Kolo

'ју га, да свакоме који дође покаже нример своје необичности. И зато дете уображава да оно мора бити ту и само ое ставља на прво место и обраћа на себе пажњу, воја му се допада и аоја му ласка. Подако али сигу [шо ствара се у њему лидемер, који се навикаВа на признање и ласкање без озбиљне крилике, што у будућности може имати на дете непожељан утицај. У другом случају, има деце која нису навикла на самостално делање, не умсју сама да се играју и да се забављају ообом. Или им није пружена могућност, да би се могла осамосталити, или то једноставно не ум-еју, нисуна то упућивани. Дете које само уме добро да се забави, било игром или нечим другим корисннм, ако је замољено да се удаљи зато што је у еоби посета и његово присуство није пожсљЈш, радо ће отићи и неће му бити досадао, неће се осећати увређено што је било отстрањеаго из друштва старијих, где би оно само сметало. Оно зна да је његово место у дечјем кутку, у башти или на неко-м другом месту куда је послано да би се за то време аабавило само. Мајка такође неће имат« брпгс за так.во дете, јер зна да је опо довољно самостално, да ће за то време моћи да буде без друштва старијих. Ако воли заједничке нгре са децом, радоспо ће поздравити ваше нарећење да се удаљи, много радосније него што би остало с вама и вашом посетом, која је по правилу увек досада за живу и бистру децу, јер ако не ништа оно ба.р врло мало пружа његовом дечјем интересовању. И мам дете уме да осети оно што се чини из љубави и с радошћу а шта са досадом. Али пошто само није у стању да увиди прави час и меру стрпљења и љубави, чини оно што само хоће. Зато родитељи морају да утичу на њега тако, Да би оно знало: сада могу и смем. Размаже^о дете не зна за питање: смем или несмем. Овесно је да може, да му је то дозвољено

да у реч, прекида разговор и стато обраћа пажњу само на себе. Нарочито ако је његов разговор тако недуховит и празаи, као што су била и његова запиткивања у детињству. ВасЈжитавате ли својје дете како треба? Ваљда сваки отац и свака мајка 1 могу ре11и мирне савести, да чине све, ка.ко би своје дете добро васпитали. При том већина прима добре савете и учи се на примерима које види око себе. Свака породица има свој нарочити систем за васпитање деце, који се наслеђује и постаје нека врста породичне традиције. Облик породице је врло конзервативан и само са великим тешкоћама ломи се нека предрасуда или навика, чији бисмо корен могли наћи негде у породичном правцу. Обратимо пажњу на једну оообнну коју можемо опазити у неким породи-

Пролећни костим са богатим везом. Маптил је врло шилок са фалтама и има широке рукаве. (Го1ов: Еигора богхЗегсИепаЦ

1) Прс него што почнете да чистите ћилим, нарочито оне тешке перзискс ијш смириа тепихе, посните површину крупном сољу. На, тај начин нзбећи ћете непријатне облаие прашине. 2) Пре него што ћете укуцати линолеум, препоручљиво је да га претходно оставите двадесетчетири сата да лсжи у оној температури собе где желите да га поставите. 3) Да избегнете приликом пеглања да вам се штиркано рубље лепи за пеглу, додајте у штирак мало соли. 4) Ако имгј/ге отворену библиотеку или ормарић »а књиге, добро је да их заштитите од влаге на тај начин, што ћете поставити у саму бибЈ1иотеку флашицу напуњену терпентиксКом есенцијом. б) Ако намеравате сами да чистите кишнн капут или одсла од каучука избегавајте употребу топле воде сапуна нли терпснтииа.

и ако јо то непријатно и израз рђавог васпитања. Али то се не тиче њега самог. То је грешка родитеља. Зато га на време научите на разлику између смем и несмем! И код одраслог човека је врло ружно ако није дисцинлинован у разговору, ако сваки час упа-

Свакаво вам се чешће догађало, да, ' кад одете некуд у посету где имају дете, не мозкете на миру са родител>има да разговарате само зато што се дете непрестано меша у ра-зговор, досађује и обраћа пажњу на себе. Узалудно је опомињање родитеља, претње и грдње, дете је толико непристојно да неће да послуша и непрестано хоће да буде саслушано, стално се нечим хвали и показује шта све о«о уме. Некада то бива веома неугодно за родитеље као и за вас, јер сте сви свесни да постоји известан недостатак у добром васпитању. Узроци могу бити разни. Или је дете јединче и зато на.викло да се све око њега врти, да је увек у центру пажње. Нико му не каже да није само оно на свету, да има још много других стварн које интересују родител>е, већ му се љубазно одговара на сва, понекад и сувише непотребна и бесмислена питања. Дете тада уображава, да онб има првенство да буде у првом плану са својим питањима чак и када су непожељна и пепотребна. Нокада родитељи лмле да се похвале са својим „необичним" дететом, говоре само о њему, шта све оно уме, како је бистро и духовито, взјко је за својв године и сувишс бистро и тера-

Спортски комплет јд карираног вупеиог штофа са пр сл.иком од козе V природној боји. Употпуњује га кратки кеп.

цама код деце. То је мржња према ношењу ма каквих пакета, торби или кутија. Гимназијалка не би низашта на свету понела зембиљ с намирницама са пијаце кући. Гимназијалац би пропао у земљу од стида када би морао да однесе ручак своме оцу на грађевину. Млада девојка би радије поднела телесну казну него што би са трга понела кући живу гуску или ма коју пернату живину. Умрла би од стида јер, шта ће за њу рећи познати младићи и девојке кад би је срели. Чак можда не би ишла ни поред мајке која вуче са пнјаце два зембиља. Доцније, човек се због оваквог понашања стиди. Сам себи кажо да је

био глуп и да су родитељи требали да узму прут. И можете мислити о каквом радошћу вонстатују да су њихови потомци у длаку исти, да дечко више воли батине него што би донсо кући лонац млека, а девојчица пола дана плаче што је морала у цегеру донети кромпира. Станите само пред школу. 'Гамо ћете видети мамице, којв чевају да им деца изи 1 ју . Одмах торба мора с леђа, мамица је поси у руци. Штеди свога јединца. Поправл,епе ципеле од обућара донеће његов друг. Не мучи се с тим, дај то овамо, то ти не личи, тако се обично говори. И на таЈ начин дете се учи да може сасвим добро за мале паре пренети своју дужност на некога другог. Дете треба од малена навикавати на рад. Такође је и дечја игра посао за дете, у њу се наравно мора унети известан ред. И игра треба, да има сво} смисао и не треба само да негује преставу о томе, како је дело успело Нека му се да прилика да покаже да и оно нешто уме, да је и оно користан члан нородице, да је увек спремно да, донесе кући ситнице пз бакалнице, да помогне оцу и мајпн при разним домаћим пословима. Укратко, да се радује своме послу и дузкпостима а не да тај посао буде од њега изнуђеп разним претњама и псовкама. Човек се може научити да воли посао само у младости. Доцније се томе више никад неће иаучити. 11.