Kolo

8

ТШ1Т= "АЛ

од брегом обраслим шумарицом II поодавно већ стоји напушхена / V кућа. Изумрла породица, а кућа „кривача", кошара и зграде остале празне. Земља необрађена. Лежи, тако, опустело гнездо далеко, више раштрканог села; чобани се ретко усуде, ва невремена, да се склоне нод коју стреху, а и старији журе да се задана врате из планине, ако су приморани да проћу путем воред н>е. Није да се плапшли, него ето, некако им нелагодно да се по невиделици нађу близу. А једнога дана оживе све то. Дошли однекуд испрема Восне. Говорили чистим језиком и рекло би се, судећи по . деци, да у њиховој циганској крви има примесе какве друге расе. Измолили од наследника одобрење да ее населе у кућу и да које парче земље обраде паполичарски. Сместили се и све је добило пријатнпји изглед. Шстало и весело. У хладовини старих церова, по цео дан дремало нешто. Неки прљави замотуљак крпа; само по рукама које су се лено мицале, могло се видети да је то старија жена. Голуждрава, црнпуРаста циганчад загаламише но дворишту; притупи метални звук наковња чуо се нздалека, док би с времена на време улицом залепршале шарене сукн>е и младе, једре ноге, лаке као у срне, проносиле би шеснаестогодишњу младост и лепоту каква се не виђа често. Циганка! Безбрижна, ћаволаста; у очима је пламтела нескривена ватра, крв је горела под кожом, жиле пекле; сваки покрет био је плод у зрењу који мами. На тамној пути, испод црвених полуотворених усана, једрих као недозреле раике, беласали се зуби. Стари Салија имао је превнше посла: откад се прочуло за Мерсу, навалила сеоска момчадија и празником и тежатииком, па не одмиче од ковачнице. Али Салија је стар и лукав: ако девојку није послао са сином Већом у надницу по селима, он је затвори у вграду или собу да мајци помаже у ирећи вупе, најчешће туће што су је Узели да за плаћу испреду. А Бећа је био строг, умео да види све, па каткад и да испраши добро шарене сукње. Цоле, у сеоској кафани, такође живоТ Кад предвече поветарац растера дневну жегу, окупи се оубичајено друштво; пљуште карте и вицеви, причају се приче и лаже навелико. Друниво мало. Главни чланови му уча, ћата, претседник, писари и два три жандарма; остала „ситна боранија", која свраћа тек с времена на време, није посвећена у тајне друштва. Откако је дошао Салија, главна тема разговора и прижељкивања била је Мерса. Виђали је сви, јер је неколико пута пролазила туда, с мајком или братом. Писар Воја би свакипут, кад би прошла или би се повео разговор о њој, зарзао као ждребац, њисиуо и закопао ногом. Претседник би нешто викнуо и стегао сто шакама, а друштво би се у хору, сасвим као по команди, смејало и превртало очима. Уча, који је чекао плату, па да побегне некуд из „селендре", измишљао је, ревносније од свих и са више маште, планове како би се дочеггао Мерсе. Но, време пролазило, а планови остајали неостварени. Тога дана је друмом поред кафане прошао Салија. Отишао да у граду купи нешто. А касно увече, из поточипе крај његове ковачнице, много раније него се месец појавио иза планине, изашле, су две чудне прилике; лагано и опреано се заклањајући плотом, дошле пред кућу. Унутра горела лампа. Нису још били легли и кроз отворена врата се видео Бећа како поред огњишта сазува опанке. Стара Ата је престала да гунђа и престрашено' узвикнула кад се пушке указале на отвореним вратима. Бећа скочио. — Не мичите се, проговори први од ових, пошто су обојица зачас ушли у кућу. Слаба светлост давала им је заиста страшан изглед, насупрот неумешног прерушавања и неубедљивости љцхових вупепих бркс-ва. Ата је и даље кукала. Један од придошлица јо наредио да сви етану код

Беће и да не мрдају, а други је ухватио Мерсу за руку и повукао према излазу. Ата је вриснула. Само је Бећа имао лукав израз и кад је мајка хтела да потрчи и спречи извођете, он је ухватио за хаљине и одважно је прекорио: — Забога, мајко, шта ти је? Па 8ар не видиш да је то наш господин учитељ? Он је дошао да се мало с нама нашали, а ти се толико препала! Како да га не познаш, кад сам га ја одмах препознао? Маскирани се људи згледаше. Онај што је ухватио девојку насмеја се некако сметеио и, ваљда, свестан да су откривени, окрену да се шали. Из џе-

