Kolo

16

Огсо п.ега стојало је педеоет до птездесет полунагих жена бронзане боје, алн нигде није видео ни мисионара ни свог кувара. Из даљине допирало је монотоно певаље неког паганског хора. .Једна старица му прцђе. и принесе суд с неком течношћу до његових усана. Течност је била горка, али он је 1ГОПИО. Затим је заспао... # По.сле десетак дана Лилнус се скоро сасвим опоравио. За то време научио је и дијалект који.ч су говорили урођенини. Када је могао да се сам креће по селу, додељене су му две девојке. Панај од четрнаест гоцина и Таита од деветнаест, да му воде домазлук. Обе су биле лепе. Оне су му спремале јело; банане. кувпио корење и друго поврће, а с времена на време, и понеку рибу или рака. Листови банана били су им тањири, а јели гу ирстима.

Оутрадан л.уди су отишли. Вулкал се такође умирио. Али. сада се Лилиус већ озбиљно забринуо за своја два друга. Да су и били отишли са острва, имали су довољно - времена да се врате, иако . би њихово закашњење могло да се објасни на много начина. Можда су из' губљени негде на острву? Лилиус је одлазио сваког дана на краће шетње дуж обале. Понекад су га Панај и Таита пратиле. Али приметио 1 је да га увек прати један или двојица људи. Ускоро се уверио да га они уходе и, када Таита није била с њим он је почео да се скрива од својих пратилапа. Једнога дана рекли су Таиги да Лилиус не треба, да излази из села. Тако му је тек било јасно да је ои, уствари, био заробљеник села. Осећао је да непрестлно мотре на њега. Чак је сумњичио Таиту да стражари над њим.

Један метеор је блеспуо и полетео кроз мрак... Осветлио је за тренутак оштре ивице стрмих стена.. бели жал и таласе који су се ломили о подводне хридине лагуне. Ноћ је била пуна злих слутњи. Сп?1рину су само, с времена на време, разбијали изненадни налети ветра. Дас леко на хоризонту, блистао је вулкан. Његов пламен час се дизао високо час падао... Већ три дана како професор Лилиус крстари међу овом групом скоро непоанатих острва, између Формозе и Лузона. тражећи — не орхидеје. као што је ирвобитно намеравао — већ објашњење једне прастаре тајне. Он је тражио легендарно „Острво Жена"... Врло мало људи знају да Куруг, „0стрво Жена", уопште постоји. Али зно је тамо — његов димом оба.вијени врх диже се из вечито узбуркане површине Канала Балинтанг. Географи, морепловтш и еталовници околних острва. разуме се. знају да оно постоји, да је окружено опасним вировима и струјама. и да у његовој близнни лежи гњездо страшнога тајфуна ... Кадгод острвљани говоре о Куругу, у очима им се огледа сујеверал страх. дубоко притајен у души. За њих је Куруг Фантом. нетпто иреалио у свој његовој стварпости. За њих је оно ностало оличење зла. јер је само по злу н не.срећама и било позиато њиховим прешма. П[шродно је да: су међу острвљанима кружиле пеобичне нриче о Куругу. Они који су тврлили да је Куруг насељен. говорили су да се његово становништво састоји већином од жена ко.јима влали прколико стараца; да мушку лецу убијају јотп при њиховом роћењу; да су џунгле иуне убиствене паре; да су једине дивље животиње у гаумама били необични гуштрри и змајеви; ла је сама земља острва била отровна, и да тамо расте само смртоносно пвеће које нрво успављује а затим убија...

ЈЕ5ИВО СТРВО ШН4

Становници Куруга бил'и су вештн врачеви! Њиховн мртви ба.ттани су у кратер вулкана где, из непознатих разлога, нису изгорели него су у неком чудном усијаном стању лежали по ивици усијане јаме. У бескона-чност се низале језиве легенде и приче о тајанственом и језивом острву. Посада Лилиусовог бродића када је сазнала за циљ путовања одбила је да крене. Сви су напустили бродић сем бродског кувара., једног снажног Мароканпа. Он је чуо да на Куругу има жена у изобиљу! И то га је привлачило. Једаи мисионар придружио се Лилиусу и његовом кувару, и тако њих тројипа, ето већ трећи дан крстаре, тражећи острво Куруг међу безбројним сличним вулканским острвпима. У сутон четвртог дала. угледали су Куруг. Око поноћи пришли су му довол.но близу и бестгиљно почели да крстаре чекајући да сване. На један сат пре свитања Лилиус је позвао кувара> и предавши му крмило рекао да може да приђе ближе острву али да пажллво избегава хридине ако их чује или види. Затим је отиитао да мало продрема. Бродић се жестоко ваљао ва мртвим таласима. У кабипи. мисионар је спавао у постељи с десне стране. Петролејска л&мпа и.ихала се под најнемогућиијим угловима. Ветар је Фијукао убпственом монотонијом. •ЈТилиус је спавао. Одједном се проломио тресак. Бродић се заљуљао а силни удараг. избапио га је из постеље... Још један ударац... А затпм је све утонуло у мрак ... * Далеко пева.ње једне птипе повратило га је из дубоке несвести На поду да којем је лежап видео се оштар траг светлости што је долазила кроз једну пукотину у зиду. Лилиус Је видео ла се налази у некој мра<чној колиби Покутпао је ла се полигне на лакат једне руке. али пије могао. Неколико сати провео је у полусвести. али када се најзад сасвим освестио лежао је у љуљашци од траве.

