Kolo

27

ПРОБЛЕМ БРОЈ 3 В. А. Шинкман

Бели вуче и даје црноме мат у два потеза. - -ж Решеље проблема. број 2 (Д. Воте): 1) Зеб—§7.

КОЛИКО СЕ ПОТЕЗА МОЖЕ ПРЕДВИДЕТИ УНАПРЕД? Сваки прорачун, свака комбинација у шаховској игри почива на томе, да играч мора себи да претстави слику позиције, каква ће она настати носле извесног броја потеза, Уз то оп мора себи да постави питаље да ли 1је та позинија, »;оју он помоћу своје комбинационе моћи, односно фанта■ вије, види нред собом. бити за н.ега повољна или не. Неувеж'баи или неталентован шахиста је свестан тога да његова комбинаторна снага није довољна да би он могао да замисли себи слику позиције, каква ће настати после неколико идућих потева. ПТаховски вештак често пута у* спе да израчуна по десет, дваиаест па и више нотеза унапред. Али то није увек тако, нарочито Зош када се у нрорачуну превари. Познат је случај једног бившег светског првака, који је у одлучној партији за прно место на неком турниру већ био уверен у своју сигурну победу и чекао да противпик преда игру. Славпи ас се победоносно шетао по сали док је љегов партнер замишљен седео над таблом. Велики вештак, кад је видео да ће партнер, уместо да преда, инак да вуче неки потез, потсмешљиво је пришао табли, сео на фотел>у и нримакао устима чашу с водом. Али светски првак тргао се одједном као опарен и испуетио из руке чашу с водом. Чаша се разбила у комаде, а вода полила и таблу и чакшире чувеног шахисте. Шта се десило? Његов партнер је неочекивано жртвовао тоиа да би у идућем потезу дао мат. . Запрепашћени мајстор изгубио је тим поразом и прву награду на турниру, ;за коју је верокао да му је већ снгурно у џепу. Као зпто се из овог примера види, често пута и најјачи шахисти нису у стан>у да предвиде са сигурношћу ни први одговор свога противника, а камо ли да поуздано прорачунају читав низ потеза унапред. ПОСЛЕ 23 ГОДИНЕ ЗАВРШЕНА ПАРТИЈА Иа дап 31 јула 1914 почели су у некој немачкој баљи веома тешку партију шаха немачкн кп.пжевпик Курт Лудеке и његов супарних амерички вештак Маршал. Ова партија шаха била. је прекинута када је објављен' нрошли светски рат. Настављена је тек у лето 1937, дакле после нуних 23 године. Формулар партије био је сачуван, а забележено такође и утрошепо време Размишљаља. Супарници су се поново нангли у истој бањи и продужили игру где су стали. Занимљпво је да су ова два па.ртиера оба нута синмљена. На првој слици виде се два лена младнћа с

бујном косом како задубљени у мисли студирају нозицију на табли. Друга слика, из 1937 године, ноказује два човека већ у зрелим годинама, нзмењеннх црта, нроседе и доста опале косе. МАЈСТОР МОРФИ КАО ПРОБЛЕМИСТА Славни мајстор прошлога века Паул Морфи са лакоћом је решавло и најммшшкованије шаховске цроблеме. Двопотежљаке и тропотежњаке умео је да решава са слике, а да уоиште и не гледа на шаховску таблу. Његов иријатељ. из' младости др. Далтон, ко,ји је пре неких.десет година умро у Америпи изнео је у једном свом спнсу занимљива опажања и податке о Морфију. Далтон, који се истицао и као састадљач проблема, радо је давао Морфију залатке на решаваље и то обично тешке ствари. Међутим, пријател> му је све брзо и лако решавао. Једном приликом, за време пецања на Мисисипнју, Далтон је дао Морфију да реши мекн мат-проблем у четири потеза. Тај задатак је био врло тезкак и са скривеним уводним потезом. Идеја задатка била је индиска, у оио доба још слабо позната. Морфи се узалуд трудио и неколико часова' провео V размишљању. Одједном је Морфи узвикпуо- — Ево га! Ту је! — и при том се ср.учио у реку. Далтон је помислио у првом тренутку да је његов пријатељ ухватио неку велику рибу. Шта је било у стварИ? Морфи је пронашао решење проблема! КРАЉЕВ ГАМБИТ Вели: мајстор. — Црни: аматер. 1) е2—е4, е7—е5; 2) Ј:2—±'4, е5:1'4; 3) 8^1—13, 1Ј8—е7; 4) 1Ј1—с4, 1,е7—ћ4+; 5) §2—§3, М:§3; 6) 0—0, §3:ћ2 + ; 7) К§1—ћ1, 1,ћ4—§3; 8) 1.с4:Ј7 + , Ке8:И; 9) 813—е5-]-, КИ—еб; 10) Вс11—84 + , Кеб—(36; 11) 8е5—е4+, Кс16~е5: 12) 62—сЈ4+, Кс5:с4; 13) Б§4—е2 + , Кс4:с14; 14) Бе2—сЈЗ + . Кс34—с5-; 15) 1>с1—еЗ+, Кс5-^ћ4;, 16) а2—аЗ.+, Кћ4—а5; 17) ћ2—ћ4+, Ка5—а4; 18) 8о1 —сЗ :па1. Трагикомнчан аавртетан. Свака. фи- 1 гурд белих .дошла је до ,свог. -израза, и дејства.

