Kolo

први поглед псмаЈу никакве везе са зубима, а које ииак, П1>ема сигурИим доказима, неоспорно воде порекло од зуба. * Изгледа чудио, али је тачно да начнн живота будуће мајке за време трудноће већ утиче па то какве ће зубе имати дете које треба да се родн. На првом месту од исхране, која мора садржати .доста кречних састојака и витамина а затим од тога постоје ли жаришта нарочито гнојних инфекнија у организму будуће мајке (оболели крајници илн оболели зуби), зависи хоће ли будуће иовороћенче доцнцје нмати добре пли рђаве зубе. Према томе све трудне жене треба да имају на уму да од њиховог здравља и од њиховог начина живота зависи не само њихово здравл.е, с којим оне донекле имају право да располажу али и здравље њиховог детета с којим ие . I. ју да располажу, које треба да буде оно најбоље и најдрагоценије нгто ће му предати у наслеђе.

Толико дуго — од преисториског човека па до пре неколико годииа! влада 1 ;е тако комотан т лакомислен, за децу нарочито тако диван обичај да се зубном лекару иде — и то не увек! — онда када зуб доста боли. Никоме не би ни падало на памст ићи пло тога лекару: „Та ја имам здраве зубе. Никад ме не боле!" Колика је то заблуда. Јер бар за зубе вред" ■ Киокова изрека: „Сваки здрав човек је у ствари болестан, али који не зна за то". Доиста, човек мозке имати кварие зубе а да то и не зна, јер га они не боле. Када би од кварног зуС.. . стојала само опасност да он заболи — то ие би било најгоре, Постоји, међутим, много већа опасност: да из кварног зуба пође инфек'"! ! а која може у једном случају да изазове запаљење бубрега, у другом запаљење жучног мехура, у трећем запаљење нерва, а у чствртом акутни реуматизам зглобова, и још друге болести. Због тога намеће се апсолутна потреба да ^аки човек с времена на време, па имао он и најзДравије, а поготово ако има већ болесне зубе, одилази зубном легкару који ће му контролисати зубе. Он ће сваки ква-

ран зуб поправнтн, а стакл сумњив подврћи детаљном прегледу да не бн тај доцније . изаавао нево обољење.

Кад се све то зна постаје јасно да је потребно и децу водити зубпом лекару и то после навршене треће године. Свака мајка обично каже: „Зашто водити га зубном лекару кад ћв оно и онако у шестој години мењатн зубе". Тачно је да ће малом детету његови први зуби поиспадати и место њих израсти други. Али ако је један од тих зуба био болестан — а он може оболети и, понављамо, не мора да боли! — онда је он могао да изазове извесну инфекцију у жучном мехуру или, што је јога чешће, на зглобовима, тако да дете одмах или доппијв оболи. Колико често деца болују од акутног реуматизма зглобова који тако штетно ут»чр на срце! То не долази од „назеба" или од "»"чстог каздуха или од гт">рта, него од ннфекИије из неког кварног зуба илн из ободелог крајника, а назеб. педовољна иехрана. влажан стан и остали не* хпгијенски устАРп живота само доприиосе да се она испољи. Али без иифекције и то "з неког жаршпта а оно се најчешће налази у кварном зубу или оболелим крајницима — нема акутног реуматичног занален .а зглобова!

ГТојаг.ч ге запаљење бубрега, запаљење срчаног мишића или акутно реуматично запаљење зглобова, код детета или код одраслог, треба одмах претралсити зубе. Сваки кваран зуб треба лечити или ако је то немогућно, треба .а изваднти. Колико пута се видело да запаљење срчаног мншића или запаљење неког нерва нагло престаје после излеченог или вађен.а не*ког зуба. Не треба се заваравати чињенипон да на изглед здрави зуби не могу бити болесни или да „један мали зуб" не може да изазове неко озбиљније обољење. Те су чињенице већ толико пута у медицини доказане. Због тога се данас с правом може рећи: „Кварни зубн — сигурна болест".

