Kolo
2
~ У нашем комшиг!л Р? пуку П0СТ0)И Једна Шг цЈук Р а Д њ а с птицама. И јОЉ пре неки дан ушла Ш ш/А. Г Ш1 у ту радњу ' една дама — уседепица. =—^2= Обратипа се продав/ 'I Т цу пти1 * а: ' — Имате ли, молим вас папагаје ? — Имам ... — А да пи имате неког папагаја ко1и уме да псује? — Да псује.! ? забезекнуо се продавац. — Знате, поред таквог папагаја ииаћу увек утисак да сам у кући с мушкарцем...
Вио мој комшија ономад неки вештак у суду, па нам при- А? | ХД ча овакав дијалог с /шу\ |Г Ј/у једног суђења: Г г {№'/// Судија: —• Копи- /\ I {/ но вам је година, Т госпођо ? Г2.* Госпођа: — Тридесет и седам! Судија: — Добро. А, сада се пепс закуните да сте рекпи истину.
Пред олтаром
ЧЕТВРТАК, 21 МАЈ Јутрос док сам че- л као у једном надпе- I штву, у канцелари- Ј ји шефа да ми пот- =1 1| пише неки акт, чуо _Ј ^ сам овакав телефон- /у Л\ ски разговор. Он је Н позвао, очигледно 17^1 Р I ' свој кућни тепефон, а кад му се отуда неко јавио, рекао је: — Ана, иде пи госпођа данас поподне у позориште? — Иде! — одговорио глас Анин. — А, не знате идем ли и ја с њом?
ПОНЕДЕЉАК, 18 МАЈ ^-4 Прекјуче бипа не^ V. деља, и био пеп дан. / оспа номшиница /Л~,/?6У извела госн комшиЈУ У шетњу у КоV шутњак - 0н > нарав/"^(уП, но метнуо нови ше—-^тХ шир. Пешачипи док се најзад нису попепи на један проппанак. Ознојени комшија скинуо шешир и почео да се всврће око себе, док најзад не рече: — Где пи само да метнем свој шешир ? — Па, метни га на земљу! рекпа му госпа комшиница. — Зар ниси могпа да ми кажеш неко још гпупље место! — обрецнуо се намћор комшија — А. ти га онда задржи на гпави...
ПЕТАК, 22 МАЈ Комшија седи предвече на тераси и ,Лл\ чита полугпасно нњигу мисли неког ХЛ^ познатог писца. Од- I ^ 7 једном прочита: __ „Брак је тиха луна у којој су се сре- // ла два брода... " То прочита, уздахну па додаде: — Онда сам се, значи, ја срео е ратним бродом !..
УТОРАК, 19 МАЈ Седимо и што ка'Шхк мУ ' пренпапа М° та " ко разне бесмисли\ЈТ~Ј\ /■ це. Тек ће комшија ) — Шта мислите какав пронапазак / К_| још нико није изумео ? Ми пупасмо главе, мислимо. измишљасмо и ништа. Најзад комшија изјави: — Још нико није пронашао патент помоћу којег ће да врати натраг пасту за зубе кад је истисне из тубе више него што му треба!
СУБОТА, 23 МАЈ И овај разговор ^ ^ између пацијента и Ч.А једног београдског V \ лекара причао ми (4 ) \ |\ комшија: ЧЛ \Ј ( / / 1 — Ваше се здрав- I ј I ље очигледно знат- V ^1 но поправља. Само чТЦ. су вам ноге још ма- ^ •в 1 '« ло отечене, али ме то не узнемирује... — Кад вама буду, једном, отекле ноге, докторе, ни мене то неће ништа узнемиравати. М-ћ
Драги мој, како си живео до сада без мене? Јевтиније.
