Književne novine
374 СТАВОВИ
ДРУШТВЕНА | ФУНКЦИЈА КРИТИКЕ
После Књижевних сусрета „Лазар Вучковић"
КАКО ДАНАС ником на ум не пада да постави теоријско питање о, рецимо, савременом путопису и његовој друштвеној функцији, сасвим је очевидно да смо управо друштвену функцију _ књижевне критике намерни да посматрамо и сагледамо изоловано од друштвене функције књижевности у цедини, од функције која је, уз
гред буди речено, одискона нотор-,
на чињеница. Очевидио је да критику, мако је опа интегрални део једне органске целине, једне сложене активности човековог духа, желимо да видимо у посебности њеног дејства и, штавише, у појединим, специфичним могућностима тог дејства. Па, кад је тако, рецимо да та чињеница може импаицирати цео низ полазишта за: размишљање, велики број пуних окука смерова којима би се то размишљање могло кретати и, још "више, она може довести до мноштва. веома различитих, па чак и ' међусобно се пскључујућих закључака. Могућна су, тако, најмање два, алп зато поларизована, полазишта за размишљање: 1. крттука данас остварује значајнију но што је потребно друштвену улогу, њен је' утицај већи но што бж требало да је'па, скрећући ча: то пажњу, желимо да је сведе. мо на разумну меру, и 2. критика данас остварује друштвену улогу која је мање значајна и мање де Аотворна: од оне коју јој намењујемо па, указујући на смисао такве њене позиције, тражимо могућности да се она поправи. Сувишно је натлашавати _ да бисмо у. оба. ова. случаја · имали ваљане разлоте да се позицијом критике бавимо, као што је, ако се не варам, подједнако сувишно истицати да је други случај по штроко важећем уверењу онај прави, "истини баижи. Пошто је, такође, близу памети да нас не интересује _ генерална. позиција. критике, критике. у свету, узми мо као реалну констатацију-претпоставку да књижевна кри ика, како би Марко Ристић реао, данаси овде, не оствар“
је одговарајућу „ АРУМУ твену функцију, функцију
која се из сасвим одређених разлога жели п на доста неодређен начин тумачи. Полазећи од те претпоставке једноставно не сме мо да превидимо две веома значајне компоненте њеног укупног значења: она неминовно подразумева. изузетност и специфичност АРУштвено-културне ситуације и изузетност и специфичност улоге књижевне критике. Или, прецизније, она подразумева један узрочно:последични след ствари по ко ме би изузетност друштвено-културне ситуације налагала изузетност улоге књижевне критике. Мада су, кад се ка уопштавајућим закључиима жели ићи, аналогије веома корисне, понекад се до њих и сучељавањем сасвим различитих појава (са сличним консеквенцама) може доћи. Хо. ћу, заправо, да подсетим на једну веома специфичну, од наше битно различиту, књижевну и, уопште, културну ситуацију у КОЈОЈ се, својевремено, проблем друштвене функције критике врло јасно м не особито разложно постављао. "Реч је о ситуацији америчке књижевности с почетка четврте, де ценије нашет века. Захваљујући јаким _ темељима у СоциолоцР кој критици и околностима које
· су биле веома погодне (с једне су
стране утицале екстремности појединих критичких праваца које су доводиле до оштрих полемика и указивања на ћор-сокаке једностраног посматрања и „оцењивања литературе, а с друге натли пораст економске кризе) дошло је до чес тих дебата у којима су важно место заузимали термини и пре“ мисе. попут функција ум етности, функција писца У револуционарним превирањима, утилитарност, идеологија, савест масе, пролетерски насупрот буржоаском, аутономија наспрам пропаганде, и т. сл. Било је очевидно да је економска ситуација подстакла. Ра. е да и драматичаре А МЕ
шкој тематици и унос ; тура са социолош-
ликацијама захи адекватну критику. ове критике кристања Маркса и
тевала је Начела те Е Ји:
е се и: : А а ускоро је требало да "буде написана и историја амери. ке литературе КОЈА би показ М да њени најбољи писци припадају ] традицији супрот-
великој а 1 стављања социјалној неправди. У проповедања. новог поретка У
ричком „друштву. Најеминентнији Маставак на 2. страни “
" Богдан А. Поповић
„објективно“ хових, них" препрека да се целовитије сагледа суштина односа уметности и технике и проговори (не пророчки и У предсказањима) о будућности уметности.
