Kolo

ПРОБЛЕМ БР. 49 Валентин Мартин

Бели вуче и даје црноме мат у два Иотеза.

ђартиЈа? ОваЈ топ изгледа да Је у ђа* вол,ој каши? Ко је на потезу? итд. Како тада још није било шаховских часовника, мислио је сваки оиолико колико је хтео. Лабурдонеу је за један потез требало просечно око 55 минута, а његовом спором ирском противнику читав час и по! Партије уопште нису бележили и само једном ревносном посматрачу има да се захвали што их је писао и сачувао за јавност. У овој незваничној утакмици за светско првенство победио је Лабурдоне. Занимл>иво је да оба играча нису један другоме знали језик, па према томе ни да међусобно разговарају. Случај је хтео да, кад су умрли, буду сахрањени на истом гробљу и једаи иоред другога.

Решење проблема број 48 (X. Албрехта): 1) '81>3— 62.

НРАЉИЧИНА ИНДИСКА ОДБРАНА (Играно у четвргом колу Европског турнира у Миихену септембра 1941) Бели: др А. Аљехин. — Црни: Керес. 1) —*3, 8&8—*6; 2) с2—с4, ђ71 )6; 3) с!2—с!4, 1,с8—ћ7; 4) %2— §3, е7—еб; 5) М1—«2, Б18—е7; 6) 0—0, 0—0; 7) \>2— ђЗ, (17—<35; 8) 8ГЗ—е5, с7—сб; 9) 1јс1—ђ2, 8ђ8—с!7; 10) 8ђ1 —62, Та8—с8; 11) Та1—с1, сб—с5; 12) е2—еЗ, Тс8—с7; 13) БсИ—е2, Бс18 —а8; 14) с4.чЈ5, 8Ј^6:с15; 15) еЗ—е4, 8^5—^6; 16) ђЗ—М! ТГ8—с8; 17) (14: с5, ђ6:с5; 18) М—ђ5, а7—аб; 19) а2а4, а6:ђ5; 20) а4:ђ5, Ба8—а2; 21) 8е5—с4, Оа2—а8; 22) Еђ2:Ј6, з7:*6; 23) ђ5—ђб! Тс7—сб; 24) е4—е5! Тсб: ђб; 25) 8с4:ђ6, б (}7:ђ6; 26) 1^2 :ђ7, Ра8:ђ7; 27) е5:*6, 28) 8(32—е4, 3^6—е7; 29) Бе2—§4+, Кб8—ћ8; 30) В^4—14, 11,е7—*8; 31) 8е4:с5! Вђ7с7; 32) 8с5:е6, Бс7:М; 33) 8е6:14. Црни предаје. Ванредном стратеги5ом Аљехин је створио слабе тачке у лротивиичкој позидији и одлично то искористио. Светски првак ниједног тренутка није гу<>ио ииидијативу из шака. Како је Аљехин на ранијем гурниру у Салцбургу обе иартије са Кересом добио, то му је ово трећа узастопиа нобеда над овојим главним ривалом у овој години. ДОМАЋИ ШАХ Београд. — Шаховска секција „Ба«?ка" ночела је свој првенствени туриир са 17 учесника. Међу такмичарима се налази низ истакиутих пресгоничких шахиста и први резултати су већ донели разна изненађења. Чачак. — Турнир за првеиство Чачка 1942 завршен је. Осам финалиста су се пласирали овим редом: први Богосав Ковачевић 11 и по бодова; други Љубинко Мајсторовић 11; трећи Владимир Рисимовић 9; четврти Милан Опасојевић 7; пети и шести Константин Јовановић и Бранко Тошић по 5; седми Срећко Недељковић 4 и но; осми Зораи Максимовић 3 бода. После првог дела турнира на челу табеле иалазио се Мајсторовић без иједног пораза и за пола бода пред Ковачевићем. Међутим, у наставку туриира, Ковачевић је постигао низ нобеда и добио реваншну партију са Мајсторовићем. Према томе је млади Ковачевић (ииаче учепик гимиазије) оовојио ирвенство Чачка за 1942 годину. НЕКАДАШЊИ МЕЧЕВИ Некадашњи мечеви најбољих светских шахиста нису ни приближно били тако добро организовани као данас. Године 1834 почели су меч од 21 партије најјачи тадашњи играчи Фрапцуз Лабурдоне и Ирац Мак Донел. Играло се у некој малој просторији, а приступ је био слободан свима без разлике. Поиеки би посетилац, без обзира на то да је критичан тренутак игре, пришао мајсторима, поздравио се са њима и обасуо их туцетом разпих нитања као: Је ли вам то данас прва

