Kolo

НЕДЕЉА 8 МАРТ /ГЧ €1 Био, ономад, ном/< ч5?ЛА '/ Г " шији Р°ђ ен Д ан - Ску % пили се ми из ком/^«»\ дК^Ц^ шилука на част, па Ж//. питамо комшиницу: ( ?К>г^у\ТК — Шта сте чу пи " )К \ ХГ~~ пи мужу, госпа С_1У> Г^^ д \Ј комшинице, за ро' ђендан? ■— Сто цигарета! — Браво, богами! Само, то сте грдне паре морали да платите, по црноберзијанској цени!... — Нисам платила ни паре! —Како то? — Тако лепо! Узимала сам свакога дана по једну цигарету из његове кутије, док се није накупило...

Златна младеж

ЧЕТВРТАК, 12 МАРТ

Сентименталност ■многих лослодава- ^ / 1/У\ ца у Београду, на- 0 V" ј\ гМ.) далеко Је била по- Сз иЛ ( Сј зната још и пре рата. А, поготову, ~Т\У Јх'^ г 2' сад после рата. УЈеН иЈО ■ ///., Тако је шеф јед- \ /\//////■ ног предузећа бануо изненадно у собичак свог малог чиновника, који је јавио да је болестан. Затекао га у постељи и кад је још видео да је овај у грдној ватри, рекао му: — Е, мило ми је што видим да вам је рђаво... Миспио сам, богами, д'а сте ме преварили кад сте оно јавипи да сте се разболели ...

Управа града Београда забранила је корзо.

ПОНЕДЕЉАК 9 МАРТ ^ Прича нам ком\$> шија: /јрМ . јЖођ — Једна моја ро[ЈИм мКУ ђ ака > изишла предве че нешто на стеТ 1( М 1 ^ пенице, кад у иУ А )_Ј" стом тренутку виV / дела г " е из суседног стана излази лопов... Збунио се лопов и престравио, очекујући да она почне да дозива полицију... Међутим, она му мирно рекпа: „Кад сте већ ту, како би било да им однесете и радио-апарат!"

ПЕТАК, 13 МАРТ

Заклиње се комшија у све на све- \ Л гу да се ово оди. \ грало у једној бео- г-о-О ч градској основној школи. Учитеп. пи- \ /| /1 Гпј^ гао ђачиђа: ј \Ј=у «. Т— Од којих жи- | ј>Ј | ј М , вотиња добијамо —■ и ~Ц&——* месо за исхрану? — Од... од ... Од изнутрице!

СУБОТА, 14 МАРТ

УТОРАК 10 МАРТ | 1—" I 111 — Био сам прис * тан ' Т У скоро каже комшија Једном оваквом разЈр/1ји/1кЈ/ говору у возу, између два путника, '( / и док сам се правио // ((,/ Да спавам. „Ја сам вам прави мајстор! Например, увек путујем без возне карте!" „Е? И ја! „Шта и ви?" „И ја! Ја сам полициски службеиик за контролу путника који путују без карте..."

Кад је већ реч о пакости, да вам и- Ш. сприча мој комши- (\/ > \^,'г Р Ј/<№\ ја и овај спучај. "ј Један симпатич- — ј ^~\( ни београд-ски пе- / /рг—-\ кар неизмерно се I Ј /Гк вопео с једном сво- /у> јом колегиницом... Вопели се, апи једнога дана ипак се разишпи, и то као најжешђи непријатељи ... Отада, прошпо припично година. Дошао и рат. Недавно нашпи се у неком друштву. Првипут после толиких година. — 0! То си ти Цицо! узвикнуо доктор, не скривајући своју радост што је после толико година опет види. Она му. међутим, одговори хладно: — Јесте пи то били ви, ипи ваш брат који ми се некада топико удварао? Доктор се у тренутку снашао и на ову пакост, одговорио још заједљивије: — Боже, Цицо, па знаш да је то био мој тата..!

СРЕДА 11 МАРТ Једна позната Ог\ г, . ■ (. монденка (позната X 8 ® 0Г сво ' их многих Ш\/^ авантура) хвапи се да се верипа - и ка " )// 7 \ ко се хвалила пред у/ј\ /[ пакосним пријате' А Г лицама додала је: — Своме веренику испричала сам целу своју прошлост! Шта кажете, каква храброст! — И канво памђење! — дочекапе је пријатељице у глас.

