовољи потребе у разним подручјима културе и науке у погледу избора и квалитета штампаних дела.
Најтежа је свакако констата. ција да се данас чита врло мало, на и да ужи круг устаљене читалачке публике није баш сасвим однетованог укуса и ширег инте: лектуалног хоризонта. Кад се то. ме траже узроци, онда се често губе из вида извесне околности које битно утичу на пораст и карактер интересовања читалачке јавности. Заборавља се, пре све. га, или не истиче довољно, да савременом човеку, у животу веома динамичном, испуњеном различи-
'зама, не преостаје много слобо. Аног времена за читање, а да му, с друге стране, стоје на распола·
сање, образовање и. разоноду, у нелини узев много јефтинија од
тивна. Штампа, радио, телевизија, филм, модни и други журнали, "као и низ спортских, забавних и
су или знатно нарушиле у нас не никад одвећ уобличене читалачке навике знатног броја књизи ина. че привржених грађана. Поменута масовна средства де дмју веома ргспрострањено и мо.
тим личним и друштвеним обаве. ·
гању разна средства за информи. |
књиге, а од ње не мање ни атрак. |
културних публикација прекинуле.
ћно; добрим делом и сама про.
· читаоца,
да прочитају њихове књиге. ранцуско друштво ра. сполатало филмом, телевизијом,
жета литературом им уметношћу, она стварају и својеврстан тил гледаоца и слушаоца. Морамо. признати да је за огроман број људи, неписмених или полуписмених, или оних средње образованих, боље да виде на филму или телевизији серију прављену по романима Голсвортија, Фокнера, Золе, Флобера или неког другог светског писца, него да се упуштају у читање веома сложених дела за која немају неопходну _ интелектуалну пред: спрему. Највећи број људи не би имао ни стрпљења да неколико дана узастопно чита једно једино обимно дело ·и зато се доста уверљиво чини да за њихове могу. ћности филм и телевизија ефектније пружају представу о све. му ономе што је садржано у по. јединим књижевним делима. Ме Ђутим, читаоца изображеног, који је перманентним читањем класи. ка и модерних писаца изоштрио смисао: за уочавање разних еле. мената који граде једно уметни. чко дело, филмска или телевизијска екранизација неће увек и сасвим задовољити. Не може се порицати да ће филм и телевизија и таквом читаоцу на известан на: чин помоћи да продре у неке слојеве приказаног дела које је чи: тајући га можда испустио из вида. Филм и телевизија могу под:
стицати на.читање, али ако се чи-
талац ослони само на њих и лишч задовољства да својим визуелним сензибилитетом изазива у себи представу о описаним догађајима и личностима, он ће осиромаши-
' ти способности свог духа и инте-
лекта.
Литература је, као им све области науке, културе и уметности, некада егзистирала без нама по. знатих таз5 тефа. У ранијим временима публика је, разумљиво, била више Ћена, на читање
и имала је за то и више времена. ·
У време једног Диме-оца и Балзака људи су нестрпљиво журили а. је ондашње
великим бројем позоришта као и разним другим средствима који:
"ма данас заокупља пажњу јавно.
сти, број читалаца поменутих и
других значајних писаца био би.
свакако неупоредиво мањи. Да:
„кле, филм и.телевизија, с једне
стране, одстрањују. пажњу пу блике од читања, али је, с друге стране, и провоцирају и натоне
да ге приказаним или неприказа-
лим књижевним делима окрене. Мас је, на пример, телевизијски екранизована новела „Жеђ" Иве
"клупе.
Андрића покренула да поново про читамо ово познато дело: у теле визијском облику оно нема ону димензију коју садржи у пишче. вом тексту. Но с таквим се случајевима на филму и телевизији мора увек рачунати и не би тре. бало у њима тражити разлоге да се друга дела не филмују. Често ће и таква неуспела или делимично успела екранизација књиже вног дела бити повод да се при. ступи читању, а онда је корист такође очигледна, мада не треба искључити и другу могућност: да ће просечна вештина филм. ских радника ослабити интересовање и за писца и за дело.
Телевизија и филм, као што смо видели, на свој начин су разграбили време културне и остале јавности. Савремена врло богата дневна и друга штампа, с друге стране, као да се са њима утркује џ настојању да обезбеди и разу. мљив финансијски профит, такоБе доводи у раскорак са стварношћу жељу писаца да се повећа број читалаца књижевних дела.
овине такође, у разноврсном
мозаику вести, друштвених и по.