ма преко посредника (најчешће институпионализованих ступа У односе; уметност носи сва ограничења професије; по природи "ствари укључује с | духовно-социјалних односа своје | | епохе и њеног интереса и овај ди-. ректно или критиком рационализира итд. |
њенице су: свест уметника, без обзира на лепо ције, остаје посебна свест (а не општа, с
људска) посебне делатности; раз двојена од других делатности раздвојена је. ; синтетичке инспирације; хумани зам уметности носи је остаје посебан Људски посебних, историјом класног АРУ-
" КИЗ Србије.
У БЕОГРАДУ СБ, У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ
КАРА КОЈИ СЕ ШКОЛОВАО У ЗАГРЕЂУ И ПРАГУ, А ВЕЋ 1 СЕ АФИРМИСАО ИЗМЕЂУ АЕЦЕНИЈЕ.. ОВА ЊЕГОВА ИЗЛОЖБА ЈЕ, У СТВАРИ, “ СМАЊЕНОМ И СЕЛЕКТИВНОМ ОБИМУ, И АРМЕМИЈЕ, У ПЕРИОДУ ИЗМЕБУ ДВА РАТА, ПА. ДО РАДОВА ИЗ ТЗВ. АМЕРИЧКОГ ЦИКЛУСА". —
ОНАЈ НАРАШТАЈ НАШИХ СЛИКАРА КОЛ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ УМЕТНОСТИ ЧЕТВРТЕ ЊЕГОВО · АБАО ПРИКАЖЕ РЕ АНХ ТОКОМ ТРЕЋЕ И ЧЕТВРТЕ НА СЛИЦИ: ЦИРКУЗАНТИ п, 71938.
1. ИМА ЛИ ТЕХНИКА „ДУШУ У
Одомаћено је код. традициона-
амста да уметност и техника си туирају само у прошлом и садашњем, да не виде целину њЊИХОВИХ развојних могућности, да прогла-
шавају и образлажу или трајан сукоб уметничког стваралаштва и технике помирење на нивоу садашњице.
или њихово тотално
Да, ли је заиста „дух времена"
да техника има „душу“ и да је душа човека њен
заточеник 2 ј Да ли време целином својих
реалних историјских могућности травда став да је досадашња уметност ност, у мноштву них, која има достојанство стваралачког, алног2
једина људска делатдрутих профахуманог и индивидуПостоји неколико, значајнијих историјских и њи произведених ' „субјектив-
Настала на: основи. историјске
поделе: рада на мануелни и ду жховни, уметност — „ма колико трансцендирала ову своју основу — „остаје њоме Објективне последице те чињенице су: само одређене трупе људи се баве. уметношћу
битно условљена.
и одређене је
„троше"; уметничка делатност. је
„покрај“ других делатности; с њи-
се у комплекс
Субјективне последице те чиизведене деклара-
универзална, | слободно
и од целине света и
транице своестетски: доживљај доживљај
је историје;
штва за то припремљених група људи. . |
Техника, као део производних снага, стављена је у историјски оквир дијалектике односа производних снага и производних Од: носа класне. историје друштва. Отуда је она у функцији влада јућег продукционог односа, „ра== '
« Чланак који овде објављујемо део; је | аџторове књите „Духовност: и рад“ која ускоро излази у издању „Вука Караџића“ ми .
УМЕТНОСТИ, УПРАВО ОДРЖАВА 13 и ЂРОЈ ГОДИНА СТВАРАО ЈЕ У АМЕРИЦИ, АВА РАТА, А УКЛАПАО СЕ У ИНТИМИСТИЧКУ СТРУЈУ
ТРОСПЕКТИВНО,
кој
_ Људи ДО
БЕОГРАД. 1. ОКТОБАР 1975. _ ГОДИНА ХХУП __БРОЈ 496
Ам“ за интерес владајуће класе. Тај интерес“ је критериј њене примене и" употребе. Ако уметност не ранионализује, не оправ-
. дава и не умножава тај интерес
— она ће стајати у општем конфликту са тим друштвом. („Бити естета једна је од покудних особина у. индустријском Аруштву зато што је естетско стварање изван домашаја система, а у знатној 'мјери и у сукобу с њиме... Сукоб проистјече. дјеломично из сукоба циљева, а дјеломице одатле што су естетски циљеви изван
домашаја | техноструктуре", , Галбрајт: „Нова · индустријска држава", _ „Стварност", Загреб,
1970, стр. 321).