Пре извесног времена довезено је из Мале Азије у Америку неколико омота папируса који су ради -I истразкиваља поверени неколицини истакнутих научника. Том приликом утврђено је да ти папироси потичу из фараонских времена, садрже важна упутства за препарит м ; ми.ја. Штавише, поједини папируси могу да се препоруче као рецепти за трајно препарирање мумија. Како Је познато стари Египћани су усавршавали балсамирање у толикој мерп да су ба^амттаие легаине могле да се очувају у добром стању преко хпл.аду година. Начин како су то чинили, чуг" "" су свештенини као лајвећу тајну. Знало се само да се леИ! тна. пошто се прво из н,е извади утроба и мозак. стављала осамдесет дана у содну воду. Исто тако се зна да су празни делови тела г или испуи.ени мири" " »м као и другим хемнскнм састојтшма. Кожа се трл .ала и.< I. штнм ул,има. Тачна садржина и ј .,1 ш' мргаавпне, које су се тада употребљавале остале су до сада непознате. Поменутим папироснма расветл.ена је у великој мери тајна која је Јонт у томе погледу постојала. Код Египћана бнло је по начину поступаи.а и опремања мумије три могућности балсамирања, или боље речено. три врсте каквоће. Прва врста Стајала је један талент. Друга двадесет мина (око 40 хиљада дипара), а трећа је била на.јјефтиниЈа. Први начин за „конзервирање" човетијег тела изводили су „параншсти" који су најпре и.звадили утробу и мозак, затим лешину опрали палминим вином и уљима, а затим испунили мирнама и кајсијама. Онда су тело импрегнирали једном алкалијском соли и поново испунили мирисним тварима. Од те смоле и потиче реч мум.., јер апарска реч „муми„" значи племепита смола". Лешина се мора затим 70 дана сушити. — По другом начину, пошто се извади утроба, пу .■ пс "ле недровим уљем. Овај постуиак траје 70 дана. — Балзамн1ЛШ Бруно има Брата! Тај брат је снромах као црквени мнш и Бруно га потпомаже и с десна и с лева. Првог У месецу, последњег у месецу и осталих двадесет и девет. дана. Вруно му даје своје старе кошуље, шешире, а о пигаретама, новцу и јелу да н не Говоримо. Сваког првог. последњег и осталих двадесет и девет дана у месецу каже му брат: „Ах, кад не бих *ебе имао!" Једног аана опази Бруно изненада !свога брата на улици. Из далека, с лећа. Бруно не верује својим очима. Брат има на себи нов новцијат крзнени капут. Постављен најфинијим руским побелом! Само побел вреди читаво имање. Капут стаје најмање три хиљаде марака. Бруну је стала ппмет. Његовом браггу као да се веома жури. Нити гледа десно, нити лево. већ јури право преда се. Пробија се између аутобуса и трамваја. Заокреће у споредне улице, нестаје. кроз пасаже. Бруно такође убрзава кораке. Не да му да умакне. Зове га, звижди. Узалуд! Брат се не осврће на његово дозиван>е и хита даље. Бруну већ изгледа то сувише глупо. Појури за братом. То поможе. НаЈзад га сустиже и удари га по рамену — Одакле ти та бунда буразеру! Овај други уздрхта, застаде и окрете се. То није Брунов брат. Бруно се уплатпи. Хоће да се извини: — Мислио сам... Али страиап скиде бунду и пружн је Бруну— Извините! Нисам знао да је ваша, а узео сам је, верујте, случајно с чивилука... В.

У берлинској уметничкој галерији отворепа је недавно изложба „ СликаР ство, Графика и иластика Слика прикавује уље бечког сликара Иве Салингера „После купиња". (Ко1о: Зсћег!)

рање на трећи начин састоји се у пран.у лешнне иеком једноставиијом течношћу („сирмес") и усољавањем. Миоге мумије тада се још импрегнирају асфалтом тако да сасвим поцрне те се не могу препознати. Гтар" нп ;и с.шсалн су међутим само општи поступак балсамирања, а не и поједииости о којима говоре прилично непозпаттт ритуали балсамирања код старих Египћана. У једном папиросу прича се о неком покошику нзмеђу осталог и то, да је он „очишћен водом из Елефантине (Нила), натрон'>м из Ајлатијасполиса и млеком из града Кима". Међутим, важно Је напоменути. ла — тнто су старн РЈгнпћани сматрали нод „натроном" нн' онај исти натрон којн ми данао познај - ј .

( ХХ&гши10Ш1ЖШ Кварни зуби - сигурна болест

Када локари увек пишу н говоре да треба неговати зубе и на њих обраћати највећу пажњу, то није само из естетских, већ и пре свега из здравствених разлога. Тачно је да је врло ј :о вндети особу са здравим, чистим и негованим зубима, а врло непријатно видети некога са кварним и поисПадалнм зубима. Али ту није.само лепота у питању. Особа са здравим зубима може бити сигурна да ће .јој велики број болести бити уштеђен. Док оиа са кварним зубима може се сваког часа надати пе само зубобољи него и различитим оболењима која на

»После купања«