Kolo

2

Ижттт* мога комш« №

НЕДЕЉА, 16 АВГУСТ. Био би грех да не забележим и овај примерак женског оговарања... Скупиле се наше комшинице а једна (оног судије супруга) на коју сМпК био дошао ред да ^ исприча дневне новости узела овако да оцрни неку породицу код које иначе често одлази у посету: — Замислите ове моје Петровићеве, што идем код њих, објавипи да прослављају годишњицу венчања њихове ћерке у најужем породичном кругу... И, уствари, уже није могпо да буде... Тај круг је оио толико узак да чак ни младожења није прису;твовао тој прослави ...

ПОНЕДЕЉАК, 17 АВГУСТ. Имамо и

ми у комшипуку страсне пецаче што по цео боговетни дан проводе с пецаљком у руци негде на Сави или на Дунаву. И !Уче, предвече, један узео да пита комшију: — Шта миспите нолико сам јуче уловио? — Тридесет процената ? — каже комшија. — Како тридесет процената? — Па, тридесет процената од онога што Кете рећи. УТОРАК, 18 АВГУСТ. Прича нам комшија синоћ на нашем уобичајеном посепу: како био послом у некој радњи с антиквитетима и чуо овакав разговор између трговца и једне муштерије: — Овај писаћи сто стар је преко три стотине година... То вам је један редак примерак чистог антикног комада... — Ама, веруејм — узврдао се муштерија — само, ипак напазим да претерујете с ценом ... — Али, молим вас, пепо господине — прихватио антиквар — имајте у виду колико су данас скочипе наднице и цене материјапу ...

Беотађани на свлу

— О, како сте? Како жена, како деца? Је су лн ваши сви здраво код куКе? — Здраво су, хвала Богу. Само цемојте да губите врсме, господине, пошто сам и ја из Београда.

СРЕДА, 19 АВГУСТ. Спрема један стари уча синчића нашег комшије, оног несташка што је понављао разред. Отворен прозор на соби у којој раде, па ми у башти седимо и чујемо сваку реч. Одједном уча запита: — Пази само добро да ми одговориш. Кад кажем: „Твој тата је имао новаца", које је то време? — Предратно! — извали мали као из рукава, и страшно збуни учу ... ЧЕТВРТАК, 20 АВГУСТ. Прича нам комшија о својој младос !И па ће тек рећи: — Једно време сам непрестано пио само да заборавим ову моју данашњу жену . . — И ? ' — И, ништа... Што сам вишз пио да је заборавим све сам је више видео — дупло! Зато сада нећу ни да окусим алкохоп. ПЕТАК, 21 АВГУСТ. Био опет лекзр код оног нашег старог суседа пензионера. Дао му инјенцију, и на поласку ренао му: — Ваш ће случај, верује, силно обогатити науну! — Наопако — зграну се наш чичица — а ја сам мислио да.цепо то моје печење неће коштати више од тричетири стотине динара! СУБОТА, 22 АВГУСТ. Онај наш сусед што се сам себи диви од чега живи, хвапи се нашем комшији: — Замиспите гос'н комшија. Код мене јуче, рано изјутра упао лопов кроз отзорен прозор! — Та није могуће?! — згрануо се комшија. — Јесте! И то док сам још спавао... — Па шта је било? — Ништа. Узајмио ми двеста динара . . . М-ћ

•>ошмуисзАмгш-> највишу висину на хималајама досад су постигли немци Маотобројне експедиције дооад предунпмале с" петање на највишу планину. на свету Хималаје али ниједпа од н(*их није успела да стигне до врХа. Вило ради недовољпе оиреме, ради фгромиих глечера или невремена које је тамо на тој огромној висини врло Често, врх Хималаја остао је досада пепси-.тан. Експедиција Швајцарца Риша, међутим, постигла је врло значајан успех попевши се на досада неиспитани врх Дукажири, на висини од 7.060 метара. Ово је одличап успех, али инак ие лретставља рекорд у висини.Тај рекорд држе гројица Немаца из Мннхена који су се нопели на Нспт Пик, висок 7.363 метра. Подухват француске експедиције, под воћством де Сегоња, вначајан је ио томе што се служила смучкама до впсине од 7000 метара, докле је уопште доспела. у вароши тимбукту која броји 10.000 становника живи око 100.000 рода ЈеДан научник, орнитолог, проучавајући живот рода у Африци, које се тамо за врсме зпме досељавају из сепе^них предела, поред осталог успео Је да утврди да се роде највише задржавају у области око вароши Тимбукту, тде их има на мплионе. Најзанимљивије је да је успео да утврди да у самој варбши Тимбукту живи за" време зиме на сегерној хемисфери, око 100.000 рбда, док сама варош нема више од 10.000 становни-

