Kolo

| /зимајуКи ва жену Жану Риби[/ јер, Жорж Вриније није ни слутио да прави највећу глупост. Она је имала двадесет година и била ®рло размажена. Нежна вдравља, веома Осетљива, на чак и страсна. А он, иако Је изгледао Још младолик, био је двадесет година старији од ње; усто преМ>нан својим пословима, он се иијв Могао потпуно носветити жени којој је у сваком тренутку била потребна пажп,а и љубав. Али, она је била дражесна; и он Је Јволео. Неколико месеци после венчања, н.еВо каћиперство поче га узнемиравати. Ка неколико речи, она би увек разбила В.егову сумњу. Међутим, он откри тајНу преписку са једпим младићем; потом наиђоше друге ствари; алн он пиЈе хтео да верује својим очпма. Несрећа је била очигледна, па ипак Мучно би га могло ма шта уверити. Иакомнслиност овог младог бића о коЈие је имао да се брине није много осуДшвао. Он се решио да је лечи додније, над буде имао времена. Али, једног лепог дапа она га иапубти и остави ово писмо: „Драги Жорже, одавно примећујем Да не одговараш на љубав коју гајим према теби. Ја сам сентиментална и вотребна ми је нежност. Нашла сам човека који ме разуме; призпајем да одлазим рањепа срца, при помисли да ћу бити тако брзо заборављена од свог Лужа." Жана Је била искрена. Бесумње, она је волела. Само, није могла да подВоси да се он чим другим бави осим н .ом, Плачући; Жорж Је признао да Је ®на у овоме имала нрава. И он Јој Је внростио. — Треба да Је нронађем — помисли ђн, — и да јој кажем да ћу изменити СвоЈе држање према н>ој. После једног искреног објашњења, она ће оставити онога и вратити се мени. Патно Је много. Од овог тренутка (5ио је неспособан да се бави пословима који су му нанели несрећу. Довољно је био богат да их је могао вапуетити. Све послове Је средио и оставио. Сад је био у најповољнијим услови*а да је поново освоји. Трагао је дуго, али без успеха. Поеле четири године трагања он се поКирио са судбином. Узео Је нов стан Т кварту у коме Је раније с њом ставовао. Извешао Је о зидове све њене слике коЈе Је имао. И општио само е оним својим пријатељима који су и Н>у познавали. Међу њима су неки Можда гајили према њој нешто више него обично пријатељство, — Тиме што слушам о њој, обпав* М>ам отмосФеру у којоЈ је живела и заНишљам Је норед себе — размишљао Је он.Пошто сам Је толико тражио, мо1У је имати крај себе само у својоЈ Иаштн. Тако сањајући Једне ноћи, пробуди >а телефон; он се вловољпо диже. Од јуче његов телефон не ради добро и сваког тренутка би га неко погрешно тзнемиривао. Али сад кад прислони слушалицу, он чу женски глас од ко*а му срце страховито залупа. То Је била Жана... Он застаде Јејдан тренутак да дође к себи и да добро разабере шта му она говори. ПоХисли: — Како ме Је могла пронаћи? У теЛефонској књизи нема мога имепа. А нотом, када Је могао јасно чути, ђн разумеде да је Жана добила погрејп8н број. Лице с коЈнм Је она замишљала да Јговори мора да Је уопште ћутљиво. Он оста нем. Али то њу није ништа лудило. Она продужи, задовољавајући се при сваком одговору нејасним реПима: —Да, докторе, — говорила Је она даоста нервозно. — Мислим да никад Иисте погодили од чега Ја стварпо па№им. Некадашњи растанак са мојим Мужем задао ми Је тежак удар. И Још Се нисам од тога повратчла. Једино Уе Је он разумео. Тражила сам га по целом свету и налазила сам само људе коЈи су ме мучили својим претерапим пажњама. Тиме су од мене створили веврастенпка Ако овако потраје, бојим се да ме Једног дана не пошаа>ете у санаторнум. Немојте, докторе, рећи да Је то немогуће. Боље је да ми помогнете да пронађем Жоржа. Уверавају ме да су га посд«$,ших дапа еи-