на" свог дронЈавог одела: извуче нешто" ситнине и баци расплакаиој деци., Поседаше и затражише воде. Пијући,' после, кафу, напричали су чудо лажи и покушали да се оперу и отишли касно, убеђени да је све прошло као шала. Но чудио ее изненадили кад је СаЈгија, кога је син причекао сутрадан на станици, подигао у општини страховиту галаму и захтевао да се одмах саслушају учитељ Симић и каплар Јосии што су напали кућу и хтели да окаљају част његове ћерке. Он ће их тужити начелнику и суду, и коме све не. До тужбе ипак није дошло. Наши љубавници се споразумели да је боље да којом стотицом ублаже гњев увређеног ковача, него да им пуца брука. А кроз неколико дана је и то пало у заборав, цошто је покретач неуспелог подвига примио плату и отишао некуд. И није се ни вратио, јер је добио премештај. А Мерсу су, за лепе паре, дали неком циганину у вароши, и ако га она није хтела.

ПИШЕ: АЛБЕР /ЖАЦ

ад је видео да му ниеу отвоРили врата после првог звона, Пјер Тапона се залетео, грунуо калију, али је само уопео да у грува своје раме. — Ох, нећете успета да пробудите вратарку. Ја већ пуних тридесет нет минута звоним узалуд! — приметила је на то Дениза Калвињак, скрушено као каква светица. Њено ааморено дугуљасто лице било је сасвим бледо нрема месечини. Због промаје бжла је нодигла оковратник свог огртача. Изтледала је диРљиво... I — Нећемо ваљда остати на тротоару до аоре! — узвикнуо је Пјер отсечно, и ночео обема рукама да удара као у бубањ у затвореие вратнице. Све што је на тај начин уопео да учини, састојало се у томе, што су на све суседне прозоре излетеле разузурене прилике, које су га обасуле погрдама проклињући лармаџиски иар. Да је Пјер Тапона био сам, он би одмах отишао у неки хотел са чврстом одлуком да још сутра взјутра откаже стан дремљивој вратарки, али »бог Денизиног нрисуства морао јо бити стрпљив. — На коме спрату станујете, госпођице? — нмтао је он своју другарицу. у нес-рећи. ■— На четвртом, из дворишта. '— Врло добро! Сад се сећам! Је лн ви то имате једну гугутку? — Да, господине. Волите ли их и ви? *— Шта то? — Гугутке! — Не знам, гоопођице. Никад ш нисам јео. I По борама које је ова иоповест изазвала на девојчином лепом лицу, Пјер је схватио да му је одговор био непромишљен и покушао је то да забашури, залећући се стегнутих песница на гвоадене капке јсднооа прозора у нриземљу. Та упорна лупа била је тако страшна да се један од кирајџија појавио на балкону трећет спрата и тајавио молећивим гласом: — Сићи ћу ја лично да вам отворим капију. Само, за име Божје, не лупајте више тако! Пјер и Дениза . живели су у нади неколико тренутака после те добровољне понуде. И пошто су се мало утишали, отпочели су разговор. — Излазите ли често увече? нитао је младић своју сусетку. — Сваког понедељника идем у биоскоп — одговорила је Дениза. Њене су очи заблистале под шеширтЉем од плавог филца, а њена мала уста била су тако црвена да су на ме.сечини лзгледала црна. „Дивна је!" помислио је Пјер. „Кад би нас само вратарка идућег понедељника хтела да остави на тротоару! На тај начин бисмо се сасвим упознали." У том тренутву жа.пија се отшкринула и једио разбарушено створеље 7,

рђаво закопчаној пиуами довикнуло им је зловољно: — Шта је? Шта сад чекате? Што тге улазите? Пјер се повукао да пропусти Дешг8у. Затим је понизно унитао свогспасиоца: — Шта је с том вратарком? Као да је умрла! — Не, господине — одговорио Је добровол>ни вратар. — Пијана је! — Пијана! — Да, гооподине. Ево, већ пола сата вуче за ланчић од светлећег гаеа, мислећи да вуче уаицу којом се отварају врата. То обавештење изазвало је осмех на Шеровим уснама. Једна идеја зачела му се у глави и зато се са Денизом ошростио на стешеништу четвртог спрата, сасвим сигуран у себе. — Довиђења, госпођице, у понедељак! „Овај ваљда не мисли да ће нас вратарка сваки пут, хао данас, оставЉати да ч-екамо на тротоару?" помислила је девојжа увлачећш нервоано кључ у браву свог стана. Сутрадан Пјер је упитао вратарку: ■— Како је, гослођо Молињон? |— Свакојако! Не осећам се добро... — Можда бих ја могао да вам номотнем? — А чиме? — Очекујем нежолико боца старог нина из Горњих Алпа. Чим сгипиу, иослаћу вам једно две... Ништа зими нема боље од загревања крви... Целе недеље Пјер је покушавао, али без уопеха да се нађе са Денизом. Одлучио је да све остави за понедеЉак увече. Унапред не наслађивао поновним ноћиим састаиком са Денизом иред затвореном капијом... * Кад је тај значајни дан најзад стигао, Пјер је вредао вратарки боце с вином које јој је обећао. То беокрајно вече провео је у једној кафани близу биоскопа. Осетио је како му срце јаче куца, кад је око поиоћи видео фину Денизину прилику. Њене мале потпетице ужурбано су кудкале по уличном плочнику. Шер је брже боље платио овоје пиће и потрчао за девојком. Дениза се журила дуж мрачне улице, а када је дошла до капије куће у којој је становала, Пјеру се учипило ка-о да је мрак прогутао девојку. — Шта! Шта је то било? Потрчао је. А кад је видео да је Капија отшкринута није се могао уздржати да не опсује. Бесно је гурпуо вратнице и кад је улетео унутра, затекао је вратарку где лежи опрулгена жолико је дута иопод степеница. Гоопођа Молињо држала је обема рукама, припијену уз груди, једну скоро празну боцу. Вино из Горњих г Алпа толико је бнло узбудило, да је заЛоравила те вечери да затвори врата. Заспала је у претсобљу, на оном чупавом застирачу о који се брип1У иосе.