Ето, сад смо дибидус остали без занимања.

важидар шга вшшв

•>ОСШуШ VI ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ У СТАРО ДОБА Последња иаучиа истраживања веле да је човек иочео да припитомљује дивље животиње још у прастаро доба. Према томе чурени грчки филозоф Аристотел имао је право кад је тврдио да су људи. још од вајкада почели да хватају дивље животиње, баш у иамери да их припигоме и да их искористе у домаћииству. Међ.утим. све до скора то мишљење чувеиог филозофа сматрало се као погрешно пошто су научници тврдили да ни у једном старом споменик.у нема помена о домаћим животињама. То се сматрало као нешто сасвим лзгично, пошто човек може да прппитомљује животиње само онда када се и он сам налази на извесном вишем ступању културе. Најновија, пак, истраживања у тој области доказала су да су многе врсте данашњих домаћих животиња биле познате човеку још у далекој прошлости. Један немачки иаучник. Карл Кемсер, у свом делу „Домаће животиње као производ културе" потпуно се слаже са Аристотеловим мишљењем, и тврди да су многе домаће животи-

ње очувале своју расу и своје особине кроз векове. За то наводи читав низ примера. Тако напр. једна врста албанске краве сачувала се потпуно и са свим својим особинама још од прастарог доба! У неким алписким пределима има неке врсте свиња. чији преци потичу из доба галских ратова (I век пре Христа). Неке чувене врсте хртова воде порекло директно од хртова мисирских фараона. Нарочиту је отпорност пока-зала једна врста мисирске краве са дугачким роговима, која је гајена у Мисир.у још у трећој хиљади година пре Христа. Истраживачи су доказали да се та врста очувала још и данас у неким областима Централне Африке ШТА ПРЕТСТАВЉАЈУ КАРТЕ ЗА ИГРУ Фраицуске карте за игру омиљене су и раширене али је малом броју ЛјУди познато да су првобитно на њима биле насликане историске личности. Карте су настале у Француској 1390 г као забавно сретство за убијање досаде слабоумном краљу Карлу VI па су их због своје тада јога високе вредцости обично називали име-

нима историских личности. Доцније су их их стварно и украшавали сликама. „Краљина" је била Марија Анжујска. жена Карла VII, (1422—1461), па су је ставили у ред треф-дама. Каро-дама била је Агнеза Сорел (14101450), љубавница истог краља. а пикова дама била је она девојка која га је крунисала — Жал д' Арк (14121431), а пиков краљ био је сам краљ Карло VII „Бубови". су били Ожие и Ланоелост познати јунапи из доба Карла Великог, Лахир и Хектор. војсковође Карла VII дакле све личности из Шилерове „Девице Орлеанске". Само су асови изузеци. Оии су — као слике са римског кованог новца — претстављали државно благо пред којим су морали да се поклоне чак и сами краљеви и краљице. ВОЈНИЦИ У МРАВЉОЈ ДРЖАВИ Немачки научник X, Геч испитао ,је постанак војника у мрављим државама Код неких врста мрави постоје уз обцчне мраве иарочито велике радилице које могу да се назову мрављиМ војницима, јер оне штите своју мрављу заједнипу од напада спољног непријатеља. Има и таквих

врста мрава код којих ови војиици имају све могуће прелазне обликс. Они се војници развијају захваљујући нормалној исхрани која ,је много издашнија. Личинке. из којих се имају развити војнини, почињу четврти или пети дап. пошто се закукуље. да се хране особито обилном храном. Док личинкама. из којих ће да се развлју обичне радилице, дају само текућу храну, добијају ове чврсте личиике чврсте ксмадиће меса. Ако ове личинке у одлучним данима приликом „утовљавања" паиђу на какву сметњу, опда настају различите прелазне врсте. Експериментима су се тако могли да створе различни прелазни облшш код неке врсте мрави који иначе имају само ридилине и војнипи. Главни 7Р0ЛНИК Мироглав Степансшпћ Уредвик Мића ДимигриЈевић За фотографије Ллекеандар Симић Цртач Ђорђе ЛоОачев Уредниттво Поенкареова улана броЈ 81. Телеф.в 25-010 Власник и излавач Српоко излавпчко иредузеће А Д, Јован Таповић Админиетрација- Дечанека 81. Веоград. Телефон 24 001 10 штампа: „Штам. парија Београд" А. Д. Дечанска 31.