Književne novine
|: о
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
ЗА БОЉЕ УПОЗНАВАЊЕ
Поводом саветовања о југословенским књижевним часописима и листовима у Скопљу
ЈУГОСЛОВЕНСКО саветовање, оАржано недавно у Скопљу на тему: „Часописи и листови · као чинилац упознавања и приближавања књижевних _ остварења народа и народности Југославије“, поново је потврдило стару истину да се међусобно јопг не познајемо довољно! Следећи податак то најбоље показује. Од око 19.000 прилога објављених из књижевности, 16750 било је посвећено матичним литературама, а само 2.250 књижевностима других народа и народности. Највећи број текстова у књижевној периодици обрађивао је књижевност српскохрватског књижевног језика — 11.660, македонског 2.006, словеначког — 1896, албанског — 1115, мађарског — 910, турског — 318, румунског — 176, словачког — . 212, русинског 483, италијанског 33, а чешког и бугарског по 87 прилога.
Прилози о књижевностима других народа и народности били су објављени у 135 листова и часописа. Половина од споменутих 2.250 текстова објављена јеу само 17 листова и часописа, меЂу којима су и дневници „Мађар со", „Нова Македонија", „Борба“, „Политика“ и. „Рилиндја“. Ваља напоменути да 30 периодичних публикација није објавило у 1973. и 1974. ниједан прилог из неке „„друге" књижевности! Највише је објављивана поезија, затим критика и проза.
С обзиром на то да наша издавачка предузећа веома _ мало штампају дела преведена са језика народа и народности, часописи и листови ипак донекле поправљају ову ситуацију, Књижевник из Скопља Благоја Иванов зато се заложио за што јаче меЂурепубличко зближавање и за афирмацију културних и уметничких вредности које се остварују у свим републикама и покрајинама. Ласло Вегел (Нови Сад), указао је на чињеницу да се последњих година стање ипак по бољшало, бар што се тиче часописа и листова. Говорећи о вред“ ибвању те „друге“ дитературе Вегел је рекао: и
~— Поједино дело или. ствара ·
дац са аспекта културе друге нације може да добије и вишу, алим вижу оцену од оне коју је добио у сопственој култури. Ако неко размишља 0 „репрезентативним хијерархијама" и онда кад је реч о литератури, лако може да се скандализује видевши оваква одступања. Овог, међутим, не би требало да буде, јер овакве дивергенције, иначе, добро _ дођу унутрашњем раду дате литературе. за нова превредновања или формирању нових сазнања. Јасно је и то да не требамо очекивати дипломатске похвале и _ учтиве комплименте појединим преведеним делима, већ бисмо се морааи заузети за једну нову КЛИМУ, у којој критичар може да оста“ не веран својим критеријумима и онда када говори о писцима, ди терарним остварењима друге нације или националности, тј. ако треба, одаће – признање, _ако не, оштро ће критиковати, казао је Вегел. | . Славко Лебедински (Београд) је потом додао: „Мако ће сваки уредник часописа увек тврдити да су странице његовог гласила отворене свим вредностима, да нема проблема, да објављује све без обзира чије је, само да ваља, не треба му веровати на реч! Побија га не толико оно што је одбијено, што је отишло у кош, него оно што је објављено, што остаје пред историјом". Чедо сић (Сарајево) нагласио је, товорећи о питању узајамне саралње, да језичке баријере не би смеле да буду препрека зближавању, поготову што од култУР“ " ног прожимања зависи заједниш“ тво и будућност једног књижевног стварања. Бранимир жевни преводилац из Београда, осврнуо се на слабо вредновање преводилачког заната, подржавши предлог да се оснује _ југо словенски часопис у коме би се објављивали преводи из свих јутословенских књижевности. Иван Потрч (Љубљана), заложио се да у часопису буле заступљено више текстова који говоре о тековинама наше револуције и народно-ослободилачке ' борбе.
Сви учесници саветовања — 2.
поднето је око петнаестак реферата — сложили су се да се „наче лна борба против затворености аистова и часописа у регионалне и истомишљеничке групе мора превазићи како се на. ЊИХОВИМ страницама не „би појављивали увек иста имена.
