Kolo

'Џ

ПРЕ 450 ГОДИНА МАРТИН БЕХАЈМ ИЗ НИРНБЕРГА НАПРАВИО ЈЕ ПРВИ ГЛОБУС

берга. При крају XV века ова варога је још била једио од великих средигата европске трговине, жаршпте евронске науке и европског духа уопгате. Као патрициски син Мартип Бехајм је добио за оно време високо образовање. Отац му је имао одличне трговачке везе у иностранству па је требало да се Мартип посвети трговини. Али жеља за науком јога у младим годинама обузела је живи дух младнћев. Учитељ му је био велики Јохан Милер, који се по укусу тадашн>ег времена звао латинским именом Региомоитанус. Друзкио се са људима као што је био. Јаков Пеле, проналазач првог часовника са механизмом. Но традицији свога дома млади Мартии отигаао је као претставник своје фирме у Антверпен. У 25 години догаао је у Лисабон, где му се одлучила судбина. У Португалу је у то време владао краљ Јован- II, чији су бродови пловили дуж обала Африке и тако мало но мало обигали јужни рт Африке, предгорје Добре Наде, тражећи нут за Индију и тајанствена Мироћиска Острва, светске ризнице блага.. Ту је била и славна пажевска школа, где су се васиитавала племићка деца, мећу којнма и Магелан, за поморске официре и капетанег бродова. Још славнија је, међутим, била „Јунта математикос", где су поморци, астрономи и магистрп стицали знања, која су у пажевској гаколи предавали млађим нараштајима. Јунта је не само висока школа него и тајнп саветник краљев. Тековине науке на овој гаколи најстрожнје су се чувале, јер тајна поморских иутева није смела да доће у руке страних нација, а најмање португалских такмаца и суседа Шпанаца. Бехајм, ученик Регпомонтапуса, већ за неколнко месеца*боравка у Лисабону, стекао је поверење краљево. Иако

Мартип Вехајм, оелики немачки иаучник, учитељ и претеча великих помоиицапџопалазачи, по једпој савремепој гравцри.

Немац, постао је члан тајдог савета краљевог, а две године доцније краљ га је свечаио, у присуству целог двора, прогласио за племића. А Бехајм се сав посветио научном раду. Узео је учегаћа у једној екснедицији која је стнгла до угаћа Конга. II убрзо је посТао нрви стручц.ак за географију и наутику. Поиравио је „Јаковљев гатан",

,Астролабиум" Јотана Милера-Региомоптануса, који је Мартин Бехајм поправио и дотерао Заједно са „Јаковљевим штапом" Мартии Бехајм је увео и „астролабиум" у употребу код португалских помораца. Овим ип' струментима могао се положај лађе да одреди и на отворсном мору.

Карта земље иа првом глобусу који је ■израдио Мартин Бехајм. Мапа је израђепа 1 492 године, дакле у исто време кад је Хри стифор Колумбооткрио Америку, и зато Мирођиска 0стрва леже па мапи у Атлантском океану.

који је пронашао његов учителз Региомонтапус, и научио поморце како се употребљавају поморски инструменти и тиме створио предуслове за иова велика открићн која су следовала. „Јаковљев штап" је једна врста секстанта и док он није пронађен поморци су се управљали само по обали. Арабљани, уч11тел>и математике за Европу, пронагали су тај аиарат прозван „астролабиум". који ,је убрзо догаао до употребе и код европских морнара. Помоћу „астролабиума" одређивао се положај лаће према звездама. Имао је само једну ману: морао се моитиратн на чврстом тлу, да би прорачун био донекле тачаи. На тај начип је поморство и даље остало везано са копном. „Јаковљев гатап", иако но иаганм појмовима још увек примитиван, омогућио је да се положај лађе може одредитн и на отвореном мору. Море се после тога од огромне водене пустин.е претворнло у широки пут који спаја удал,ене земље и крајеве. Сам тај проналазак био је довољан да име Мартина Бехајма остане за у-