ДВОЈЕ ШАХИСТА Двоје шахиста, А и *В, узели су да одиграју пеколико партџја шаха ,. у новац. Сваки је положио по 100 динара па ,је игра отпочела. Према уг.овору цео добитак од 200 динара имао је да добије онај ко први добије унапред одређени број партија. Играчи су већ били одиграли неколико партија тако да је играчу А било цотребно да добије још једиу партију па да постигне победу док је нграчу - В за то било потребно да добије две партије. У тој снтуацији игра је морала бити прекниута и то без изгледа да ће се икада наставпти, Сада се појавило питање — како треба поступити с наградом? Да ли треба целу да добије играч А или се она мора поделити на неки други иачин. Одговор у идућем броју. ЛАЂЕ У КАНАЛУ Два језера која су удаљена неколпко километара једпо од другог спојена су једним узаним каналом. У тај канал улазе истовремено из првог језера три ла.ђе које ћемо озпачити са А, Б, В а из др.угог језера опет три лађе које ћемо означити са Г, Д и Ђ. Каиал је и сувишо узан, да би две лађе могле да се разиђу али у средиии канала, у његовом зиду. направљено је једно удубљење нека врста за. лива, у ко.је може да стане само једна. лађа. Да ли је могу.ће да ,се лађе разиђу иомоћу тог закива И иа који начин?

< ДА ЛИ ЗНАТЕ МНОЖЕЊЕ? Који ћемо резултат добитл . ако помнозкимо међуеобно редом свих 10 цифа.ра? Покушајте да овај задатак израдите без оловке, иа памет. Одговор у идућем броју. НЕСАВЕСНИ ЈУВЕЛИР Јсдна госпођа дала је" Иа оправку једап крст стастављен од вигае дијаманата велике вредности. Како је заборавила колико је свега дијаманата било на крсту, а упамтпла врло .до.бро., да кад броји на доле од ма којег од три горња кра,ја крста, увек, испдда да дијаманата им:а 9. Кад је дбјЗила крст са оправке пребројала .је она дн.јаманте на свој начин и нашла да. је све у реду. Ме- • ђутим јувелир који је вршио оправку скинуо је два дијамапта. Како је успео да то учини а да дама пишта не примети? Да бп овај задатак био јаспији до. носнмо и једиу слику-а у ндућем бро.ју донећемо одговор. "ИСТРАЖИВАЧ И ЉУДОЖДЕРИ" Једна- ЕвропљаНин — Истраживач пао је у руке урођеника људозкдера, чији је поглавииа одмах паредио да се Квропљаиин закоље. Покушавајући да снасе свој живот рече Ввропљанин поглавици да он зиа да прориче будућиост. — В, ако је тако — узвикну поглавица онда да мд кажеш шта ће бити о тобом данас. Али пази добро и знај да ако будеш слагао обесићу те, а ако будеш река.о истииу, бацићу те ^езаног у реку !.. — Обећаваш ли да ми нећеш одузети живот на ма који др.уги начин сем опа, два? — упита истраживач. — Обећавам! Хајде говори сада — шта ће бити с тобом? — Ја ћу бити обешен — одговори истраживач. Чувши тај одговор поглавнца је мало размислио а затим је, наредно да се Европљаиип пусти па слободу. Из којих је разлога цоглавица то учинио? Одговор у идућем броју. 21 БУРЕ Три човека треба да поделе међ.у собом 21 буре од којнх има 7 празпнх, 7 пупих до половипе и 7 цотнуно пунћх. Свакп ' треба да добпје нст.у .количнну внпа.и бурадн. Нарав.110, внио не сме да о 1 ирешна пз јед- пог бурета у друго. Како да ее изве^ . де та де.бба?. . ' . . ,Одговор у идућем броју. ЈОШ ЈЕДАН „ЗА ДОБРЕ ; МАТЕМАТИЧАРЕ" .. У једном друш.тву прзвапих на вечеру, које је заједно са Домаћнпом и домаћидом бројило Ш члвнова,- налазио се и јсдап профееор матемалике. . Кад је дошло време да седпу да вечера.ју, настала ,је забупа међу гостпма пошто места нису била расноређе- ■ па, Онда се .дрмађина извиппла гости"ма Што јб заборавила да то учини и додала: — Седите сада како је коме по вољи, а ја обећавам да ћу цело време постуживати вечером све док се сваки од присутних не нађе за столом поред сваког од осталнх редом у свим могућнм комбинаднјама. Сви с.у били задовољни сем професора математи;.е, који се насмешио и рекао да то домаћица пеће никад успети да учини Домаћииа се увреднла али кад јој је професор пешто објаснио, насмејала се такође и потпуно се сложила са професором. Шта је професор њој објаснио? Одговор > идуђем броју:

