Književne novine

20+1 ОИТУВЊ2 Е у "ЛАТТЕТОКА Ђ : . ! . 4 Ттр т А | | . 116 ОВА Мали оу тон КА | 8

НИЈЕ тако честа појава да код нас један лист ове врсте излази тако дуго, да годинама бележи културне и књижевне догађаје и да-у њима и сам учествује, као што је то случај са „Књижевним новинама“. Било је и у њиховој краткој историји разних прелаз них фаза, преокрета, па и неиз лажења, разних објективних теш“ коћа и субјективних слабости, али су оне ипак све то преживљавале, превазилазиле и остајале оно што су биле и оно што је од почетка требало да буду: реч књижевника надахнутих револу· ционарним полетом своје земље, како је то њихов први одговорни уредник Јован Поповић истицао још у првом броју.

На страницама „Књижевних но вина" одувек су учествовали писци свих наших народа и народ; ности, свих тенерација и свих књижевно'естетских опредељења. За разлику од часописа, који су, бар понекад, окупљали углавном писце једне естетске оријентаци“ је, „Књижевне новине“ су, оку: пљале писце без обзира. на разлику њихових књижевно-стварала" чких концепција, Будући у почет“ ку орган Савеза књижевника, оне су, и кад су престале да буду званично гласило њихове заједни чке организације, остале лист 1угословенских писаца и њихове странице су представљале место на којем су се, у племенитом ства: ралачком. надметању, сретали ствараоци свих република и по“ крајина, народа и народности, до. носећи оно што је битно не само

у њиховом личном стваралаштву, него и стваралаш у њихових друштвених средина ни национал

них култура. ХМ овом листу су се, иста тако, одувек налазили текстови и ста

нисци наше земље нису заинтересавани само за судбину своје зе: мље и напредак свог друштва, већ и за све што се догађа у целом свету и што је „нераздвојно ве; зано са судбином човечанства" (1. Поповић).

Све је то налазило места на страницама „Књижевних _новина" без великих декларација и крупних обећања, у бројним при: лозима како теоретичара и кри тичара књижевности тако и у

песмама, приповеткама, есејима, записима, путописима, реџензијама, хуморескама итд. Кад се да:

жевних новина“ од њиховог пр вог броја, који се појавио 17, фе бруара 1948. године, до данас, за: пажа се низ промена у сваком погледу, али и доследност ономе што представља основне тековине нашег друштва. У првим данима још наилазимо на познату формуду о писцима као „инжењери“ ма душа“, док се касније ставо“ ви према књижевности гранају, у низ врло различитих концепција. Али се у свим тим концепцијама запажа верност хуманистичкој формули марксистичке теорије друштва и уметности и преданост изградњи социјалистичког дру" штва на челу са Савезом кому. ниста Југославије, што је одувек било исписано у најважнијим документима СКЈ и нашег друштва, ил и у одлукама Х конгреса СК! и садашњем Уставу СФРЈ. То је, исто тако, оно искуство жоје је друг Стане Доланц рези' мирао у свом говору на Осмом конгресу Савеза књижевника, Ју: тославије, када је рекао: „ комуниста не захтева од литературе и уметности да копирају живот, да улепшавају и лакирају стварност, нити да оправдавају сваку меру друштвене политике. Савез комуниста стоји на становишту да се од уметника не мо гр) тражити поруџбине, Полазећи од марксистичких ставова о односу друштва и стваралаштва, и од специфичности самог ствара дачког чина, Савез комуниста. се не поставља у УЛОГУ арбитра о идејно:естетским . струјањима и правцима, о уметничким школа» ма и сл. Та питања су део куд турно'уметничког стваралачког процеса, ствар богатства и разноврсности стваралачких облика о којем реч треба да да првенстве но марксистичка уметничка критика". Захваљујући таквом ставу Савеза комуниста Југославије, у нашој књижевности се расцвета: до велико богатство разних „стваралачких -струја, концепција м

вови, који су указивали на то АВ

самих књижевних стваралаца: Моја

дас прегледају сви бројеви „Књи-

БЕОГРАД, 1. ДЕЦЕМБАР 1975. ГОДИНА ХХУП БРОЈ 500

АЊИЉЕВНЕ

лист ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

форми, које су много учиниле не само за афирмацију наше култу: ре у свету него и наше земље и њене културне политике.