1?»ас>ндар м ога \?о\пшж НЕДЕЉА, 17 МАЈ ' СРЕДА, 20 *МАЈ
•>ОСШуШ>1СЗАЧ?МУ> КОЛИКО СУ ВРЕДЕЛЕ КУЂЕ У ДОБА ДЕМОСТЕНА На месту где се некада налазио град Олинт, познат по Демостеновом говоРУ у коме је бранио његову слободу од наертаја Филлпа Македонског. пронађеп је после дугих археолошких истраживаља, читав блок од 25 добро очуваних кућа из тога доба. У кућама је нађен намештај, новац и много докумената из тога доба. међу осталим н уговори о продаји а куповини кућа. Из ових докумената види се да су куће у то време етајале по 900. 1000, 1200, па чак и 4000 драхми. Али тадашн>а драхма вредела је 300 данашњих, што би према нашем новцу сада нзносило вредност од 4000 до 17.000 динара. ПИСАЊЕ НА ЧЕЛИКУ Историја се понавља. Стари Вавилонци пнсали су на цигли, античкн Грни и Римљапи писали су на својим воштаним таблицама на тај начин што су гребали површпиу воштане таблипе или несасушене цигле. Касније су дошли уметиици који су на бакру резали помоћу челичних пера разне слике и шаре. Сада ми пишемо на хартији. Технички развитак нашег века поетавио Је пред стручњпке пове задатке. У машинске делове или алатке који су од тврдих метала, нарочито од челика, треба упртчти бројеве који морају остатн стално. Сада је електрична индутрпја •'.набдевена парочитом алат-
ком којом се без велике муке могу слова и бројеви гребати у чврстом челику. Као писаљка служи шиљат комад волфрама. Струја писког напона али велике снаге делује на челичну плочу, на комад на коме ће се писати. Писаљка гребе у челику оном брзином којом човек пише на обичној хартији. ЛАВЉА СРЦА НА ВЕЛИКОЈ ЦЕНИ Једна Фабрика конзерви у Коптауну, чији је специјалитет производња конзервисаних лављих \ срца, налази се у великим тешкоћама, јер је услед рата силно опао лов на лавове. Фирма је изјавила да је спремна да плати сваку цену за свако срце лава. То се лако може објаснити тиме што су Американци, као једини потрошачи овог необичног артикла, плаћали још пре рата 600 до 1000 долара за једно конзервисано лавље срце. ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ ГОЛУБ СЕ ВРАТИО У СВОЈ ГОЛУБАРНИК Пре три годипе један фраццуски полинајац у Рошелу, неки Бмил Робен, пуштао је своје голубове и вежбао их за дуге летове. Од 9 голубова, које је, тада, у августу 1938 године, пустио из Вајоне, у нади да ће му се сви вратити у Рошел, 8 голубова вратило се у голубарник, а само се девети, који је па нози имао знак „Бр. 353, 177", није вратио. На велико изнанеђење овог полипајна, сада, после три године, тај голуб се впитио На нози је још увек имао исчл знак.
КИТОВИ СА РАДИО-ЕМИСИОНОМ СТАНИЦОМ Једном телеграфиста шведског друштва „Космос" пошло је за руком да конструише мали аиарат који би био од неоцењиве вредносги ловцима иа китове. Тај мали апарат је у ствари мала радио-емисиона станица која би се нричврстила за горњи врх харпуне. Често се, наиме, дешава да китоловци погоде харпуном кита, али пошто њему треба дуго док угнне, они често могу да га изгубе из вида. нарочито ако се нстовремеио нојави у близини брода више китова. Помоћу ове мале радио-станице која известан број сати стално шаље одређеие сигнале, носада брода била би увек у Могућности, па чак и у ноћи н маглн, да пронађе рањеног кита. ГРАЂАНИ ПОСТАЈУ ВИШЉИ На једној научној конференцији у Фраикфурту на Мајни, расправљано је питање зашто су грађани просечно вишљи него пре педесет година. Пораст становиика великих градова износи просечно три до шест сантиметара, а у неким и десет сантиметара. Будућност ће показати да ли ће овај пораст бити још већи или ће престати. Неки тврде да ова чињеница зависи од услова живота у великим градовима, на пример, од слоја прашине који лебди изнад сваког великог града и који упија ултравиолетне зраке. Тако људи расту у виетту поиут биљ^ка у сенци које чезну за суннем Ово тумачење не треСа схватити буквално, већ тако да се
у телу услед недостатка ултравиолетних зракова догађају промене које убрзавају рашћење. Изгледа да постоји неки однос између брзине рашћења и недостатака ултравиолетних зракова. У СТО ЧЕТРНАЕСТОЈ ГОДИНИ ПОСТАО ПЕНЗИОНЕР Међу стогодишњацима у Грчкој, које је, како се каже, и смрт заборавила, налази се и неки Димитриос Думцие, становник Ано Пороја, који је рођен 27 ађгуста 1821 године. После доста бурног живота, Думцие је 1901 године постављен за судског чиновника, као тумач у суду у Енотији. Иако је био испунио потребан број година, избегао је да поднесе молбу за пензију, па како је био младолик, никоме није гопорио колико је стар, да не би изгубио службу. Тек 1934 године, када је навршио 114 година живота, Думцие је поднео Министарству правде молбу којом тражи пензију. Није било мало изненађење његових претпостављених, када су : из молбе видели колико му је година. По себн се разуме да му је молба увазкена и Димитрос је најзад постао пензионер.
Главни уредник Мирослав Стеваиовић * Уредник Мића ДимитриЈсвић * За фотографије Алексапдар Симић * Цртач Ђорђе ЛоОачеп * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Сриско издавачко предузеће А. Д. Јоваи Тавовић * Администрацнја Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10; штампа „Шгамиарија Београд" А. Д., Дечанска 31.