Kolo

21

РОМАН ОД

је цигарету и почео да шета по соби. Можда је Глорија мртва? 'Го би ааиста било најбол.е решење. Много јада било би му уштеђено. Не би морао да се свети. Отварно, а«о има правде на свету, требало би да је мртва. Али осећао је инстинктивно да није тако. И зашто је баш н>ега, мирног, стрпљивог човека, судбина направила убицом? Зато нгто је много волео? Зато сигурно она и живи, да би га сасвим упроиастила... Узео је кључеве и отворио писаћи сто. Наишао је баш одмах на оно ко-бно писмо у коме му се анонимно јавл>а да га Глорија вара са грофом Вершинином из руског посланства. Ако му је имало стало до жене — писмо 1е писала сама Глорија. ка.ко се дбцније у току претреса установило — нека око четири часа поподне наврати у приватан стан грофа Вершинина. Хамбуршка улица 17. Гараган је зурио у писмо које га је стало десет година живота; десет година тешке тампице... Тако је и оида седео. За истим овим писаћим столом. Радио је на усавршавању радиотелеграфског апарата и већ је био близу решења. Требало му је још само неколико недеља мира и рада, па да дуги напор и труд буде крунисан успехом. И баш тада је Евединг донео судбо>носно писмо. Као да је слутио нешто положио га је без речи на сто. Гараган је отворио и прочитао нисмо не разумевајући у први мах ништа. Ту се зацело ради о неким другим људима. Ко је тај Вершинин? Ко кога вара? С презрењем је одбацио писмо. Хтео је да продужи рад, али, мисли му више нису функционисале као што треба. Да ипак нема ,нечег у ствари? Он се последњих месеци толико био задубио у посао да није много ни водио рачуна о жени. Да се код ње није десила каква промена? Не, она је паметна и поштена лсена... Наједном је откуцало четири часа. Као бесомучан Гараган је скочио. Излетео је из собе, сео у ауто и појурио

у Хамбуршку улицу. Чинило му се као да све то сања у неком тешком сну... Лакеј му је уљудно рекао да гроф Вершинин није код куће. Гараган га је грубо одгурнуо и упао у стан. Гроф Вершинин, још млад човек, седео је за,ваљен у дубокој фотељи. На наслону фотеље. седела је Глорија и нушила дугачку танку цигарету. Гараган је застао гледајући их. У том тренутку није знао за себе. Очи љубавника гледале су га залаљено. Онда се наједном насмејао. Језивим смехом избез.умљеног човека ... Немо се окренуо и напустио собу. Кући је дошао пешице. Био је миран и хладнокрван, иако му се на лицу читало очајање. У пет сати је већ седео за својим писаћим столоми и, зачудо, сасвим је прибрано радио. Осталих догађаја тога дана сећао се мутно и магловито. Зна само да се Глорија доцкан вратила кући. Вратила се не као криваи и занлашена, него увређена, љута. Стала је пред њега као да је он крив, као да је он њу увредио. Рекла му је да је егоиста без осећања части, да је кукавица. Гараган је једно време слушао равнодушно, али је онда изиенадно плануо. Пала му је крв на очи и за неколико тренутака био је опет у стану Вершинина. Вершинин је седео за писаћим столом и зачућено гледао човека који му по други пут на овај начин упада у " стан. — Извините, ако сметам, грофе, рекао је Гараган уљудно, али стегнута грла. Заборавио сам мало нре да вас убијем. Затим је врло хитро извукао револвер и опалио два метка у Вершшшна. Овај се срушио мртав. Напустио је стан грофов без сметље. Пријавио се сам првом полициском кварту. Мирно је рекао да је убица. На друга питања није одговарао. ''Таставиће се 1 )