Својим стваралачким прилозима, југословенски писци су на страницама „Књижевних новина" увек речито сведочили о врло повољној клими која код нас

' постоји за уметничко и културно стваралашттво. А својом богатом

и успешном праксом они су доказали да је такав теоријски приступ једино оправдан.

- Редакције су се смењивале, али је битни концепт „Књижевних новина“ у основи остао непромењен: и то: не само због јединстве“ ног основног става према стваралаштву и верности идејама нашег специфичног пута у социјализам, односно самоуправног друштва, већ и због подршке коју је чита лачка публика увек давала реда: кцији 'и њеним напорима да њихове жеље не изневери.

Без помоћи читалаца, радних људи свих професионалних профила, ниједна редакција не би могла да оствари свој програм. То су истицали многи уредници, па и садашња редакција У броју од 24. априла 1970. године. Уз то, не треба заборавити да „Књижевне новине" прати и знатан бројчиталаца у иностранству и да мно-

ти страни писци, преводиоци и слависти, | нашу _ књижевност, наша књижевна ин културна

остварења, пре свега, упознају на основу текстова објављених у „Књижевним новинама".

Мењале су се редакције, али су остајали мање или више исти задаци: да се књижевном речју забележи све што је наше друштво доживело; опасности је било са свих страна, али најбољи путо“

каз је увек показивао. у правцу изградње све човечнијих односа.

међу људима у нашем друштву, Најпре су на челу стајали Јован Поповићи Милан Дединац, па су се Поповићу прикључили. Чедомир Миндеровић и Маријан 'Јурковић, које су заменили Танасије Младеновић и Душан Костић, а кад се Јован Поповић тешко раз болео, они су сами водили лист, па су њих затим заменили Милан Богдановић и Скендер Куленовић, који су били последњи уредници прве. серије „Књижевних _ нови“ на“, Другу серију листа, која је паланка 1086. тодине, уређивали су Танасије Младеновић и Буза Радовић, а затим Ристо Тошовић, који је био уредник и треће, нове серије "Књижевних новина" започете 1955, године. Њега је 1957. године заменио Душан Матић, ко“ ме се исте тодине придружио ра" нији уредник Танасије Младеновић, затим Чеда Миндеровић, уз

на миља лаца зе РОдНИм -аУдУ Исто тако, дубоко уверене да је

много истицати, јер су то задаци

500. број нове серије „Књижевних новина“

учешће најпре Милоша И. Банди: ћа, а затим Предрага Палавестре, којима се опет придружио Ми: лош И. Бандић, а њих су смениди' Танасије Младеновић као од товорни уредник и Предраг Палавестра као уредник. Пошто је Па: лавестра преузео уређивање часописа „Савременик“, тлавни уред: ник „Књижевних новина“ је постао Танасије Младеновић, који је ту дужност вршио до краја октобра 1968, када га је заменио Зоран Глушчевић, Лист је трећи пут престао да излази септембра 1969, а поново је почео да излази априла 1970, од када та уређује садашња редакција. Иза свих гла. вних, одговорних и оперативних уредника _ стајала је, међутим, увек или готово увек трупа пи саца, чија су имена исписивана на импресуму листа или нису ис“ пнисивана, и која је несебично помагала у уређивању листа, де лећи одговорност и судбину лис“ та. Без те сарадње, као мн без сарадње низа сталних сарадника, посебно књижевних, ликовних и позоришних критичара, немогуће је замислити „Књижевне новине" онако како су оне годинама изгледале, тежећи да што шире и свестраније прикажу наш куатурни живот и, наравно, да на њега том ширином и свестранотићу и утичу. Дело много умова и руку, оне нису _ могле бити ништа нешто друго него једна велика смотра нашег књижевног и културног живота кроз многе године.

