Kolo

НЕДЕЉА, 26 ЈУЛИ. — Знаш, матори — каже госпа комшшица јуче госн комшији — какви ће се женски шешири носити наје„г* сен? Ш Комшија уздахнуо \ и промрмљао: — Знам! Прво ће ће се носцтм онакви који ти неће добро стајати, а окда опет онакви какве ја нећу моћи да ппатим... ПОНЕДЕЉАК, 27 ЈУЛИ. Био комшија, ономад на жепезничној станици, па нам увече прича ово: — Један муж испраћа жену. Она на прозору вагона, а он на перону. Одједном, обрати се он неком жепезничару: — Је п'те мопим вас, имам пи времена да се још поздравим са женом? Онај га погпеда и рече му: — То зависи копико сте дуго у браку! УТОРАК, 28 ЈУЛИ. Био комшија на тркама. И, наравно, кпадио се па — изгубио. Увече, цео га комшилук задиркуу башти: — Па како то, господине комшија ... Како да изгубите кад се убисте доказујући како нема бољег познаваоца коња од вас? — Е, бипо је и право да изгубим... Тако ми и треба кад играм на „дупло везано". Мало што сам се пре тридесет година везао с овом мојом... СРЕДА, 29 ЈУЛИ. И ми имамо у комшипуку једног суседа, који пепо живи, апи за којег нико живи од нас ке зна од чега живи! Миспипи смо, спочетка, да живи као и толики други. Међутим, јуче нам пуче пред очима, кад смо чупи овакав разговор између њега и једног дечка који је дошао да наппати неки рачун од њега. Дечко му рекао:

Практичан час у зоолошкој башти

ч \> ' 111 ,

— Погледај овде капо копкууенција ради, па узми пример! — Већ сам, господине, изгубио стр- Онај му одговори сасвим хпаднопљење. Увек кад дођем по новац, или крвно: нисте код куће, ипи сте код куће а не- — Па, наравно. Кад имам новаца мате новаца... шта ћу код куће...

ЧЕТВРТАК, 30 ЈУЛИ. Ручао јуче комшија у неком ресторану (пошто госпа комшиница бипа отишла с децом код своје заове у Рипањ) и кад је ппатио, узео ону цедуљу с рачуном и позвао келнера: — Слушајте, кепнер — рекао му ко ;1шија — ви сте при збрајању учинили једну грешку на вашу штету! — Како то?! — забезекнуо се кепнер. — Тако пепо. При сабирању, сабрали сте и данашњи датум и ту сте погрешили, јер данас је као што знате двадесет и девети а не двадесет осми, као што сте ви метнупи! М-ћ ПЕТАК, 31 ЈУЛИ. Комшија јуче смртно увредио госпа комшиницу, пред цепим комшипуком! Она га спучајно запитала: — Је пи, матори, где си део ону моју пањску фотографију. Нигде је нема у кући? — Однео сам да је увепичам! Цео комшилук гракнуо: „Бра-а-аво! Топика љубав према жени!" кад комшија одмахну руком: — Каква љубав. Није то због љубави... Него зато што је то једина спика на којој има затворена успз! СУБОТА, 1 АВГУСТ. Ренао сам већ да имамо у нашем комшипуку једног симпатичног пекара, и доброг, чак одпичног дијагностичара. Али, ето, и њему се десипо да погреши, па сад и кад допази кући и кад одлази гледа све да изврда да се не сретнемо с њим. А, знате шта му се десипо? Ево, како приказује то гос'н комшија: Дошао му, ономад један стари писмоноша да га прегледа. И наш доктор прегледао га најпажљивије. Куцкао, оскуптирао и најзад му рекао: — Драги пријатељу, мораћете дневно бар два сата да шетате: Чичица се уозбиљио и запитао га: — А, да ли да шетам пре разношења поште или поспе?