Душан В. Станковић
Живојиновић, књи-
БЕОГРАД, 1. НОЈ
ОВОГОДИШЊИ јубиларни сајам књига поново показује да је у послератном развитку нове Југо. славије остварен велики напредак у издавачкој делатности, како у погледу квантитета тако и у погледу садржине, структуре и идејно-подитичке усмерености књи
да је постигнут и напредак у погледу марксистичке односно научне литературе социјализма 'уопште. Прилика је данас да се под сетимо да се сада код нас годншње штампа преко десет пута више књига него у старој Југославији. Ту је укључена и литература оних наших народа и народности, којима је пре рата бидо забрањено да имају своју националну књижевност, а тиме и издавачку делатност. у Постигнути резултати указују на снагу импулса коју је социјалистичко самоуправљање дало на-
и издавачкој делатности посебно. Али ти резултати заједно са позитивним и негативним искуствима из досадашњег развоја самоуправне издавачке делатности, за хтевају истовремено од нас да себи постављамо и нове непосредне пиљеве, А у том погледу чини ми се да нећу претерати ако кажем, да_се сада, после доношења новог Устава, налазимо тотово пред једном прекретницом. Наш систем социјалистичког _ самоуправљања ступа у нову етапу свог развоја. За собом имамо, крупне успехе, који представљају. џбедљиву историјску потврду реал ности наше самоуправне оријентације. Али, имамо и поуке мнона промашаје и слабе тачке, у на“ шем досадашњем развоју, она мес та на' којима смо: били „кратког даха". То-се односи и на изгра" ћивање и развој наше самоуправне издавачке делатности. Систем
ђутим, у њему неки видови друштвених и људских потреба нису дошли АОВОЉНО ДО изражаја. ТУ мислим пре свега на друштвену подршку књизи и друштвено под стицање човека да посеже за књи том. Кратковида економска рачу ница, а исто тако са идејном де зоријентацијом повезана политичка или пак комерцијалистичка
У БЕОГРАДУ ЈЕ 27. ОКТОБРА ОТВОРЕН ХХ ОДРЖАВА СЕ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ
га. Посебно можемо констатовати '
шем културном стварању уопште |
гих искустава које нам указују '
који смо изграђивали отварао је · широко поље за. стваралачку „ини- | цијативу и слободу акције. Ме- |
не можемо. побе
20=1 МАБВИТТЕТОКА 11000 = Росо
5 Во 22 ВОре ВЕУОЛЈОЈТЈ _ 498
птекулација неретко је поткопавала хуманистичку и сопијалистичку идејну садржину друштвене културне подитике, а безвредни кич и стваралачка немоћ под ви: дом дехуманизованих и формализованих помод паиткости, као и производи идејног лутања китили су се менаџерски организованом славом кКуАТуУрног стваралашштва, настојећи да стварне идеј не, хуманистичке, уметничке, научне и друге културне вредности буду потиснуте на споредни коло. сек.
Такав критички осврт на про текло време никако не бисмо смели протумачити као захтев за-промену основног курса сонијалистичког самоуправљања у облас ти издавачке делатности. Овим критичким освртом, такође не желим да дајем превелик значај грешкама и промашајима у том развоју. Напротив, могли бисмо чак рећи да их је било релативно
мало, ако имамо у виду чињени-
пу да смо пробијали потпуно но. ве путеве у успостављању самоуправљања културно ангажованог човека у области издавачке делатности, Мислим да је такав критички осврт нама неопходно потре-
бан, пре свега, зато да бисмо јас.
но сагледали праве правце идејне и политичке борбе унутар самоуправне издавачке делатности, од носно да бисмо целокупни систем
· самоуправне издавачке делатности
или још способнијим да: изрази најнапредније, најплеменитије
"и друштвеном прогресу "најнеол-
ходније идејне, уметничке и научне стваралачке тежње и подухвате. Мислим да су успеси које смо у нашем друштвеном животу пос тигли после 21.'"седнице Председ-
ништва СКЈ и Х конгреса СКЈ нај-' " убедљивија. потврда _ успешности
такве оријентације. А, с руте стране, такав критички осврт нама
„је потребан'и зато да квалитетну
књигу учинимо још ближом човеку. Поменуо бих, пре свега, проблем ·
даље изградње система. друштвено-економских односа У издавач-
кој делатности, Мважавајући и да- · · ље економске рачунице и у
тој области друштвеног рада — од којих ћи: и кад бисмо хтећди — ми морамо у читав тај систем уградити много снажнију улогу друштвених фондова идру:
"ња о'самоџправним
„ауторских _ организација,
тва за КЊИГУ.