ка. Роде у овој вароши прекривају не само кровове него и баште и улнце. Што је најгоре, ннко роду несме ни шибом да хера, а камоли да је убије, пошто их урођеници сматрају светим итицама, тако да је саобраћај кроз варош у то време скоро иемогућ. морски пас са џигерицом од 85 килограма У мору крај бразилијанске обале уловили су недавно рибари морског пса који ио својој величини претставља праву морску пемаи.' Тежак је 12 метарских центи. а сама ригерица му је тешка 85 килограма. Рибари су имали читава три сата посла док су неман савладали. За то време морски пас је неколпко пута преврнуо чамац с рибарима, који су га претходпо са моторне лађе погодили харпуном, и покушали да га савладају. дрво које има сок црвен као крв Недавно се вратила с пута једна велика експедициЈ.а најбољих јужпоамеричких ботаннчара, која је провела пеколико месеци у дивљнм прашумама у пределу реМе Амазон Научнппи су донели собом врло аанимљив матернјал. За ово Време крстарења ио баровнтим прашумама у слив.у Амазона, у које можда јопг нпкад дотле није крочила људска нога, ови иаучиицл пронашлн су преко две хиљаде биљака које још пису биле познате ботакицн Сем тога, иаучпици су иронашли у тим шумама једно дрво ; које, изгледа, само у овнм крајевнма, са нарочито погодном клиНОм, расте. Ово дрво прететавља за науку велику севзацију и по томе што је његов сок', тампо црвеие боје, врло сличан крви.

кокошке место паса чувају фарме Место паса, на миогим аргентинским фармама нарочита врста кокоши чува мајуре од лопова. Те кокошке претстављају парочиту врсту жнвиие, која се у Аргентшш зове „чаја". Оне су велике скоро као ћурке а ноћ ироводена внсоким стаблима. Одликују се тиме шт:о на врло великој даљпни могу да осете. кад се неко непозпато лице приближава фарми. Оне одмах надају дреку, а њихово јако, пискаво крештап.е у стап.у је да пробуии човека из пајдубљег спа. Нема сумње да су ове кокошке поузданији чувари ол наса. куђе од преисториских шкољки У пределу Комодоро Ривадавији у Аргентнпи урођеници граде своје куће од преисториских шкољки које се у огромним количинама налазе у овом беспутпом, каменитом делу аргеитинског нрпморја. Куће ових урођеника уствари су праве тврђаве и за њихову изгралњу потребно је читава година. па и внше дана. У тим тврђавама од преисториских шкољки станују овп ближи и даљи сродници, а поиекад и читава братетва. „кука' што вуче у рај Интересантно је да многи индиски мухамедаици који се строго придржаВају свих вереких прониса нарочито оиог који говори о бријању главе остављају Само иа врху темена ирамичак косе врло слнчан куки. Они верују да ће се носле њихове смрти Алах иослужнти том. куком да би и н.их брћ1С" прнвуКао у мухамедански Рај.

Леиаое шмбр-ншне тре НА КАЛЕМЕГДАНУ | РЕПЕРТОАР Недеља, 23 августа: „Сан летње поћи" (у 18 часова) 1 ; Уторак. 25 августа: „Пуело на селу" (са народним радио певачима и народиим оркестром у 18 часова) Среда, 2« августа: „Дунло Мароје" (у 18 часова) Четвртак, 27 августа: „Дтат на главу" (премијера — у 18 часова) Петак, 28 августа: „Сеоска лола" (у 18 часова) Субота, 2» августа: „Ивкова слава" (са иароднмм оркестром и чочецима — у 18 часова) Недеља, 30 августа: „Дукат на главу" (реприза — у 18 часова) Улазнице се добијајју, сваког даиа од 8 ,до . 14 часова у иарфимерији до биоекопа „Двор" (,.Колосеум") — Теразије 38 — а по подне ол 15 часова на улазу у гледа- : лиште на Калеметдану. ' Недељом целога • дана на Далемегдаиу, Пажн.а посетиоцима Уметничког позоришта. — Уметничко иозориште' од сада даје нретставе свакога .дана сем поиедсоиика. Главни. уредник Мирослав Стеваповић * Уредник Мића ДимитриЈевић * З'а фото графије Алексавдар Симић * Цртач Ђорђе ЛоОапев * Уредни^птво Поеикареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власпик и издавач- Српско издавачко предузеће А. Д. Ловап Таоовић * Администрааија Дечан<чса 31. Веоград. Тед. 24-001—10; штампа ^Ш^ампарија Веогр^** А Д., Дечанека 31. Тромесечна претплата 58.— дин.