■>ОСШ/1УИС;)АЧЕШ'> ВРЕДНОЋА ПЧЕЛА У ЦИФРАМА Познати научник, професор др. 'Шмпт, поставио је себи задатак да статистички докаже позиату вредпоћу пчела. Џосле рада од неколико годнна он је сада објавио тачне податке о томе. Стрпљиви научник морао је све пчеле-радилице у кошници да обележи, да би их могао да разликује. Прилаз у кошницу квнтролисан је нарочитим апаратом који је управљан помоћу електричне струје. Научник је констатовао да две хиљаде пчела морају да раде цео свој живот да би начиииле свега један килограм меда,- Када би тај рад хтела да изврши само једна пчела, норала би да прелети пут који је два пута лужи него пут око екватора. У свом раду пчеле развијају огромиу снату. Рад који је потребан да се иачини свега једиа ћелија у саиу у поређељу са човеком равна је грађењу Панамског канала или железничке пруге од Хамбурга до Напуља. Свака пчела у свом животу направи просечпо 3.165 летова и донесе у кошницу око 000 милиграма меда. ХАРТИЈА КОЈА НЕ ПРОПУШТА НИ ВОДУ НИ ВАЗДУХ У истражпвачком лабораторијуму бррдипског гниверзитета учињеио је једно ивтересаитно откриће које ће

имати великог зпачаја за грађевипарство, а вероватно и за мпоге друге примене. Израђена је једна нарочита врста хартије којој је дато име „естеритсилохартија". Она не пропушта ни воду ни ваздух. Њена прва примена биће за чуваље жита и хране за стоку у земљи. Уместо да се праве као до сада нарочита склоништа, биће довољно да се ископа дубока. рупа у земљи, да се са свих страиа обложи овом хавтијом и, пошто се напуни храном да се покрије и одозго хартијом и потом затрпа земљом. Тако ће на врло јевтин начин храна бити сачувана од влаге, хладноће и квара. РАТНА ОГРАНИЧЕЊА ПРЕ ДВЕ ХИЉАДЕ ГОДИНА Ничег новог на свету, па и мпогобројиа ограничења која су спроведена у зараћеним државама у храпи, у одеваљу, у вожњи, била су позната још много столећа пре нашег доба. За време другог пунског рата, када је Ханибал бно у Италији, пошто је 216 годнне пре Христа страховито потукао Римљане код Кане, рнмска држава била је у великој опасности. У то критично доба на предлог трибуна Опија допесен је закон према коме жене иису могле имати више од 21 грама злата, нису могле носити шарене хаљине, а затим у граду и у љеговој најближој околини нису мсме употребљавати кола.

Доцније, пошто је непријатељ био побеђен, трибуни су предложили да се речени закон укине. Том предлогу успротивио се стари Марко Порције Катон, али узалуд. Он је покушао да увери своје суграђане да је такав закон користан у свим временима и да треба да буде задржан и у миру. Али свет је био жељан живота, нестрпљив да се отресе свих ограничења које је ратно време собом донело и зато је аакон и поред противљења старог државника био укннут. ДАТУМ ПРВЕ ПИСМЕНОСТИ Један египатски научник, професор универзитета у Каиру; објавио је ; резултате свог дугогодишњег истраживаља о датуму почетка египатског календара. На основу љегових закључака произилази да египатски календар почиље с датумом 18 јуна 3.521 године пре Христа. 0 овом открићу значајно је и то што се тиме истовремено утврћује и датум када је и нисменост у свету свакако већ постојала. Јер када су Египћани пре 5.300 година почели да рачунају године. они су значи били у стању да та временска мерења записују. Египатских пиеаних докумената из времена старијег од доба које овај научиик наводи као почетак њиховог временског рачупаља, није остало. Према томе може се нрнхватити љегово тврђење да је бар 3.251 годипе пре Христа — ако не раније — на свету ночела пнсменост.

РЕПЕРТОАР УМЕТПИЧКОГ П030РИП1ТА Летње п&збр>ииш& тре НА КАЛЕМЕГДАНУ | РЕПЕРТОАР: НЕДЕЛ.А, 2 АВГУСТА: „Сумњиво лаце" (у 18 часова) УТОРАК, 4 АНГУСТА: „Пљусак" (у 18 часова) ЧЕТВРТАК, 6 АВГУСТА: „Сеоска лола" (премијера — у 18 часова) ПЕТАК, 7 АВГУСТА: „Сан летње поћи" (у 18 часова) НЕДЕЈБА, 9 АВГУСТА: „Сеоска лола" (реприза — у 18 часова) Улазнице се добијају сВакога дама од 8 до 14 часова у парфимерији до бндскопа „Двор" („Колосеум"), Теразије 38 — л по подне од 15 часова на. улазу у гледалиште на Калемегдан.у. — Иедељом целога дана на Калемегдаиу. Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредник Мића Димитријевић * За Фотографије Алексаедар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власник 0 издаглч: Сриско издавачко предузеће А. Л- Јован Таиовић * Администрапија Дечанска 31. Веоград. Тел. 24-001—10; штампа „Штпмпарија Веоград" А Д., Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.