БТОЕТОТЕКА истретод ди МЕКОГ 1!
ЦЕНА 3 ДИНАРА
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
МЕБУН АРОДНИ САЈАМ КЊИГА. ОВАЈ ЈУБИЛАРНИ САЈАМ ПРЕДСЕД НИКА СФРЈ ЈОСИПА БРОЗА ТИТА. САЈАМ ЈЕ ОТВОРИО ДРУГ ЕДВАРД КАРДЕЉ, ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ И ПРЕДСЕДНИШТВА СКЈ, У ПРИСУСТВУ ВЕЛИКОГ БРОЈА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ И СТРАНИХ ИЗ ДАВАЧА, КЊИЖЕВНИКА И КУЛТУРНИХ И ЈАВНИХ РАДНИКА. НА САЈМУ ЈЕ ИЗЛОЖЕНО ОКО ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА КЊИГА, ОД ЧЕГА ОКО ЈЕДНЕ ПЕТИНЕ ПРИПАДА ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ИЗДАВАЧИМА. ПОРЕД ТОГА, КАО ПРАТЕЋЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ, ОТВОРЕНЕ СУ ПОСЕБНЕ ИЗЛОЖБЕ АНТИФАШИСТИЧКЕ ЛИТЕРАТУРЕ, КЊИГА О ЖЕНИ, МАРКСИСТИЧКЕ ЛИТЕРАТУРЕ И ЧАСОПИСА И ПЕРИОДИКЕ. — НА ФОТОГРАФИЈИ ЈЕ СНИМАК СА ОТВАРАЊА САЈМА ЗА ВРЕМЕ ГОВОРА ДРУГА КАРДЕЉА (СНИМАК СТ ЕВАНА КРАГУЈЕВИЋА).
Широко поље за бољу издавачку делатност.
Извод из говора друга Едварда Кардеља на отварању ХХ међународног сајма књига. у Београду
,
тих друштвених фактора који тре ба у све већој мери да омогућавају да књига буде приступачнија на: шем човеку, то јест да буде релативно јефтинија ми, ако хоћете, присутнија у свим нашим друштве. ним срединама.
У вези с тим је и проблем обликовања и остваривања једне дру: штвене издавачке политике која ће бити чврсто заснована на идејној оријентацији наше револуције, а која ће бити истовремено способна да подстиче стваралачкуи хуманистичку критичку мисао, као и продоре у ново, напредније, хуманије. Управо на таквој оријентацији мора бити, по мом мишљењу, заснована и једна друштвена подитика селективности, кад је реч о ангажовању друштвених средстава у издавачкој делатнос ти. По мом мишљењу, проблеме те врсте више не можемо у шелини решавати у оквиру само досада ње организације, у којој су о таквим питањима одлучивала тела која често нису могла да носе и стварну одговорност, ни према из
давачкој делатности, ни према ау. који
торима, ни према „онима књиту финансирају, ни "према друштву у целини. Уставна реше
интересним заједницама сада отварају могу“ Бност да се ти проблеми решава“ ју, било у. оквиру самоуправне интересне заједнице за културу било у оквиру. самостално "орга-
не/интересне заједнице за издава чку' делатност 'УуЗ" учешће п 02 говорност - издавачке делатности, орга. | низација удруженог рада укао и друштвено-политичких заједница.
"и организација, "а: можда и АРУ-
тих фактора, таквих као што су на пример, " библиотекарство 4
слично.
Али, проблеми књиге се не решавају само субвенцијама. По. стоји и потреба, рекао бих, ор. ганизованијег ангажовања, друш| Интензивнијим КУА
турним антажовањем организа»
ј остав„ција удруженог рада и успост а њихове одговорности за. то
да. радник дође до књиге, анга.
"жовањем месних заједница, кому“
венополитичких и АРУ:
на, друшт уопште,
штвених организација Наставак ва 2. страни
фичне „самоуправ- .
