Kolo

2

1?мшар мога кошш

НЕДЕЉА, 25 ЈАНУАРА Звони ономад не но на вратима, прина ми комшија. Изиђем, кад један човек стоји и тражи мипостињу: — Избеглица сам, па мопим за мало помоћи .., Учинио ми се сумњив и тек да га збуним рекох му: — Море, накав избеглица, кад те знам већ толике године... ! али овај • се не збуни: — Па, знате ја сам предратни избеглица ... ПОНЕДЕЉАК, 26 ЈАНУАРА Позната београдска монденка позвапа госте на своју веридбу, баш некако уочи православног Божића. У претсобљу сваком госту и свакој гошћи шапнула је у поверењу да се понашају отмено и помапо резервисано пошто је господин вереник из виших кругова и нрло „деликатан". И гости били не може бити отменији и резервисанији. И све би. што кажу, било у иајбол>ем реду, да одједном, усред пријема не бану у сапон један сгарији дебзљушкасти господин. који се право с врата запете према вереници, загрли је и пољуби, а онда јој прекорно рече: — Је пи ти, мангупче... Зар ниси нашла за потребно да ме извесгиш о твојој веридби него да од другог дознам, а знаш да сам на свакој тоојој веридби увек био... УТОРАК, 27 ЈАНУАРА Мој комшија узео да оговара нашу заједничку комшиницу која није имала много среће с мушкарцима: Срела моја жена, ту комшиницу па је питапа: — Шта чујем, комшинице, удајете се ? ! — Јесте ... Верипа сам се. — А, нисте нимало уморни? — Ју, госпођо, комшинице, од чега бих бипа уморна? — Па од топике јурњаве... Топике сте године трчали за њим...

Између двв надлежности

Иоред централе за огрев основаиа је и централа за дрво.

— П'иси ваљда полудсо?!... Шта ће нам две фурунс?!! — Море Нпти, жено... Ако не гтали она прва, можда ћс цпалити ова друга!

СРЕДА, 28 ЈАНУАРА Нисам веровао, али ми се комшија заклео у комшиницу да је својим очима видео. А, ево ево шта је видео: Био у попицији да извади пичну карту с отисном прста, Испред њега чекапа нека мллда девојка, очигпедно собарица у неиој такозваној бољој кући.

>0 СШуШ VIСВАЧ5Ш >

~ ТПШШ

Француски научник Густав Боне вршећи научна посматрања пчеда до.шао је до веома интересантних реаултата, у погледу днсцинлнне рада код ових вредпих инсеката. Тако напрпмср утврдио је да се пчсле. које су одлетеле но воду нцкад неће зауставитн ради прикунл.ан.а шећера иако је научник намештао на њиховом путу веће количине воћног шећера. меда и т. сл. Али цајзаинмљпвнји су резултати постигнути у ногледу копстатације расподеле рада м:еђу пчелама. Научник је сместио недалеко фд пчелиног уља некрлико грана које су тек пррцвале. Пчеле су долетеле. у великом Рроју али су на гранама остале само три, док су остале одлетеле и нису се више вратиле. Ове три су међутим радиле неуморно. Свака је од н>их има-

ла у свом делокругу неколико грапа и ниједном се није десило да се на једној истој грани на;ђу д?е пчеле. Кад су оне биле већ при крају посла научцик је заменио гране са двоструким бројем свелгих. Нчеле су одмах одлетеле да би се ускоро вратилс у већем броју. Сада је на послу остало њих шест док су остале неко време само надлетале грање. срсочеа© У једном швајцарском орнитолошксм музеју цалази се итнчје гнездо иаиравл>ено од леице. Ово оригинално гнездо саградио је један итичји нар који је живео у блнзни једне фабрике сатова. Птице су искористиле отпатке жице и Федера који су се гомилалн у дворишту иза фабРичне зграде. Жица од које је направљено ово једииствеио,гнездо дугачка је око 12 сантиметара и. има нречник 5 ми.цлметара. ' сзрекикш Још у ХУГП веку кромпир је у Бвропи био луксузно јело. Јели су га само племићи и богаташи. Први који је донео кромпир у Европу био је капетан Ховкинс. То је било 1565 године. Ховкинс је пренео кромпнр из јужноамеричке Колумбије у Шпапију. Независно од овог првог увозника открио ,је кромпир тнх истих дана и истраживач Реледз у Вирђинији и одатле га пренео у Енглеску. Ту га посеје први пут на огледном добру Јупхол у Корку, али му не пође за руком да ту бидаку распростраии и попуЛаринге. У ствари права отаџбнпа јесте Чиле. Тамо }е он растао као дивља трава која. покрнва поља н брегове. Тек 1 в89 голине рашприо се кромцир, али као цвеће, које у саксијама

