Kolo

Ноћна т

Док је г. од Калвера испраћао свога пријатеља кроз врт, Ремон Дошез говорио је смејући се: — Срећни човече! уверен сам да вечерас очекујеш неку пријатељицу, воја моРа бити да је дивна... Једва «и чекао да одем, а? — Ја од тебе ништа не вријем. — Је ли жеиа из отмена света? — Јесте. — Онда ти желим пријатну забаву, драги мој... Показаћеш јој своју оиблиотеку, необичне и скупоцене повезе, своја индиска блага, и у полутами казаћеш јој речи које су мелем за рањена срца... Довиђења. дон Жуане! Г. од Калвера врати се у трем. Изгледао је нестрпљив. Ои зазвони аа служитеља. — Џоне, чим та госпођа буде дошла. уведите је у моју библиотеку. — Хоћу, господине. Г. од Калвера попе се на први спрат, леже на диван и запали цигарету. Било је десет часова увече. Напуљска улина била је мирна. Ниска ламна са зеленим шеширом осветљавала је благом светлошћу књиге, које су биле поређане на храстовим полицама. Између прозора седео је кип тајанственог, мирног анамског бога. Одједном врата се отворише. Пон се уклони и пропусти у собу гошћу, па изиђе. Г. од Калвера устаде. Жепа је стајала непомично и збуњено је гледала око себе. Њено набељено лице изгледало је мртвачки бледо. Та жена ниског чела, црне косе и очију, шиљатих зуба, који су вирили кроз нарумењене усне, била је лепа као тигрица, која једе људе у азиским џунглама. — Дакле, Марсела, одлучили сте се да дођете к мени, после оне нашв поћне шетње? рече г. од Калвера У зимајући је за руке. Марсела баци своју торбицу на ди ван, па рече:

МОРИС ДЕКОБРА — Овде код тебе је дивно: станујеш ли сам у целој кући? — Да, сам. са својим књигама... Да ли тебе занимају књиге? — Понекад... Ја имам код куће Сановник. И другу свеску Три Мускетира... Г. од Калвера се осмехну, — па зазвони. Џон се појави на вратима. Калвер му нареди да донесе колача и ликера. Затим понуди Марсели цигарету и седе поред ње на диван Док јв сна наивно и простачки изражавала дивљење које је осећала у томе раскошном и необичном дому, г. од Калвера иосматрао ју је са највећом пажњом, као психолог који проучава про стачку и сурову душу у дражесноме телу. Он је наишао на ту жену око поноћи, чак на крају вардши, под дрвећем једнога густог булевара. Ословио ју је, слушао је њене иеповести и позвао је у своју кућу, да би задовољио своју радозналу ћуд и да би се мало разонодио. Док ју је гледао није му падала на ум никаква пожудна мисао. Њега су занимале само њене приче, њен слнковити језик, њене мисли и погледи који су били чедни и сирови. Он је уживао у том разговору као у иеком јако зачињеном јелу За њега је то било уживање после празнпх и отужних ћаскања у отменом друштву Сем тога, у понашању те жене било је неке бојажљиве нелагодоности. којп је појачавала драж тога разговора Она је по мало -личила на дивљу животињу, која осећа онасност и чији ће се нокти појавити чим буде затребало Г од Калвера одједном устаде, при ђе прозору и погледа Марселу у огледалу, које је било обешепо о зиду. — Лепа си. рече он полако... Лепо изгледаш тако црна на тој белој медвеђој кожи. Она се грчевито насмеја. — Слушај, немој ме гледати тако избуљеним очима. Уплашићеш ме...

— Зар ти да се уплашипГ? Којешта 1 ! Хоћеш ли да угасим светлост да више не видиш? Он принесе руку прекидачу — Ах! Не, не... — Шалио сам се... Ходи да прелистамо моје књиге... Ово су необичне квиге ... Занимаће те нарочито повези. Она устаде и гледаше дела која је он скидао с полице. — Гле рече она... Како је ово смешан повез! — То је кожа од змије наочарке.. Видиш како има црпе и зелене крљушти, са жутим окцима?... Ово су Бодлерове песме повезане у кожу једне ајкуле, коју сам ја убио код Сингапура Али, имам ја и нешто лепше. Хоћеш ли да видиш најлепши украс моје библиотеке? — Хоћу . — То је „Човегс што се смеје" повезан у људску кожу. Жена устукпу — Шта.у кожу мртвога човека Г. од Калвера слеже рамеиима и одговври: — Да, то ми је било пало на ум. Наравно да ја нис .м никога' убио да бих дошао до те коже... Видећеш. то је занимљиво. Он отвори једну кутију од црвене коже и извади из ње једну велику књигу обложену беличастом кожом, која је била прошарана. плавим шарама. — Покојник је био тетовиран, објасни он... Бво сасвим лепо се види израђено срце. стрела и две звездице, а изнад њих малтески крст.. Али... шга је теби? Жена је била страховито бледа. — Где сте добили ту кожу?... Кад?.. . — Добио сам је од једнога медицинара који ради у болници св. Ансеима, где је пре годину дана умро од ране неки апаш... Секцирали су му леш... Па ... Г-на од Калвера прекиде силап јаук. Жена баци књигу па врисну: — То је кожа мога човека, великога Луја!... Познајем његове шаре... Ви сте чудовиште!