Будући увек на хуманистичким позицијама, разне редакције „Књи жевних новина" су предано радиле на дубљем и свестранијем разумевању између самих стваралаца, између стваралаца и њихових ту мача и; најзад, између стварала“ у -мебећ дратство и јединство наших народа и народности, свети принпип наше многонационалне социјалистичке · заједнице, настојале су да, објављивањем, превођењем п тумачењем стваралаштва · југос ловенских народа, дају свој Аопри нос јачању њихове повезаности и узајамне солидарности. А у дУХУ социјалистичког интернационали" зма и хуманизма, трудиле су се да и разне појаве у напредним културама света нађу пут до на ших људи и да их њима обогате. То су били стални послови, Од којих се никада није одступало и уз помоћ којих смо се сви ма ло-помало упознавали са оним што треба да чини неотућиву духовну својину сваког напредно оријентисаног човека.

То, можда, и не би требало

који се постављају пред свеколи“

РОдНИх Људи.

И! ћ

Ц Му

5) | И И

„|

1 ђ |

1 |

| ' У

Ма

| 5 Н 6 иу

НЕ и Н] ц : | пи

ЈЕ |

ј ЈВЕ ђ

му

5 С"

1 5 от

Ли

ПРВИ БРОЈ „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА" (17, М 1948)

ку нашу штампу и она их углав' ном обавља онако како то треба чинити, Али „Књижевне новине" су се одувек бориле са материја: Адним, па и ортанизационим тешкоћама. То што су остваривале, оне су постизале по цену често врло мало компензираног не само свог рада него н рада својих сарадника. Често се, током вишегодишњег двонедељног, јављала иде ја да темпо нашег књижевног ИКУА турног живота захтева недељно излажење листа. Али, иако је ова идеја увек наилазила на одобравање у разним структурама, сред“ ства за недељно излажење нису могла бити остварена. Стога су „Књижевне новине" живеле, а и данас живе у Авосмисленом по ложају, помало као часопис а помало као прави лист, Нема сумње да би коначно решење овог материјалноорганизационог про“ блема довело до. стварања листа. који би имао знатно већу и 0: товорнију улогу, а свакако и зна чајније резултате. Али тај проблем остаје да тек буде решен. Сваки посебан број је само један мали део. те смотре, а на четири, шест, осам, десет или два: наест, па чак и шеснаест страна (колико је лист имао у једном кратком. периоду), немогуће је дати много прилога у којима би се огледале све стране . нашег књижевног и културног живота, али. утисак се битно мења кад се погледа бар једно цело годи: ште листа; онда се види колико је то замашан посао и коли: ко је у сваком од годишта садржано записа и запажања о књижевности и култури нашег доба. У свима њима се мање-више огледају не.само разне промене у нашем књижевном и културном стваралаштву него и у друштве ном животу. : ·

· Тешко да. ће иједан _ часопис

нашег доба. моћи да: се мери (због · своје ' посебне намене, аи зато,

што су се у њима дуго, одражавале тежње само .по.

баш у:њима наћи највише ' еле-

мената који ће'расветлити тзв. · дух времена и климу духа у ко-

јој су живеле не само гоне саме нето и свеколика наша књижев· ност, па,и култура. Тек ће непристрасни историчар са-. одређене временске дистанце моћи прави. чно'и праведно да оцени шта је

значио и' колико је вредео;у на.