Зашто да се плашимо операције ? перација! Некада је сама та реч изазивала страх и тр&пет код сваког болесника. Људи оу се плашили пре свега болова које треба да издрже за време операције, а затим и с4м исход нижада није био сигуран; наиротив, већина је умирала ако не баш на самом оиерационом столу, а оно неколико дана после операције. Онда није ни чудо што су болесници иерадо, врло нерадо одлазили на операцију — чак и када је она била неонходна — коју су сматрали иото што и смртну пресуду. Ајш , медицина је корачала нанред. И то круннИм корацима, нарочито у хирургији. У лрвој половини прошлога века пронађена је наркоза хлороформом, па етером. Тај проналазак претставља једну од највеЉих тековина савремене медицине и једно од најве^ћих доброчинства за човечанство. Благодарећи наркози (опијању) болесиик проведе операцију у сну, и за све време, не осећа никакве болове. Затим је дошла друга значајиа тековина хирургије: сазнање да ове ствари које нас окружују и којима се служимо имају на себи оитна, голим одадм невидљива бића, тзв. микроорганизме, која, када кроз отвореиу рапу продру; у човечији организам, изазивају гнојење и тровање које, најчешће има за носледицу омрт. То сазнање довело је до тога да се утврдило да све те мајушне живе клице морају да угину на темиератури од 100" С. Самим тим било је јасио да све оио што служи при о,пера.циЈи, дакле сви инструментта, чаршави, газа и др. морају битн претходно искувани, а хирурзи пре операцијб морају добро опрати руке и девинфиковати их неком тетношћу која убија клице. На тај начии хирургија је помоћу два проналаска од огромшлг значаја допринела да су болеоници много мирније и опокојније ишли на оиерацију, јер су знали да неће имати да трпе огромне болове и јер се смртност после операција толико смањила да је ностало изузетак да неко умре услед гнојења и инфекције. * Овим двема великим тековинамамодерне хирургије треба додати и остале као локалну анестезију (тј. умртвљиваље места које се онерише помоћу инјекције, у случајевима у којима хирург жели да избегне опијање), трансфузију крви, која, нарочито у доба рата опасава толике животе, употребу електричног ножа и др., а пре свега огромно искуство и невероватно усавршавање хируршке технике, нарочито при операцијама на врло осетљивим и за живот важним органима, које раније ни један хирург није смео ни да дирие, као напр. мозаж, плућа и срце, а на којима се дапас врше многобројне и врло уснешне операције. Па ипак и поред евега тога, болесници ни данас не оперишу се радо. За то постоје многа раалози. Пре овега сваки болесник који полази на операцију замишља да је она много гора него што у ствари јесте. Иарочито данас, ноједине операције су постале тако обичне и свакидашње _(као наир. операција „слепог црева" тј. цревуљка) да оне заиста не претставл>ају никакву технитеу тешкоћу за оператора, нити нарочиту опасност за болеспика — под условом да се опсрација изврши У погодан тренутак, а не сувише доцкан. Затим болесници који треба да се оперишу слушају од другнх, који су већ оперисани, о томе како је „баш та" операција „гадна", али да су је они издржали, као „прави хероји"! Сигурно је да операцпја није нешто пријатио и да болесник не може да иде у операциону дворану као у бпоскоп или позориште, али треба да иде миран и опокојан и да зна да су му данас, благодарећи савременој медицини, уштеђени велики болови, нарочито за време операције, и да м;у је обезбеђен успех много већи него што је то био случај још пре неколико деценија. Др . С.