Њена грозничава рука шчепа ттож који је лежао на сточићу и јурну на г. од Калвера. Али је он лако ухвати за руку и за трен ока је разорузка. Па онда, уморна осмеха. на лицу заввоии, и кад се момак појави, ои рече равнодушно: — Донесите ми хартије и канапа... Хоћу да увијем једпу кљигу, да је госпођа понесе...

Ако нисте знали... „ЗаОавпик" је први српски штампаии алманах. Издао га је Димитрије Давидовић пре више од сто. година.

„Хвала Богу" дошло је у уиотребу од латинске речи Део грацијас. а то је у ствари одговор у католичкој литургији. • Дођох, видех, победих гласио је извештај Цезаров римском сенату када је 47 год. пре Христа победио Фарнака код Зеле. „Летопис Матице Српске" је најстарији српски литерарни и научни часопис. Почео је излазити у Будиму 1825 године под именом „Летопис Сербски" а наставио је излажење у Новом Саду • „Дгжава са .м ја", рекао је Луј XIV да би кроз то изразио апсолутистички систем. који је већ био увсо. • Акалемско певачко друштво „Обилић" основано је 1884 год. у Београду. • „Позлрављају те. који ће умрети" ,је поклик. којим су гладијатори из арене поздрављали римског цара Клаудија „11 е дирај у моје кругове" узвикнуо је Архимед. када га је по освајању Скракузе смртно ранио римски војмик 212 год. пре Криста. а он пртао у песку геометријске. лцкове.

код главобо реуме и нелагодностн узимајте само Пирамидон таблете. Морате међутим, кол куповине пазити на Бајер-ов крст напаковању!

ТАБЛЕТЕ Оглас регистр. Сп. бр. 91 од 21 )уиа 1935

Обавештење:

СТАРИ НАКИТ: прстење, минђуше. ланчеве, сатове. кољеа. диаманте. брили.јанте. табакере — сав накит бесплатно стручно процењује и врши откуп по најбољој цени Фирма „ФОРТУНА" — ХАРТВИГОВА У ЛИЦА БРОЈ 14 (КОД СЛАВИЈЕ) На телефонски позив наш проценилац доћи ће код Вас кући у стан да Вам бесплатио стручно процени накит Стварпу нро\цењену вредност ми Вам исплаћујемо одмах Позовите нас на тел. 25.116 — „ФОРТУНА" Хартвигова 14 16039. 3-4

Свака оавремена жена зна да само у козметиии „ЖАНА" КРУНСКА УЛ, 4 може добити све да буде негована, а бити негована значи бити лепа. а ко је леп вечито је млад — Посетите нас уверић ете се Преглед и савети бесплатно. Примају ее ученице. Купујемо теглице и флапгаие Жана, К рукска 4. 16063 1-1

Дијамантске гране

Стари златан накит. брилијаите, злато, тепихе, заложнипе и т. д. најбоље ће Вам платити

16004 1—1

»СТИЛ« Краља Александра 17

Порцвлан, твпихв свих врста, стилски намвштаг, умвтн. сликв купује „Континентал", Масарикова 4

16053. 2-2

Важно за свакога! Купујем све што имате и аај боље плаћам Накит злато сребро, брилијанте диаманте.. као и све античке етппри Хигно донети ново-отвореној антикварској радњн_ „ОЛИМГШЈА" Кр Александра 44 НеДељко Т Нико-^ић V »8975, 1-1 ^

РАДИОНИПА КИТПОБРАНА Вришм спепијално оправку кишобрана. — На позив долазим кући, М. Гајић БЕОГРАД Кр Алексанлра 80 Услужни телефов 24-578. 19687 1-1

КУТИЈЕ И ОСТАЛО ЗА ПАКОВАЊЕ ИМА КЊИЖАРА „С 0 К И Ћ" БЕОГРАД КРАЉА МИЛАНА 37 18057 1-2

ЗАВОД ЗА КУПОПРОДАЈУ НЕКРЕТНИНА „Посед" ВРШИ ПРОДАЈУ И КУПОВИНУ ОБЈЕКАТА (КУЋА И ПЛАЦЕВА) ПОД НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА „Посед" ПОЕНКАРЕОВА. спрат лево.

32. први 16065 1-1

/1

ЗАбоглГоспођо! п030вите само специјалисту засве ШПОРЕТЕ Ти моти Ћ а М арк а Г рачаничка1 ^4(код Нар банке) преглед-од 25 до 40 дин. оправка -ПО споразуму.

18146. 1-1'

Даме!

ПОСЕТИТЕ НОВООТВОРЕНУ ПАРФИМЕРИЈУ У УЛ. КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ БР. 4 У ПАСАЖУ ДО 1Х>ТОЗ-БАРА. 16067, 1-1