Хдризинтално: 1) Овећи дрвени еуд. 5) Склоииште. 9) Утвара. 10) Прилог. 12) Водеиа жипотиља, 13) Намештај расподељен Преградама. 15) Члан једие тајне организаније. 10) Област којом влада паша. 38) Очев брат, 21) Да (чешки). 22) Скраћенппа за једиу титулу. 23) Глеђ којом се премазују предмети да пост.ану светли. 24) Узбик . 25) Мушко вечерље .одело. 26) Египатски бог сунца. 27) Вода (лат.). 28. Робиња.

Всргишлпо: 1) Разбојник. 4} 1емство на.. меницн. 3) Врста дрвета. 4) Коњ. 5) Првак. 6) Иосе буле. 7) Муелимански богослов 8) Ја.ча пуна воде. 11) Грађепппа у којој су смелптени војнини. 13) Радц чега. 14) Страпа у књизи (лат.). 15) Презиме хо« ландског сликара, 17) Помоћпик за* натлије. 19) Оио што се једе. 20) Градски врт. 22) Желудаи и црева. 24) Врста земл>е. 20) Мера површине.

ИЗ 2~ОГ БРОЈА Одговор на „Строг човек" Директор је отпустио чувара зато што овај сиава и ноћ.у сања, кад треба да чува банчину зграду Одговбр на „Да пи је рачун тачан?" Није Једпа иста хиљадарка урачуната је два пута — -за сребрни и з* златии сат. Газда је том приликом иагубио 1000 динара, Одговор на „Још један шаљив задатак" Свакако је могуће. Пето лице. иаиме, добије јабуку за.једно са корпом ОДГОВОРИ 1) Немачки хемичар Фридрих Карл Агаард (1753—1821), 2) Тежииа крви износи отпрнлнкр 7,4% тежиие иелог тела. 3) Гастав ваздуха увек остаје нсти. 4) Храм код старих Римљана кбји је био посвећен не нском одређепом богу него свима укупно 5) Ној. 6) Зато гато његова бпљка лпчи иа ирсте. латпнски (ИвИив (дигитус), 7) Меркурије. 8) Иаука. нозпата још из дубоке старине. која тврди да постоји тесиа ве-за нзмеђу кретања звезда и људског живота. 9) Наука која одређује душевне и умне особине човека. 10) Животиња. и) Обожавање мртве природс12) Јесу. звао се Харпократ. 131 Једна бил>ка од ко.је су стари Египчапи правили иеку врсту хартије за писање. 14) Кал га упоређују са Сатиром. 15) Реч је грчког порекла, значи смаљење животпе енергије 16) Болест од које болују понекад људи који нису навикли на велику надморску висину ако дођу у планиив., 17) Волест при ко.јој крв губи способност да се гругаа те болесник може да изгуби живот од иајмање огреботинв. 18) Зенон (V в, пре Христа). 19) Џинови, синови неба и земље, у грчко-римској митологији. 20) Машина ко.ја претвара мехапичку енергију у електричну. РЕШЕЊЕ ИЗ 2 БРОЈА Хоризонтално: 1) Првенац. 7) ЈТађа. 8) Азур. 10) Урал. 11) Дира. 12) Це. 13) Сраман. 16) Фарбар. 20) Ре. 21) Елба. 22) Убав 24) Реал. 25) Жалу (Едмон). 26) Вретено. Вертикално: 1) Паре. 2) Рђа. 3) П.|,лс 4) Нада. 5) Азими 6) Цура 7) Луцифер. 9) Раидеву. 14) Рпа 15) Урбар. 17) Алев. 18) Бале. 19) Руже. 20) Рало. 23) Бан,