ТРИ ПРИЈЛТЕЉА Три пријатеља, Мића, Андра и Ћока, решили су се да измере своју тежииу. Кад су их доцније упитали колико је ко теисак, одговорили су: Мића и Андра заједно тежс 160 килограма. Андра и Ђока имају заједно 150 кила. Ђока и Мића имају заједно 140 кила. Можете ли да утврдите који је ол њих најтежи и колико има килограма? Ако не молсете. потражите одговор у идућем броју. ДЕОБА Перина и Јоцииа мама има 20 динара и 50 нара у монетама од 2 динара, 1 дичар, нола динара и 25 пара. Она хоће да подели ове паре својим синовима, али тако да сваки добије бар по једну монету од сваке вредности. Можете ли помоћи мајци да реши овај нроблем? Одго (Вор дајемо у ид.уНем броју.

ттротттта уметшта оолови жвтопи-с. чту «№• нију је водио сам Доситед, иа је овај лосао понудио онда чувеном уметнику Арси Теодороввћу, *сии ее овог посла радо примио. Догађаји, који су затим иаступили, ©мели су извођење овог плаиа. Но овај посао, у обновљеној београдској Саборној цркви обавио је један иознат, у то време, сликар и књилшвник, који је рођен у Оветом Иваиу 15 марта 1815 године. Из сиромапше породице, борио се с многим недаћ&ма за време школовања. Издржавао се помажући фарбарима и молерима. У својој двадесетој години' отишао јв у Беч са женом да ее у еликарској академији стручно образује. Због оскудице једва је издрлсао год^Ииу дана у Вечу. Тек касније је усиео да поново дође у Беч и да се усаврши у свом позиву. Због тога му је било поверено да изради живопис у новој београдској Саборној цркви. Да ли вам јс познато о коме је реч? Ако нисте, читајте даље. Јер је слнкар. који |е израдио живоиис у Саборној цркви заслужио да 5уде иознат. Пошто 1е израдио живопис у иовосј београдској Саборној цркви, настанио се сасвим у Београду, нримајући на израду послове сликарске уметности, црквене и световие. Године 1846 српска влада послала га је да прегледа старе цркве и манастире. Са овога пута донео је многобројне цртеже старог сриског живописа. Идуће годиве био је с истим задатком упућен у Свету Гору. Том приликом обишао је и Цариград и Солун. Тај свој пут описао је у двема књигама (1847 и 1848). Обе књиге су важаи прилог за изучавање спрске историје. Бавио се и књижевногаћу. Умро је 1 априла 1855 године. Ако ни сада не знате о коме је реч. нрочитајте одговор који вам дајемо одмах доле. МИИНЗЖИЧ1М и <1еми1гз *чиномвс1н\' аЈ' ис1! ' 1И1КИ '1С

ЗА ИАШЕ ЖЕЛЕЗИИЧАРЕ

Сваког даиа из града X полазе за град V четири иутничка воза. Они полазе тач-

■

но еваких шест сати и потребно им је 24 часа да пређу одстојање од X до У-

г г .'*

Исто тако свакодневио и у исто време полази из града V у град X четири путнич1са воза, који такође прелазе одстојање УХ

Ако пођете једним од тих путничких во8ова, колико путиичких возова ћете сусрести на путу од једне вароши до друге? Одговор (за слабије железничаре) дајемо у идућем броју.

20 1111

13= ?