ЛИШЕ-..ВЕРНАР НАбОН

ћали у Парису. Ви сте добар човек. Имате много веза, помозите ми. Чим будем нашла мужа, верујте ми, неће ми бити потребнн вашн лекови. Жорж се лагано прибра од узбуђе-

Кд нн ]е тако иетто 'саљао". Ипак, бн ирошапута: — Ја сам, Жорж Врипије. На апарату имаш свога мужа... Место одговора разлеже се врисак. Потом он чу дрхтав глас: — Ти си код лекара?.... Долазим.... — Не, Жана, тп си добила погрешан број. Ја станујем ... Оп је хтео дати своју адресу. Међутпм, телефон се наједанпут затвори.

аа коЈа Је нреживео. Овај случајни сусрет, она погрешна веза, ово откривање тајие, силно га узрујаше. Он ви-

Веаа Је била нрекинута. Очајннчки Је покушавао да је успостави. Никад више није могао о њоЈ ма шта сазнати...

ПИШЕ: Т?У1иАН БИРМАНА1-Ц

Ј /вбуђено, уздрхталнх руку отвори (Ј. Гордана ковераг адресован на в>ено нме. Брзо Је прелетела очима писмо. Било је кратко, светло м топло: „Драга Сада смем тако да те назовем више него икад. Наш растанак био је потребан, то си сигурио осетила. Оно што нас Је раздвајало, више не постоЈи. Постављеа сам, пре кратког времена, ва чиновника Главне контроле. Сада, надам се, могу доћи по тебе, онако како си ти желела! Молвм те одговори одмах. Чекам ..." Гордана се вагледа у коверат. Присећала се слике растанка. Сасвпм Јасно, као да Је јуче било, видела је како иду Једно поред другог мрачном улицом. Он јој Је озбиљно говорио: „Не, Гордана, сада Је немогућно, али ће доћи дан. У то мораш да верујеш! Нешто раздражена, она је одговорнла да није наивна и да пе верује у бајке. А да чека? Докле? Ранко Је прекинуо утученим гласом: — Па то није љубав код тебе, Гордана! Ипак из пркоса одговорила је Још хладније: — Разуми како хоћеш, али понављам ти да не верујем У бајке и да не могу да те чекам. — Тако, дакле. 'Го нисам очекивао од Вас. Први пут Јој рекао „Ви" откада су се боље повнавали. Окренулн су главу Једно од другога и ваћуталп. Ветар је носио лишће са липе, под коЈом су стајали. Гордана се осећала иелагодно, ватим, не разумевајући јасно саму себе, рекла Је као да се правда: „Да се удам против родитељске воље, да скочим у мрак и да лишим себе свега — не могу". Пружили су Једно другом руке... Гордана Је нервоано, погледала кров прозор. Није могла да среди своје мисли. Сада се, 8а чудо, стидела. Стидела се свега онога што се десило после растанка. Охола, модерно васиитана девојка, навикнута да прима оеећања олако, много Је патила после Ранковог одласка. Покрила је рукама очи, сећајући се ппсама, која му Је дисала када су је сасним сломила ос«-

ћања. Та писма, одмах сутрадан, денала Је и бацала. Ранко се није јављао и Гордана Је нео дан проводила у читаау књига, да 6и га тако ааборавила. Налакћена на сто, гузквајући писмо у рукама, мислила Је сада на све то као на доживљаје њој сасвим туђе. Није се веселила писму. „Шта је то самном? Па, Ранко је виши чиновник. Није више сиромашан", — питала се Гордапа не разумевајући саму себе. Узалуд, њом Је владала равнодушност. Оно што Је раније сматрала ва иеизмерну срећу сада Је гледала као обичну ствар. Некад, када је циљ И8гледао тако далек, била Је спремна на највећу жртву да дође до њега. Сада? Само три речи написати и све ће бити добро, они ће остати ааувек ваједно. Али Гордана, изненађена, примети да то внше не жели. — „Касно је, драги — рече сасвим равнодушно полазећи огледалу.