Барои Тапаган изишао је из тамнице. Пуштен је два месеца раиије пошто је одлобијао пуних десет година з(јог убиства гроФа Вершинина, V чијем је стану ватекао своју жену лепу Глорију. На претресу се установило да је анонимно писмо писала сама Глорија... Гараган гори од жеље да се освети жени. И хита кући из тамнице. Али, ту га чека ново изнспађење. Његова жена је побегла много ланије н стари његов слуга не зна где се налази ... Гараган је спреман да је тражи по целом свету, али сва његова имовина пропала је за време рата. Остало му свега неколико златника и нацрти за усавршење радиотелеграфског апарата које је израдио у тамници. Но ни то не умањује његову жељу за осветом. За то време његова жена Глорија, проводи се у Швајцарској у друштву америчког милионара Мекферсона и младог аустриског грофа Хеникштајна. (2) 1Р роФ је погледа запањено. Глорија ® црсну у смех: — Јао, како сте направили .уплашено лице. Као дете! Не свиђа вам се ова романтична тајанствеиост? Треба да заиамтите . једно. То је најбољи савет који ћу вам дати: ника.да не верујте жеии ниједној! Свака права жена лаже, јер мора да лаже. — Ви ме исмнвате, милостива госиођо. Али ништа Зато. Вама је све дозвољено. Смете чак и истину да говорите. — Ах, пази, дете је нревејано, — рече весело Глорија. — Али, хајдемо, ено мистер Мекферсон се сасвим смрзнуо. Гроф је остао на клизалишту, а Глорија са Мекферсоном клизајући се упутила у Партенкирхен. Целим путем Глорија ни.је проговорнла ни речи тако да је Мекферсон забринуто упита: — Шта ти је, Глорија? Зашто ћутиш? Глорија се тргла као да се пробудила из сна. Загим рече тихо: — Тужиа сам, Лесли. Тако сам тужна да. бих могла да заплачем. Мекферсон је без речи нежно помилова по руци. Ш |ГТ тари Введинг се трудио да оДјасгии . свом господару како је дошло до тога да му реквирирају стан. Гараган међутим, или није слушао или ггије могао да разуме, одадме неком јужноамеричком аташеу или галицијанском шверцеру нраво, да расположу његовим станом, и пије ништа одговарао. — Господин Шенијер ће напустити стан за оса.м дана, а господин Еспођито ће остати вероватно још цео месец. Росподин барон мора да предузме кораке да му се онда цео стан ослободи. Гарата.н је ћутао. — А овде су признанице за кирију. Није се дало ништа уштедети јзр еу трошкови порасли. Тек последњих месеци узимао сам, по савету госпођице фон Квајс, кирију у страној валути. — Госпођице фои Квајс? — Да, господине бароне, госпођице Никодине. Гараган се замислио. Николина? За.р то није она мала девојчица с дугачким перчином која је онда, разуме се пре десет година, ишла још у школуУ — Добар савет ти је дала Николина. — Да, уштедео сам од последње кириЈе четрнаест долара. — А не знаш, Евединге, шта је са мојом женом? — Не, не знам, господине бароне. Одговор старог слуге био је тако збуњен и несигуран да би и наивнији човек од Гарагана, морао да посумња у његове речи. — И за свих ових десет година није се ништа бринула за кућу? — Није, господине бароне. — И није се ни писмом јављала? — Нхје, господине бароне. Милог<1М1 госпођа је одмах, одмах после ... лесреће вболела.

— Од чега? — Не знам, господине бароне. Неки каж.у, нерви. Пренета је одмах на клинику. — А онда? — После је дошао госпођин отац, господин капетан Дилриксен и одвео је у један санаториум у Швајцарској. — А шта је било даље? — Опда је дошао рат, и ништа више ниеам чуо о милостивој госпођи. Гараган је замишљен ћутао. Старом слузи наврле су сузе на очи док је кришом посматрао свог господара. Боже. колико се променио... Остарио и ослабио... — А шта мислиш, где би сада могла да буде моја жена? — запитао је Гараган одједном. — Не могу да знам, господине 6ароне. — Зар ниси викада о томе размишљао? Евендинг одмахну главом, али не рече ни речи. — Којом лађом плови сада капетан Дидриксен? — Не плови више. господипе бароне. У п«нзији је. У Бланкепезу. — Посетићу га. Он мора да ана где му се налави кћерка. — Сигурно. гослгодине бароне. рече етари слуга са олакшањем. Кад је остао сам у соби, Гараган иокуша да среди своје мисли. Запалио

ЛЈеогрид кози не лостози еише; Химеко вече пред скадарлиском кафаницом л Вик Караџић" доцније старим „КазОеком". (Сникак: А. Симић)