ШВ, 28

Наша слика показује како се са седам шибица мол<е напиеати број 13. Можете ли од ових седам шибица (али да их не ломите) да иатшшете неки други број. Да би задатак био мало телш, поставићемо као услов да овај други мора да буде хсвадрат неког броја.

НАЋИТЕ КРОЈ Замислили смо један двоцифрени број. На вама је да га пронађете. Иомоћићемо вам мало у томе: Ако помножите овај број са бројем десетииа, ревултат ће бити 58. Ако, пак, сума обеју цифара буде помиожена с бројем дееетина. резултат ће бити 22. Који је тај двоцифрени број који смо замислили. За о«е које не буду имали среће у решавању, даћемо одговор у идућем броју. КЛИКЕРИ Јова, Пера и Мића играју се кликера. Нре иочетка игре оии су се договорили да онај који буде изгубио има да дуплира број кликера оие друге двојице. Дечаци су одиграли три паргије. Прву је изгубио Јова, другу Пера и трећу Мића. На крају кад еу се обрачунали сваки је имао по 48 1«шкера. Колико је сваки дечак имао кликера у почетку игре. Одговор у идућем броју. ЧИЈИ ЈЕ ОВО ЖИВОТ011ИС? И у првој половини XIX века имали смо културних људи, који су чинили част земљи. Дајјемо вам податке о једном патсм сликару и књижевнику из тога доба. Треба да вам је позиат. Кад је умни Доситеј Обрадовић отпочео у Србији евоју проеветну акцију, желело се да се у. београдској цркви руком кога

ИЗ 48 -ОГ БР01А Одговор иа „ДВА ПИТАЉА ИЗ ЗООЛОГИЈЕ1) Гавиал је једна врста крокодила с чв* љустима које еу уске и дуге као кл.уш Живи у Иидији. 2) Грифои је мктолошка лсивотихБа која је имала лавовско тело. орловску главу и орловска крила, а кошске уши. Одговор на „УЈКА ЂОКА И МАЛА ОЛГИПА« Олгица је имала 12 година, а ујка Ђока 48 година. Одговор на „ДВА ЧВОРА" Чвор А могао је бити раздрешвн једпим простим трзањем конца. Чвор В могао св уклоиити само отсецањем или провлачењем игле кроз конац. Одговор на „ЧАРОБНИ ЦВЕТ" Бројеви треба да буду овако исписани: 1—12; 2—11; 3—10; 4—9; 5—в; 6 —7. Одговор на „ИГРА С ДОМИИАМА*

I-.

I *•

II • I

Хоризонтално: 1) Оглас у новинама. 5) Забава. 9) Племићска титула. 10) Врста стила. 11) Показна заменица. 12) Скраћеница. 13) Заменица. 14) Ваеељеиа. 16) Себичноет. 19) Округла. 21) Мушко име. 23) Свеска за нисање. 25) Руковет цвећа. 20) Позоришни комад. 27) Болсанство. 28) Мицање. Вертикалио: 1) Град у Финској. 2) Град у Француској. 3) Река у Јужнод Африци. 4) Велика птица. 5) Два различита самогласника. 6) Највећи део нечега. 7) Река у Француекој. 8) Залив Црвеног Мора. 10) Врста дрвета. 12) Фина материја. 14) Слуга. 15) Нсприеутиоет једне особе на неком меету. 17) Презиме немачког композитора. 18) Таван извијсн у облику лука. 20) Необувепе. 22) Предлог. 23) ЛСивотиња. 24) Спрат. 26) Река у Италнји. ПИТАЊА 1 — Шта је амиезија? 2 — Да ли су хришћани измислили звона као сретство за позив верних на молитву? 3 — Ко је написао књигу „Животи крал^ева и архиепископа сриских"? 4 — Ко је био Раде Облачић? 5 — Шта се о њему зна? 6 — Колико је вслика Шведска? 7 — Који су најпокретљивији мишићи на човечјем телу? 8 — Да ли је обичај сечења бадњака дошао с хришћанством? 9 — Где су пронаћене најстарије куће од камена и од кога доба потичу? 10 — Како се у старом Београду звала данашња улица Краљице Наталије? 11 — Да ли има данас много такозваних алписких козорога? 12 — Има ли народа, који не једу живину? 13 — Да ли је највећа змија питои — змија отровница? 14 — Шта су протозое? 15 — Шта је електролиза? 16 — Постоји ли јасиа подела наших народних песама? 17 — Шта еу аутохтони ћилимови? 18 — Да ли је лсирафа јака животиња? 19 — Какву висину могу да достигну таласи? 20 — Да ли у Пилу има риба?

ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Година 1900 још припада деветнаеси том веку. Двадесеги век ночео је I јануара 1901 године. 2 — Зец трчи брлсе узбрдо аато што су му задње ноге дуже од предњих. 3 — Шљивак је био народни назив за млетачки златник и то зато што јо Христос на аверсу иретставл^ен У, елиптичној мандорли која изгледа. као шљива. 4 —ЈДрвени крст је поникао после битк® код Солферина 24 јуна 1859 годште, Оснивач је био Швајцарац Анри Динан. Н>еговим настојагњем је 1865 год. одрлсана у Женеви конференција 1в држава на којој су израђена прави, ла Црвеног крста. 5 — Српско друпггво Црвеног крста основаио је неколикО меееци пре српскотурског рата 1876 године. 6 — Микроскои је провађен 1590- године, а доглед 1608 год. Са,мо се по себи разуме да су били врло примитивии. 7 — Скоро цела историја човечанства одиграла се на Северној хемисфери јер је тамо много више копна вего на јужној. 8 — Филип Вишњић био је слеп због великих богиња. 9 — Свака змија отровница имуна је против отрова евих осталих змија. 10 — „Подуиавка" је било име за први часопис у Србији. Излазио је у Београду од 1Ш до 1849 године. 11 — Звезда Алкиона када би стајала у средишту Земљине путање светлела би 580 до 600 иута јаче него што нам сада светли наше Сунце. 12 — Сирано де Бсржерак није измишл.ена личност. Живео је од 1619 до 1655 годиие. Био је војник и књижевник. 13 — Прве перепективне декорације за позориште израдио је сликар Агатарх за, Есхилове драме. 14 — Тоша Јовановић и Пера Добриновић, наша два позоришна великана би :ш су калфа и шегрт у берберској радњи једног истог газде: оца Пере Добриновића. 15 — Сахарин Је четири стотине пута слађи од птећера. 16 — Нацрт за слово „Ђ" није дао Вук већ[ Лукијан Мушицки. 17 — Давање сигнала заставицама употребл 3 авали су још стари Грци око 450 године пре Христа. Као проналазачн: сматрају се Демокрит и Клеоксан. 1в Утврђено је да свега 10% људи уми«< ре од старости, док осталих 90% у мире од разних болести и т. д. 19 — Зглавци коњских ногу тако еу конструисани да иоге могу да ее окруте као ступци и то без икаквих напора мигаића. Коњи ноћу прилегну у штг>ли не да би одмарали ноге, већ да би одморили вратне мишиће. 20 — Последња реч у Светом пиему је „Амин". РЕ1ПЕЊЕ УКР111ТЕНИХ РЕЧИ Хоризоитално: 1) Бари. 3) Пакт. 5) Оба. 1 6) Оро. 8) Изида. 9) Си. 10) Арас. 12) Хаос.14) Гну. 16) Ре. 17) Рпа. 19) Јена. 21) Скеч. 23) Бајка. 24) Сам. 25) Сви. 26) Ирод. 27> Абер. Вертикалпо: 1) Баја. 2) Ибис. 3) Прах. 4} Таис. 6) Од. 7) Врч. 9) Сом. 11) Арсен. 13> Алпак. 14) Гар. 15) Ума. 16) Реш. 18) Реи. 19) Јули. 20) Абад. 21) Сава. 22) Ча**р. «4) Со.