Будућност уметности пресудно је, дакле, одређена а) нестајањем историјске поделе рада на физички и умни'и 6) превазилажењем класног функционисања производних снага — класне суштине употребе и дејства технике. Изгледа, наиме, да је могућа футурологија естетског, која се не ће заснивати на правдању постојећег – (досадашњег · историјског односа — сукоба. уметности и технике), већ на историјски реалним могућностима! њиховог Јсусрета кроз стварање реалне хумане за једнице слободних људи: произвоВача — стваралаца. '
Јесу ли реална питања: |
Хоће ди се уметност у будућности развијати тако што Ће ићи од културног ствараоца: који је то по подели рада'ка ствараоцу на основи јединственот рада; · |
од стваралаштва усамљеника
и ОдА гомиле рутинских произво- |
Бача ка јединственој стваралачделатности '. социјализованих индивидуа у друштву слободних Ааичности; | Сети ал
год посебних. уметничких сад жаја уметника као посебних · универзалних. људских садржаја слободних људи Од свих класних посебности;
од парцијалних осећаја, осећа- | ња, мисли „и. дела изоловане ин-., дивидуе ка свестраности потребе удружених ЉУДИ 0. ·
од индустрије културе ка је-' динству стваралаштва, града и:но- | ве индустрије; ЕМ
од технике и уметности на раз-, личитим основама и: циљевима до. јединственог захвата човека и света на истим, својим вредностима: ·- >» |
Од „жртве“ дела: бруто-националног производа за'уметност до јединствене _ основе. свеукупне
"друштвене репродукније; —. ;
· од повећане производње из ко-
· је је изгнана уметност и од умет- |
ности индиферентне према произ водњи “ка јединству естетских остварења и материјалне "производње; а, | од посебног „лепог и технике. као ствари“ до лепог. у целини.
Го » ;
ЛОЖБА СЛИКА БОРИСЛАВА БОГДАНОВИЋА,
Оди БОГДАНОВИЋ СПАДА У
РЕЗУЛТАТ НАСТОЈАЊА ДА СЕ то ПОЧЕВ ОА АБЛА НАСТАЈА-
,
"питања 0 Будувности УМЕТНОСТИ
људског и технике као њудске а не самосталне средине.
2. КРАЈ „КЛАСИЧНЕ" УМЕТНОСТИ
Савремени цивилизацијски тренутак, по променама које у себи Носи, не обезбеђује да ће умет-
ност — са својом досадашњом структуром, садржајем и усмере. ношћу — наставити свој класич.
ни развој. И социјалне промене (историјски развој „људске при. роде“) и промене у производним снагама — све више доводе у пи тање _ репродукцију _ „класичне“ уметности, а' тражењима савремене уметности још увек не обезбеђује чвршћу вредносну основу. Све то налаже потребу да се открије та нова, квалитативна црта ове цивилизације, да се утврде. њене тенденције и разАожније, проговори .о "будућности уметности. 0. | Стоје отворена питања: не преузима ли неслућен развој науке у овом „веку функцију уметности; да ам је, машина угрозила хумано, дејство или она може бити становиште да се то дејство продуби и прошири; какав је суштински однос уметничких тражења данас и света који "настаје научно-технодошком револуцијом.
3 ТЕХНИЧКА |. | -МЕТАМОРФОЗА" ОБЈЕКТА“
. Техника нас снабдева новим светом; ствара нове објекте,.нову „околину, продужује „људску стварност, продубљује.и наставља. моћ чула, емоција, мисли итд.
- "Пејсаж на "равном замењује пејсаж „одозго“, „са стране", „измутра", са велике удаљености из авиона, космичког брода, кроз савремени телескоп „или ·микроскоп итд. Човек који је у Канто. во време морао да говори о „зве зланом небу над њим", сада је сам међу звездама. Да ли се и
· шта се тиме мења у уметничком
доживљају светаг
· „Уметник са ограниченим комуникацијама, искуствима. са људи: ма. „своје средине" и добро „раз вијенијих комуникација. (посред: них. и непосредних), општег. саобраћаја . људи. (универзализација искуства) — други је и нови уметНИКИ ит а у
| Научно-технолошка револуција; заједно са друштвеним ревоАуцијама и променама овога'ве ка, ствара велики број нових 'по«треба, које ранији векови нису
| ни наслућивали.Мења се људска ситуација, структура људских мо
ћи, аспирације. |
Наставак на 2. страни.