ше време овај лист.за књижевност и културу; који“ је врло че сто био и“једини 'лист ове врсте у Београду, па и'ван'овог-културног: центра. . у Посебна његова вредност је, нема (сумње, у чињеници да су „Књижевне новине" одувек биле „подитон“ на којем су се огле дала, сучељавала и конфронтирала разна естетскокњижевна схвата

_ња и струје, Мање или више ши-

роке, оне су увек биле спремне да "прихвате и подрже и врло различите књижевне тенденције и остварења. Штавише, њихова специфичност и јесте била у тежњи да: се да. к књижевног стваралаштва у једном тренутку, а не једна његова димензија. У пресеку „Књижевних новина" могу се наћи не само. мнота 'од најпознатијих и "најзначај- ·

заливи У55 1) = ПАУН

једве.:. идејно-естетске оријентације на-: ше' књижевности 'и књижевне: мисли) са „Књижевним, новина“ ма". Нема сумње да' ће: будући! историчар · наше књижевности“

Валд. ЧИ ~ ба и а су ГИ љиљани а, за идо пе ма ма тј

| митаваи уран тв гв>

УЛИКА

- 1 С кој с

МР

о БЕЈ

У ЕЛЕЕ паљења

ЉЕЕ ==

ит пау

:| 1 | ; ; наћи Цђ

| | #44 ЈЕ

15 |

МаЈЕЋ Ц | [5

Па Ми Цу

И |

и ј п пћ

| : 5

: ЈЕ %

, љ и Пи ЈЕ 5 | Н Е

. Њ „

1 1 у 1

| |

| М И

ћ 1

армија ај Па

нијих писаца нашег времена не то и нека од њихових најпознатијих и највреднијих дела. Желећи да то покаже, редакција је одлучила да 500. број не – буде само један од уобичајених, па чак ни један од бројних свечарских бројева (као што су били бројеви посвећени Дану Репудлике, Првом мају, Дану младости или Новој години), већ број у ко. јем ћемо се у неку руку осврнути на пређени пуг и подсетити на оно што се налази за нама у размаку од двадесет и више година. Стога смо овај број по светили подсећању на нека — Од најзначајнијих имена нашег стваралаштва, посебно на уреднике и сараднике, и на њихова каракте• ристична или знаменита остваре ња, која су се често први пут појавила баш у „Књижевним но винама.' '"Објављујући, у свом уобичајеном опсегу само један мали избор одломака или целих прилога објављених у „Књижевним' новинама", редакција је, наравно, изузећа текстове који спадају у последњу, најновију фазу листа, који од априла 1970. године уређује садашња редакција. Као и сваком избору, и овом се може понешто замерити, али верујемо да му се једно неће од рећи: он ће нас, сасвим извесно подсетити на неке велике сарал нике и нека велика имена наше савремене књижевности, од ко јих су нека давно ушла у историју књижевности, лок нека, и од њих самих, и данас сарађују у овом листу и обогаћују. нашу савремену књижевност и култу. ру. А о овој фази нека говоре Ару“ ги, нека будућа редакција и не ки будући критичари. ид У сваком случају, већ сада се

' показује неопходна потреба — да

! се изради,

· да у' њима

ако не критички при“ каз овог листа, а оно бар (још пре) библиографија свих радова објављених у овим новинама, за којима ће, верујемо, будући ис"торичар књижевности И култо-' ре нашег доба, најпре посегнути "нађе оно што је ову епоху битно карактерисало. Тек тада ће моћи да се пове даље од пуког подсећања: ка утврђивању | онога што је у „Књижевним новинама" било карактеристично за њих, за време или за обоје. Овакав лист, овако карактеристичан за своје време, наша књижевна публицистика, чини се, досад ни“ је имала, А колико би нашим ис торичарима било од користи да имамо „портрете“ и неких мањих листова, краткотрајних и у вре

· менима мање књижевне бујнос

ти, нето што су „Књижевне но.

| вине"!

" шег А

Са жељом да се о књижевним, питањима уопште, а посебно о „Књижевним новинама", систематски иобавештено говори, као и са осећањем да смо и сами бар ма ло допринели значају и вредно сти ових новина, захваљујемо свим својим сарадницима и чи: таоцима који “су увек били акти. вни чиниоци у К у на иста. Метстоти број _ нове серије није само наше него и њихо.о славље, Као што је и, бар скромно, славље књижевности свих југословенских народа и ва“ родности.

Редакција 0,

„Књижевних новина