Назив „Острво Жена" заиста је одговарало селу. У њему је бттпо око сто жена. а свега пет мушкарапп Већина деце. којих је било око педесет, били су девојчице: а међу њима било је свега два-три дечака. Село је било комбинаттја колнба од бамбуса и палми које су биле поређане с обе стране вијугавог пута који је водио у џунглу Било је и неколико већих колиба. У њима су спавале девојке и мајке. Оних неколико људи спавало је у засебном „одељењу". Очигледно су све жене припадале овој неколицини љули. Л>убомора је била сасвим непозната на острву, и сви су били срећгти и савршено задовољни стањем ствари. Од људи. у селу су били само један старап од огсо шездесет година, деда Таитии, један други од око педесет, њен стриц и три младића, њени рођаци. Таита је рекла да је њен отац, који је био „велики човек" умро, и да је бачен у кратер вулкана где и сада блиста усијан. За време шетњи по селу Лилиусу је било дозвољено да улази у све колибе сем једне која је била затворена и која се само с времена на време отварала. То је био сеоски „храм". Таита му је објаснила да не зна шта се налази у храму : јер су. људи и најстарија жена у селу само понекад Улазили унутра, а за то време два младића чували су стражу пред вратима. Жене су носиле сукње направљене од влакна пл.тт«1"1р коре. горњи део тела био им је потпуно иаг, а о појасу носиле су повећи нож. Понекад су носиле памучне блузе које су пре много година нашле у једном сандуку што су га таласи избанили на острво. Људи су НОСИ.ЈШ гаиљате га^гаире од траве; а приликом свечаности, преко крпе коју су носили око појасаа. и између ногу носили су обвијепо платно. и. разуме се нож о појасу. Једног дана Лилиус је приметио да су становници села били необично узбуђени ЈБули су чистили храм. а стара, врачара је унела унутра комад црвене крпе. Истог дана пополгте професор се изненадио угледавгпи неколико пепознатих људи како улазе у село из џунгле. Били су свечано обучени; имали су чак и кошулл Женама су сијале очи од узбуђења, али они уопггтте нису обраћали пажњу на њих већ су упгли у храм где су се сакупили остали људи После тога жене нису обраћале нарочиту пажњу на догађаје Рддиле су своје свакодневг-! послове. Предвече, «>уди су изишли. Јели су са женама. а после су се гтовукли с њима у колибе. Исге ноћи вулкав је биг. необично активан. Грмео је. Пламен је сукљао из његовог задимљеног кратера, Отановнипи села су очигледно сматрали да је ово било у врло уској вези са посетом урођеника који су дошли из џунгле.

Њему никако није било јасно зашто су предузете све ове мере предострожтгости. Најзад Таита му је рекла да је његово ггрисуство донело срећу селу, да је од његовог доласка вулкан био миран, „сем оно једанпут". да врући извори нису изишли из својих корита, да је рибе бтгло у изобиљу, и да није било невремена. Оно што су му причали да.је острво окружено вр.по јаким струјама било је истина. Само врло ретко. највише једаНПУТ или двапут голипгње, ове струје би за крлтко време гтрестале. али становници острва нису никада тачно знали када ће се овај феномен догодити и тако већ читаве генераације не памте да је ико могао да, пређе преко воде. Уствари, Лилиус је био њихов први гост. Њихов бог, ,или добар дух. донео га је на острво и они су намеравали да га задрже тамо. Ча.к нису хтели да му дозволе да посети друга села. Њему. као мупткарцу требало је да је дозвољена слобода кретања по острву. Само је људима било дозвољено да посећују остала села — чему су се жене необично радовале. Они никада нису остајали луже од једне ноћи и синови које би жене родиле после, радо су примљени и неговани. — ПТта се догодило синовима људи вашег села? питао је Лилиус Таиту. Она се забезекнула. Можда ни.је знала или никада није размишљала о томе А можда је и знала али није хтела да каже Али вилевпги да је у неприлипи Лилиус тгијр нпваљивао да му олговори Неколико дана доиније. погголне. Лилиус је посматрао јелну групу жена које су се враћале из џунгле Приметио је да једна од њих држи опасач од копоппа у рупи. Била је усхићена својим налазом и објаспила је својим слушаоцима да га је плтпла лалеко у џунгли. .ЈТилиус је замолио да му Таита покаже опасач и отга га је донела. Он гл је одмах познао. То је био мисионаров опасач! Сада је проФесор био уверен да су га становтгитги села лагали. Мисионар је био на острву. И он је веровпттто био заробљен. (наставиће се)