Kolo

15

Орггсио кошо Нек се вије, К'о тробој ка Србадије .., Будите нам ведри чили Ви Срггчићи наши мили!

3 Ж Д. ЈЕ ЛЈ| ДА СЕ ЗЕ*Ж 3 €> ЈПО ДЈЕ Ш ИО^ЧЕ Дрвеће гледа на улкиду Зелени листићи пеларгоније љубопитљиво су загледали на улицу, повијајући ое изнад белих цветоиа. Њихали су се од раног јутра. Овуда је било пуно снега, а рамови прозора су се белили. Зеленим листовима то се много допадало! Али внак су били срећни што су ту ива црозора у топлој соби. — Ух, како је напољу зима. Тамо 'би сигурно премрзли, зар не? клотмале су главом једна другој и смешкале се. И одмах су опет гвириле на улицу. — А, Мшпа иде из шволе, шапутале еу радооно. Пожури, пожури — маХале су му. — Овде је тако топло. Миша је само погледао у прозор не би ли видео иза цвећа мајчину главу. 'А кад је иије в^идео, одбацво је тапшу С кн.вгама и већ је имао руке у отегу! Брзо је паправио грудву, замахнуо је и грудва се зауставила његовом другу иза врата. И паравпо да није могло остати само на тој. Летеле су грудве једна за другом од Мише до Стевана и од Стевана до Мише, да је радост гледати их. Дечацима су очи светлеле, а образи горели. Цветићи с прозора иајпре су климаЛи својим листовима и говорили: — Што не идеш кући с ташном, него је остављаш на.земл»и и играш се. Али оада су ое задовол>но смешиле. — Гле, гле, како се Миша лепо забавља. Улицом иде стари гооподил. ПролаШ туда свакот дана. Корача иолако, али данас је нарочито обазрив, јер је клизаво. И како је полако корачао, (ццједном му је слетела једна грудва у лице. Тако знажно, да је чаж посрнуо. Окинуо је шешир и очистио енег. Цветови са прозора посматрали су његове тужне очи и са пуно саучешћа затрепериле су зеленнм листовима. Стари"госнодин пошао је још споријим кораком. Иза угла помолио је главу Миша. На улици иема никога. И Стева је побегао, а Миша са страхом гледа у нрозор да ли га није видела мајка. Нема тамо никога, само цвеће, а оно не зна да говори. Зграбио је ташну, одахнуо и побегао кући. Цветови су окренули своје листове у собу и очекивали су шта ће да буде. Миша ипак један тренутак чека да види да ли га заиста мајка пије видела и кад се уверио да нико нешта не зла, прави се као да ништа није ни било. — Зар је такав наш Миша! — чуде Се цветови. — А ми смо га толико волели. Још малопре било им је топло, а сада су им лиетићи дрхтали зимом. — Миша је рђав и неискрен дечак! — Ово цвеће ми некако вене — жаИи се увече мајка. — Шта им је? Добро што не зна шта их мучи, сиуждила би се ситурно. Сиуждени листићи гледали су другог дана опет на улицу, али данас им ее није толико допадало као јуче. — Стари господин долази — шапу-

ПО &\С>ТИ5ШЛ\<\ ИБ НАРО&не приме

(Крај)

Труд узалуд Говорила старамајка свом унуку Аци Какви треба да су добри и послуитни ђаци. Слуш'о Аца старамајку пажљиво,« предано. Напослетку тужно реко: „Моја добра нано, Ову ту причу и поуку на дно баре баци. Ове то ништа не помаже невал>алој маци, Ја је учим да ме моди, и зиаш ли шта бива: Она само шапу лиже и липе умива. Кад је грдим. она трепћ© и репићем креће. Од ње, бако, ђак никакав никад бити неће".

А. Л.

тало је цвеће са пупо саосећаља и у том тренутку се залелујало. — Миша иде, Миша иде. Само да му опет не учини нешто на жао страховали су цветићи. Миша је долазио и када је срео старог господина, неодлучно је застао, а затим се дубоко поклонио, поздравио и побегао кући. И тако је било сваког дана. Миша, кад год би срео старог господнпа, учтиво га је поздравио. Зелени листићи пеларгоиије опет су л.убопитљиво гледали изнад цветова на улицу. Опет виде како Миша учтиво поздравља. Али овога пута стари господин се је зауставио, насмејао се и погладио Мишу по коси. — Ти си добар дечко. То те мајка учи да ми се тако лепо јављаш, зар не? — Да, — а, — промуцао је Миша. Заруменео се и много га је бпло стид што га старп госиодпн још и нохваљује. Када би знао шта му је учиппо, сијурно да га не би похвалио.

Миша је у недоумици погледао у прозор и одједном му се учинило да га цвеће, које га је онда видело, потсмешљиво гледа. Није могао више д,1 се уздраш, зграбио је руку старог господина и кроз плач процедио: — То сам вам ја бацио грудву снега у лице. Молим вас немојте се љутити, ја се нећу никада више грудвати. Стари господин био је изненаћен. — Дакле, то си ти био? Не плачи! Више се не љутим на тебе. Грудвајте се и даље и ја сам се радо грудвао — шеретскп се смејао. Али одједном се уозбиљно и додао: — Само морате да наћете неко друго место за грудвање, а не насред улице! Поздравио се пријатељски са Мишом и додао: — Је ли да ћеш наћи лепше место. И отишао. Зелени листићи пеларгонија емеше се сваког дана гледајући па улицу и кад год виде Мпшу и старог госиодина како пријатељски разговарају, радосно машу листићима и шанућу:

— Ипак је наш Миша поштен дечко. И зелене се и расту од задовољства,. да Мишина мајка блиста од среће како има дивно цвеће.

Крај потока Кроз ливаду поток јури, Овак се пита куд се жури Што он своје бистре вале Разбацује на све стране. Пастир млади чува стадо, Кући иде свако вече, А поточић лсустар, мали Ливадом и дал>е тече. Мрак на земљу већ се спушта И долази благО вече, А поточић овај мали Ливадом полако шеће.

Београд, октобра.

Зорка М. Ксшаиии. учепица / разреда гимназијв