у ОВОМ БРОЈУ:
ИЗВОД ИЗ ГОВОРА ДРУГА ЕДВАРДА КАРДЕЉА НА ОТВАРАЊУ ХХ МЕБУ. НАРОДНОГ САЈМА КЊИ. ГА У БЕОГРАДУ
ХП ОКТОБАРСКИ СУСРЕТ ПИСАЦА — одломци из излагања Јаре Рибникар, ·Робера Естивала, Предрага Матвејевића, Александра Овчаренка, Драгољуба Недељковића и Луиса Диаса Едуарда
Радојиџа _ Таутовић: ПЕСНИК — ПРОТИВ КОГА2
Мр Димитрије Машановић; ВИДОВИ ПОЕТИКЕ ИСАКА САМОКОВЛИЈЕ
БЕУБЕНИО МОНТАЛЕ — ДОвитник НОБЕЛОВЕ НАТРАДЕ 3А КЊИЖЕВНОСТ — есеј и превод Монталеогих песама др Срђана Мусића
|
ПРОЗА Воје Чоланповића
ПОЕЗИЈА Димитрија Милденковића и Нусрета Дишо Млкуа
ПРОБЛЕМИ ПРЕВОДИЛАШТВА — пишу Јован Јанићијевић, Слоболан Јанховић и Дарко Танасковић
анти ттиететнтоитии а.
ДОГАБАЈИ
АОМАЋА КЊИГА
– У МАЊИНИ
Поводом ХХ сајма књига
РАПОРТ са овогодишњег ХХ сајма књига почећемо некњижевно, јер нас на то наводи крајње „некњижевни" гест управе Сајма. Наиме у години када је посебно присутан друштвени напор да се положај књиге побољша, када је одржан Конгрес Савеза књижевника Ју. гославије, из необјашњивих раз лога. организација Сајма је затајида, чак је и време посете Сајму тако скраћено да онемогућује радне људе којима је књига и намењена да после посла могу да про-
„зметају кроз „улице књиге". Са· јам је отворен од 10 до 18 чизова, "уместа да буде до 20 часоба па
можда и дуже. (Сетимо се париских. књижара које раде це ле ноћи) Радни човек има само један сат времена за посету и разгледање. Јер, у најбољем случају, после посла и пробијања кроз градски саобраћај, на Сајам може да стигне око 17 часова. Рецимо још и то: зар не би било логично да у време покушаја „оздрављења" стања око домаће књиге, улаз на тај јубиларни сајам буде бесплатан, или бар симболи“ чан2 Е — није! Време је комерцијално и за симболику више нема места. Да би се провео тај фамоз ни сат на Сајму треба платити као за „бољу“ биоскопску улаз. ницу. У
Друга некњижевна истина је на овом сајму књига чињеница да је домаћи писац ипак — „редак звер". У ствари, света има на сајму. Дексикона, монографија, лепих подухвата са штампањем марксис тичке литературе, књита о раз воју, о лепотама наше земље, о нашим манастирима, о великим на: учницима и, да не набрајамо... Тек по негде шћућурила се нека мала едиција која представља тодишњу продукцију домаће литературе. На „тондолама" „БИГЗ “а једини живи домаћи писац је Миодраг Булатовић, КОА загребачке „Младости“ седам-осам наслова. представља Домаће писце, на оста“ лих тридесетак метара изложбе ног простора све „оно друго „Код СКЗ у едицији „Савременик неколико нових наслова, Код „Про“ свете“ исто, КОД „Нолита" ни тодико, КОД „Вука Караџића" још горе. И, тако редом.
А онда, наилазимо на парадокс.
„Код мањих, или малих, издавача.
среће се по четрнаест-петнаест на“ слова домаће књижевности, цела кола народа и народности („Батдала"), едиције књижевности но. вог несврстаног света („Багдала"), а нови. пројекти окренути домаБој књизи — Код „Стражилова, и крагујевачке „Светлости. На крају, насмејмо се бар једном, мали издавачи су нам _ рекли: „Идемо свесно у губитак, пред“ стављање _ Домаће књижевности важније нам је од било које за» раде и комерпијалног успеха .
Свакако, нисмо само обилазили ижевне улице". Колико изда-
- вача, толико мишљења. Јелино се
„мали" слажу скоро у свему. са чежњом говоре о самоттравном споразуму који су потписали „де“ вет издавача Собипе („Просвета се још нећка). Ето среће — рекоше
Наставак ка 2. страни
Ратко Адамовић