Првослав "Ралић |
~
ЦЕНА з динара |у ОВОМ БРОЈУ :-——
Душан _ Матић: _ РАЗЛОЗИ НЕ ДОПИРУ УВЕК ДО КОРЕЊА БИБА ј Васо Милинчевић: СВЕТО-
ЗАР МАРКОВИЋ НА СТУ „ ДИЈАМА У ПЕТРОГРА: ДУ И ЦИРИХУ .
Првослав Ралић: ПИТАЊА О БУДУЋНОСТИ УМЕТНОСТИ Момо „Капор: ПРЕДГОВОР ЈЕДНОМ ПОГОВОРУ портрет Васе Поповића
Слободан Турлаков: ПРОБЛХЕМИ БЕОГРАДСКЕ О. ПЕРЕ
ПОЕЗИЈА Петрета М. Андреевског, Љубише Бидића, Тиодора Росића и Зорице Сибинкић
ПРОЗА Ивана Ивановића
РАЗГОВОР __ СА .. АМЕРИЧ. КИМ ПЕСНИКОМ ло. РЕНСОМ ФЕРЛИНГЕТИЈЕМ — водио Милан Оклопџић Асренс Феарлннтети: ПОПУЛИСТИЧКИ МАНИФЕСТ о С ЉУБАВоу У)
Богдан А. Поповић: АРУШТВЕНА ФУНКЦИЈА КРИ ТИКЕ
Петар Волк о БИТЕФУ
Рашко В. Јовановић о МУЗИЧКОМ ДЕЛУ ЛУБРОВАЧКОГ ЛЕТА 1975.
Миливоје Марковић о треНој књизи „ВРЕМЕ СМРТИ" Добрице Босића
ДЕВЕТОМ
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
МЛАДИ КЊИЖЕВНИЦИ У АКЦИЈЕ
Поводом осмог конгреса писаца Југославије
ШТА ЈЕ подстакло младе писце уже Србије да се скоро на пре. чап окупе, организују крајње професионално и озбиљно и да размотре, предложе и означе основне правце свога деловања у самоуправном друштву, у свим новим · променама, смерницама и пројектима. друштва. Судећи по ономе. што је изречено на овом скупу, · разлога има · напретек. Ипак, два су најмаркантнија. Пре свега, конгрес писаца Југославије и богата палета наго. миланих · проблема, засуна и не решених _ односа на релацији млади књижевник — издавач. Свакако, ово друго је, бар за сада, понајвише 'у светлу не давно потписаног споразума између _ Удружења _ издавача и Удружења књижевника Србије.
Млади. књижевници су схватили важност конгреса и са много разлога у њему видели
и своју шансу, простор за дијааог и место тде би многи неспоразуми. могли бити, ако не од: мах решени, оно бар исказани, уочени и одакле би се могло поћи у акпију.
Али, млади писци су убрзо увидели да њиховим могућим рефератима није дато место онолико колико су очекивали, да из редова. млађе тенерације стваралаца није делегирано онолико делегата колико су.то они очекивали, те је одређено узнемирење и бојазан да сео проблемима младих можда неће довољно говорити и'посветити им довољно пажње, уследило као природна реакција.
Намера. је била, бар што се конгреса тиче, да се са рефератима о положају младог ствараоца у нас не оде спремљеним на врат на нос, већ да кроз састанке у претконгресној активности они буду. исцрпно анализирани изнесени и формулисани у јасне закључке. Ту је она. прва квалитетна промена уочена овом приликом, када. је реч о младим писцима и њиховом окупљању.
Свакако, треба споменути инипијаторе и организаторе скупа. То су Књижевна омладина Србије, Културно просветна заједница Србије и Удружење књижевника Србије. :
Вредност овог скупа је, измеЊу осталог и то, што је она слика младог писца — чим објави књижицу стихова тражи од АРУштва признање, стан и. могућност професионалног бављења не што се тек наслућује — сада, са. мо давна и неодржива _ слика. Јер, пре него кажемо више о то. ку разговора и побројимо кон. кретне проблеме и предлоге, же лимо. истаћи управо ту промену. Дубоко свесни ла су нераскиди“ Наставак ка 1. страни
Ратко Адамовић