Те вечери, пролазећи улицом у коЈоЈ се била растала с Ранком, у друштву два млада човека, два своја каваљера који су је пратили на забаву, Гордана је помислила у себи: — Требало Је да му напишем Једну карту. Али, не марц ,,, «

шшшш Лекар у кући и кућни лекар /1 екар се не зове радо у кућу, /1. нити се радо одлази лекару на преглед. То Је разумљнво само по себи, Јер лекар се тражи у болести да помогие. Међутнм то нерадо општење са лекаром не треба да пређе границу, јер Је онда на уштрб болесника. Некада, у боља и срећииЈа времена, грађанске породице имале су свог кућног лекара, који Је повремено, као сваки пријатељ свраћао у кућу, кадгод само на кафу и разговор, по који пут да прегледа неког укућанина, а понајчешће да га питају за савет нрп важнијим породичним одлукама. Због таквог односа између лекара и пацијената, њему је било могућно да прати не само телесни и душевни развој појединих породичних чланова често од рођења, него је он могао да стекие пријатељство деце и поверење старијих. Од коликог је то значаја било за успех лечења, није потребпо ни наглашавати. Измењене социЈалне и економске прилике после рата учиниле су да је кућни лекар скоро потп.уно нестао. Нема вшие „чика доктора" који свраћа на кафу и разговор, који доноси деци бонбоне „у место кинина", којн се са родитељима саветује приликом женидбе сина или удадбе кћери. Оно што који пут „чика доктор" није могао да д<1 у медицинском погледу Јер ма колико да је он добар и савестан лекар, ипак ниЈе могао све да зна — давао је своЈим паметним и корисним саветима и упутствима, својом добротом и својим поступком са болесником, а пре свега поверењем које су сви У њега имали. Данае је то друкчије. СоциЈализанија медицнне има ту добру страну што пружа могућности и најсиромашнијем болеснику, преко разних амбуланти друштава за осигурање, не само да буде лечен, него да буде лечен онако, како он не би, према свом економском стању, могао иначе да буде, јер савремена медицина, са свим своЈим скуиоценим методама испнтивања (реитген, лабораториски нрегледи и др.) захтева и велике материјалне жртве. Али са друге стране, та иста социЈализадиЈа медицине нам«ће болесницима лекара, кога они немају право да бирају и самим тим искоренила Је кућног лекара и онемогућила да један лекар, услед недостатка времена и самог савременог начина прегледа и лечења (слање болесника од једног до другог специЈалисте и од рентгена лабораторији), тачније и дубље проучи ие једну болест, него једног болесника. Па ипак. болесници не треба да се жале. Што су изгубили на ЈедноЈ, добили су на другоЈ страни. Ако су изгубили лекара — пријатеља и лекара — повереника, добили су савршениЈе медицинско иснитивање н бол>е лечење. Међутим, ако до дањдањи многи болесници нису још лечени онако како би то требало и могло да буде, њихова је кривица. Многи болесници услед пемарности, лењости или незнања, понеке болеснице — срећом све ређе —• абог стидљивости, не иду илн долазе сувише доцкан лекару. Тада Је, наравно, лечење много теже и усиех несигурнији, а осим тога и дуже траЈе него ли да је болесник раније дошао. Други пак лутају од Једног лекара до другог, од свакога по нешто чују, не придржавају се ни једних савета и упутстава како треба, затим их критикуЈу и онда се и сами изгубе и пе знају шта да раде. Трећи пак долаае лекару са своЈим миптљењем, кога се тврдоглаво придржавају, са својим жељама и захтевима и на тај начин лекару или отежавају или потпуно онемогућују сваки рад. Ако лекар тражи нека допунска испитивања (рентгенска или лабораториска) они одбиЈаЈу Јер сматраЈу да су непотребни, ако лекар пак каже да ниЈе потребно трошптн време и новац за разне прегледе, онн то изрично 8ахтевају итд. У таквом случају лечење Је јако отежано нлн сасвим немогућно. Због тога болесници треба да знају да кад оду лекару нли овај дође у кућу и кад. У њега имају новерење, морају се потпуно предати његовом зиању и искуству, јер само тако лечење може битп успешно. др. С.