Кад је дошао на њу ред пружипа чиновнику фотографије. Он поглздао и рекао јој: — Па то нису ваше спике? —•. Нису. То су спике моје мипосгиве госпође. — Е, то не може. Милостива госпођа мора пично да дође да да свој огисак прста... ' — Ју, молим вас... А Она ми казала: Море иди ти па подај тај отисан уместо мене... Куд' да се тамо гурам и да чекам... И, ето дошла сам...

ЧЕТВРТАК, 29 ЈАНУАРА Био мој комшија прошле годинз у Минхену. Причз нам он то кад га неко из друштва .апита: о — Па то сте се комшија, значи. напили пива ? — Нисам. — Ах, нисте ... Морапи сте се напити ... Јер, бити у Минхену и не напити се минхенског пива, то је немогуће ... — По чему немогуће ?! Могуће је брате. Пре две године био сам с таштом у Напуљу, и, ево и дан данас ми ташта жива, а цео свет каже: Веди Неаполи е пои мори! (Види Неапољ па умри!) ПЕТАК, 30 ЈАНУАРА Ономад спавипо Народно позориште. Првипут. Идеја добра нема сумње, јер бадава ону стару: — Ка спаву спави томе ч Бо г по»»аже .. И, премчјчра славе испапа је добро. Испала 6и и боље да оне чија је 10 Јгина бипа чланове, ниСу стрпали негде на галерију, а од поспужења бипа самз реквизита, те су морапи да одгпуме као да су бипи послуже»т. СУБОТА. 31 ЈАНУАРА — Е Бог им дао здравља, онима тамо из Монопопа... •— А, што комши- мЉФР, иице ? — Како што. . V Говорим овом мом \Л матором џенабету да престане с пушењем. Ем не гори паре ем чува здравље, апи он, неће. И сад ми добро дошао овај распоред продаје дувана ло Београду. — Е! Да није госн комшија престоа да пуши ? — Није престао. али ми бар кућа сад чиста. — Извините не разумем. Како чиста ? — Па. тако лепо, брате. Сад кад пуши попуши цигарети и душу... Ништа не остане па нема шта да чистим и да се борим с оним сипним отпацима... М—ћ

украшава,ло : нрозоре. Као таквог и свака вереп&ца желела јс да га добије. ца поклоа. Највише заслуга за популарисагее жромпира има Фридрих Велики, немачкн владар, који је чак са војском патеривао сељаке да се.ју кромпир. Сел,аци су у почетку сматрали да јести кромпир значи проклетство и казну, јер су га јеме само свиње, па су молили ако им већ одређују да кромпир једу по казпи, да им месго њега одреде жир кога су чак радије јели него кромнир. Читавих педесет година требало је док је кромпир себи прокрчио пут и постао једно рд најчешћих и најбољих народних јела.

Главшг уреднигг' -Мирослав Стевановић Урбдник Мића Ди.митријевић За фотографије: Александар Симић Цртач Ђорђе Лобачен Уредништво - Иоенкареова ул. бр. 31 Телефон 25.010 Влаеник и издавач: Орнско ивдавачко предузеће А. Д. Лонан Тановић Адмиммиетрација: Дечанема '31, Београд* Телефон: 24-001 —10; гатамна: „Штам. нарија Београд" А. Д. Дечанска 31.