литичких коментара, репортажа, чланака, фељтона и других прилога, рачунају и са интересовањем публике за литературу, па доносе
кратке приче, романе, криминал. ,
не и друге, у наставцима, хумореске, анегдоте и друге занимљиве текстове и њима опседају. пажњу публике, те тако не можемо са свим уопштено тврдити да се од белетристике ништа не чита. Чи-
_ та се, али неупоредиво мање нето
што би то смело да буде, а један од не малих разлога за такво стање крије се у високим ценама књиге, које диктирају мала књи-
жна тржишта појединих реги:
она, слаба међусобна сарадња из-
. давача и не баш завидни услови
штампања. ;
Било би лепше и корисније кад бисмо уместо о читалачкој публици могли да пишемо о народу који чита, то би било и далеко више у окладу са револуционар. ним препородитељским тежњама социјалистичке самоуправне за: једнице. Свесни смо, разумљиво, да је у том смислу недовољно ангажовање самих писаца, издавача и библиотекара; потребна је, без сумње, свестранија и перманен. тнија брига читавог друштва, брига која би почињала од школске е Што се писаца тиче, ја: сно је да они сами не могу да
Наставак на 15. страни
Драгутин Вујановић -
У ОВОМ БРОЈУ;
„ КАЗИВАЊА О ИВИ АНДРИ ЋУ — говоре Десанка Максимовић, др Аушан Милачић, Војислав Ста» нић, др Драшко Ређеп и Гвидо Тартаља
О ПОЕТСКОМ СТВАРАЛА. ШТВУ ЈУРА ФРАНИЧЕВИЋА ПЛОЧАРА — пи. ше Миливоје Марковић
Владета Јеротић: КАРЛА
ГУСТАВ ЈУНГ — ЛИЧ. НОСТ И. ОДНОС ПРЕМА ФРОЈДУ
“Никола Трајковић: МЕБУРАТНА БЕОГРАДСКА
БОЕМА
ПОЕЗИЈА Десимира Благо-
= јевића, Владимира Чоко-
ва, Јеврема Боковића, Владимира _В. Предића,
Али _ Полримје, Милана
Милишића, Алексатира
Пахновића и Злате Ко-
цић
ИНТЕРВЈУ С МИЛАНОМ
ЂОКОВИЋЕМ — водио
Милопг Јевтић
ТРИ ПРОЗЕ Душана Јагли-
кина
Петар Митропан: ДУХ ПИ-
ЈЕТЕТА ПРЕМА ЧЕХО-
ВУ
МИСЛИ И АФОРИЗМИ дра
Миодрага Цекића, Миод-
рата Мијовића-Канта и
Слободана Добрића
Бранислав Петровић: УМЕТ
НОСТ КАО ПОСЛЕДИЦА
ЖИВОТА
Ратко Аламовић: ДЕНИС
СМИТ, ВАТРОГАСАЦ И
ПИСАЦ :
Арх. Пеђа Ристић: ШТА ЈЕ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ2
М КУЛТУРНЕ АКЦИЈЕ
С КАМЕРОМ У ПРОШАОСТ
Поводом снимања филма о културном благу у Хиландару
ПОДУХВАТИ „Аунав филма" у области краткометражне кинематографије не ограничавају се само на производњу играних, цртаних и савремених документарних дела, већ постоји и велики интерес за стварање филмова из наше кудтурне, прошлости. Током двадесет година постојања ове куће снимљено је двадесетак филмова који су од велике вредности као документ једног одређеног стања и изгледа споменика наше вековне историје и уметности.
Познато је да су праисторијска налазишта, средњовековне тврђаве, цркве и гробови најчешће подложни пропадању, па је драгоцено забележити камером њихово постојање пре но што сасвим ишчезну или, ако је у питању конзервација или рестаурација, измене на њима, Тако је „Лепенски вир" сачувао првобитни изглед овог праисторијског налазишта које се касније знатно изменило. Осим што кино-трака чува сведочанство историје од заборава, она уме и да уметничко дело. приближи гледаоцу на најпогоднији начин, као што је то учињено у „Народном музеју" Миодрата Николића, у „Двадесет четири часа са београдским сликарима" Љубише Јоцића или У „Модерној галерији" Владимира Басаре.
Група синеаста која ради на остварењу овог пројекта досад је показала изванредне резултате снимивши девет филмова који говоре о нашој прошлости. То су редитељи Радомир Ивковић, педатог, и Мика Милошевић, историчар уметзости, затим, сценариста др Војислав Ј. Бурић, професор историје уметности на Филозофском _ факултету, сниматељ Никола Мајдак, доцент катедре за камеру на Факултету драмских уметности.
Рад на циклусу започиње редитељ Радомир Ивковић са сценаристом _ Бојком _ Павловићем 1962. године „Црквама брвнарама" које су настале након про пасти српске средњовековне државе у доба робовања Турцима. Оне су архитектонски скромне и не наметљиве, пуне специфичне и јединствене лепоте. Биле су место окупљања · поробљеног _ народа, место утехе и вере у боље дане и победу. Ликови са икона овде под. сећају на ликове недужних и храбрих сељана, а бојени рељефи оваплоћују непријатеља приказаног аждајама.
Следећи филм био је „Моравски триптихон" у којем су приказани манастири и цркве такозване Моравске школе. Године 1965. снимљени су Сопоћани, уз богат приказ архитектуре и фресака, затим споменици средњовековног српског монументалног зидног сликарства и архитектуре под на“
Наставак на 2. страни
Нада Злоковић “