век забележено у књизи науке. Али он је ишао даље. Његов пропалазачк« дух дао је потстрека великим иоморцима да освајају океане и ироналазе пове земље и коптиненте. Преко њега је снага немачког духа сигурном руком водила велике освајаче њиховом циљу. Без прекида радио је Мартип Бехајм у Лисабону. Прве мапе далеких страних земаља прогале су кроз п.егове руке. Оп је био један од непоколебивих иристалица науке да је земља округла. Кад се после смрти своје мајке вратио у Нириберг, предавао је сво-. је знање граћанима свога града. Бно је одугаевљено примљен и градски савет му је дао поруџбину да први изради једаи глобус. И то је било велико дело, јер је већипа тадашњих научника још увек веровала у античку претотаву о земљи. Прва мапа света „земаљска јабука", како је Бехајм звао, била је дело руку .најбољих мајстора-занатлија града Нирнберга. Глобус је имао у пречнику 54 сантиметра и обим ол 1.33 метра. Направл>ен је био од дрвених, лемљеких обруча, испуњен папириом масом и покривеп слојем гипса. Споља је на глобусу био папет пергамент, на коме је била нацртана мапа земље и мора са именима. Глобус се вртео на гвозденој осовипи, око средиие је имао дрвени меридијан. Сликар-минијатуриста Глокендон савргаено га је колорисао. Вигае ол 700 финпх сличипа било је израђено на том глобусу и вшне од 1.100 иатписа било је на мапи. На њој су били уцртапи грбови свих земаља, а мииијатурне слике претставл 5 але су животнњски п биљни свет. Разуме се да је на том првом глобусу било географских грешака. Али и морало је да их буде. Јер. треба знати да је глобус израђен исте годипе кал .је Христифор Колумбо открио Амсрику. дакле пре 450 година. Но и поред тога Бехајмов глобус .је бпо и оСтао један од најзначајнијих културно-историјских споменика на свету, право уметничко дело. Бехајм, творац глобуса, вратио се у Лисабон. Ту је као паставннк видовитим и проницлдвпм духом геннја васпитао читаве генерације помораца. Врло рапо, у својој 47 години, нашао је Мартин Бехајм смрт на Азорима. Његови посмртпи остаци почивају и данас на острву Фајалу. И данас таласи мора, које је он победио. певају вечиту тугованку и стралгаре поред гроба човека и научпика који се убраја међу највеће синове Немачке. В. Петерс

ећ иеколико часова траје копференција у белом дворцу у Севиљи и јога нема никаква изгледа да ће се брзо завргаити. А на њој треба да се данесе решење које би могло да мапи тадашњег света да сасвим иови изглед. Млади цар Карло, јога скоро дечак, слугаао је. по свом обичају без речи, смела излагања иортугалског емигранта Магелана. 'Гај чудиовати човек тражи од њега ни мање ни више него читаву флоту,~која треба да поће на најсмелију експедивду за коју је дотле знала историја поморства. У то време, ни међу највећим научНицима света, још није било регаено ни питање да ли је землл заиста округла. Па и ако јесте, није се знало да ли постоји неки пролаз кроз копно које је недавно неки Колумбо открио на Западу. То конно, како се већ тад с правом наслућивало, није права Индија, али је у сваком олучају велика препрека нуту до Мирођиских Острва, до баоиословног богатства. Магелан је докаливао, свим жаром одугаевљеног проналазача исправност својих погледа и тражио бродове за своју експедицију. Али није имао никаквог доказа да су његова излагања тачна. Све је било претноставка. И како њему, странцу, емигранту и пустолову, да поверује отмени скуп? Где је тај пролаз, питају га скептично присутни. Магелап избегава одговор. То је тајна коју неће да ода. Ко ће да му гарантује да други неће искористити његово знање? Магелан не сме да каже да пи сам не зна где је тај пролаз. Он само иаслућује да пролаз у Тихи Океан мора постојати. Питају га, како то да само он зна за ту тајну и одакле је зна. „Од Мартина Бехајма, најславнијег козмографа нагаег времепа", одговара Магелан уверено. И то је одлучило. Магелап је добио дозволу да организује највећу и пајсмелију експедицију дотадашњих времена, експедицију за пут око света. И кад се, три. године доцније, у јесен 1522 годипе, вратила у Севиљу једина „Викторпја", без свог адмирала Магелана који је у далеким морима погинуо јуначком смрћу у борби, ударен је не само теме.љ будућој огромној имнерији Карла V у којој сунце није залагило, него је и једна научна теза добила своју потврду. Доказано је најзад да је земља округла. И други научни закључци козмичког мерила добили су своју потврду. Победа великог адмирала Магелаиа била је истовремено и победа нирнбершког научника Мартина Бехајма. А ко је тај човек чије је име у дупгевној тами срелњега века било кадро да потстрекне горди дворски савет у Севиљи да једном непознатом човеку повери читаву флоту? Мартин Бехајм је био грађанин Иирн-