Kolo

Досповно — одговара сусед увер<

Н-ДЕЉА, 13 ДЕЦЕМБРА. Бипа госпа комшиница ономад на једном журу, па се јЖ«. 8м| причапо о свему и ИЈТаљЗГ Т^\\ свачему и претресаЈо^\к/\/Угг? пе свачи Ј е породичЛ1#) П не невоље. Једна го\^У/ д. 3?^/ спа упитала: — Знате пи сигурно да су се Живковићеви развепи? — Јесте — одговорила јој домаћица, иначе потпуно о свему обавештена. Али још живе заједно. Нису могли да реше коме од њих припада бицикл за двоје.

Варошки воз

Бројали сте? Да, дошао сам до 25.328. И онда сте заспали? Не, било је крајње време за уста-

ЧЕТВРТАК, 17 ДЕЦЕМБРА. Хвали се неки дан љ госпа комшиница госн' комшији: /Г — Да знаш само /I*^г^СУ/ вШ иако сам фину трам- / пу направила. Дала I V сам попа кипе јабу- \ Ј дШ ) ка за велику кутију ^' ^"д IV цигарета, а цигарете •а пет килограма јабука. — Добро, а где си јабуке набавила? <— пита госн комшија. — Дадох јуче за њих пола киле шећера... ЛОНЕДЕЉАК, 14

ДЕЦЕМБРА. Дошао неки господин нашој једној сусетки и зазвонио на врата. Отворипа собарица: — Да пи је госпођа код куће? — Не, данас има излаз...

ПЕТАК, 18 ДЕЦЕМБРА. | Причао нам ту ско- ^ ро, разуме се — у />? ^ [Дк дискрецији, госн ком Гт шија нешто најновије о оном нашем уДИ суседу, саветнику Јј. Л\ дЛ министарства. Слу- / шао овакав разго-|((.А[ вор: ^ — Као шећер си, Зоро! — казао сусед жени. — Ју! Зар сам толико спатка? — насмешила се сусетка. — Ама јок! — додао он. — Тако си скупа...

ЖТОРАК, 15 ДЕЦЕМБРА. Био неки дан госн /&> ЈГу \ номшија У Окруж1 ном суду, па навра_ I тио до свог пријате\. ! ља, судије поједин1/П ца * Пита су Д и ' а јед' /II ног џепароша, свог старог „знанца": — Ти опет овде? - Да, господине судија. Ваљда тек нећете рећи да целог живота треба да ленчарим...

СУБОТА, 19 ДЕЦЕМБРА. Причао нам госн »п комшија како му се она наша гослођи- \/јИ ца „фантазија" жа- јјШ пила: — Знате, госн ком- ЈГ \|( / шија, ја нисам ро- \ / / ђена за овај век. Ја —^ сам жена из 1.800 године. — Та није могућно? Ко би рекао да имате 142 године! — рекао госн номшија тобоже безазлено, знајући њену слабу тачку. М-ћ

СРЕДА, 16 ДЕЦЕМБРА. Један наш сусед пати од несанице. #1111^^11^) Жали се госн ком((шији да по цепу боР ' говетну ноћ ока не Л ~ лШ може да сведе. И { госн комшија му по* / ^ саветовао да оде код пекара. Био сусед код доктора, па еутрадан опвт отишао. — Јесте пи се придржавали мога савета? — пита лекар.

Шта се трзаш, то је локомотива, нису варошани!

мога

♦осзгма>1сздчгма> НОВ НАСЛЕДНИК ЛОМБРОЗА Ломброзо Ј©, као што Је познато, судио © карактеру људи према њиховој лобањи, а мађарски криминолог Макс Тиса створио Је нову теорију. Досада се сматрало рупице на бради и образима само у/Јепшавају лице на коме се налазе. Сада I". Тиса тврди да су рупице на бради знак јкиеоког морала лица које их има. Он Је ировео 10 година свога живота проучаваЈући физиономије вликоваца целога света и дошао до закључка. да ни Један Једини од њих нема ових внакова лепоте. ДБуди еа рупицом на бради или на об|»азу епадаЈу, како Тиса тврди, у елиту .човеча аства. Они су друштвени. имају вдрав хумор. доброту. и имају јако израЖено осећање аа правду и неправду. У 1 »јвишу елиту спадају по Тиси они Звуди коЈи имају рупице и на бради и на јобра/шма. Овакви типови нису се налазиЗга ни међу рођацима разних вликоваца. Ипак мора се признати да је г. Тиса нахпао код Једне девојке која Је била осуђена због брачних превара мали наговергтај рупице на бради. После обЈављивања резултата г. Тисе ^упице ће вероватно изгубити своју вредвосг као безусловна морална гарантија. Греба се бојати да ће се врло рафинираВки вликовци и преступнице обраћати на Јкозметичаре са вахтевом да им направе &ештачке рупице на бради и на образима. Г А вештина полепшавања данас не позна|је реч немогућно. ПАУЧИНА МЕСТО СВИЛЕ У току грозничаве потере за новим судогатима искрсло Је питање да ли би ее место свиле могла наћи нека нова материја која ће је потпуно заменити. Паук згреде своЈу мрежу на исти начин и од всте материје из које и свилена буба. Али ххаучина Је много финија и отпорнија од ввиле. Огледи су пропали, Јер се скупљан»е паучиие показало као прилично неекочомичан поступак. Стручњаци су утврдии да Је 8а производњу пола килограма паучине потребно 27.648 паукова, док је ва производњу исте количине свиле довољно 2.304 свилене бубе. Ова идеја није нова. Њу Је применио 1710 године маркиз де Оент Илер. претседник ученог друштва V Мон Пељеу. Данас не внамо какав 1е он поступак употребио, али некога уепеха мора да је било јер су ^ат^еменипи поклањали велику пажњу ом> птк>наласку Монтескје га Је необич-

но ценио. Венецијански посланик Мончениго известио Је републику о проналаску једним писмом. Проналазач је послао по пар свилених чарапа жени немачког цара Карла VI, војвоткињи од Бургундије и краљу Лују XIV. Даме су се чарапама Јако обрадовале, али их краљ није хтео обући, Јер се гадио паукова. Фабрикација навелико није почела ипак вероватно због тешкоћа у прикупљању паукова. Реомир је покушао да гаји паукове. Његова фарма паукова жалосно је свршила. Јачи и већи паукови пождерали су слабије и мање. Проналазач није могао да поступи као римски цар Хелиогабал. коЈи је у часу помрачења ума наредио робовима да скупе сву паучину у Риму. Како тврди Ламприбије, робови су скупили око пет стотина %илограма паучине, а луди император, кад Је угледао као кућа високу гомилу паучине, узвикнуо Је поносно: — Гледајте, по овоме се види како Је Рим велики град! ОТИСЦИ ПРСТИЈУ У СТАРОМ ВЕКУ На конгресу криминолога који је одржан у Немачкој, један италијански криминолог, епецијалиста за отиске прстију, изнео Је занимљив реферат у коме Је тврдио да су и стари народи знали да се људи могу идентификовати помоћу отисака прстију. За старе Кинезе Је утврђено да су употребљавали овад начин доказивања. И у Асирији служили>су се отисцима прстиЈу. Приликом купопродаје земљишта био Је обичај да купац и продавац отисну своје прсте у плочицу иловаче, која би се после тога испекла. Печене цигле добили би обоЈица и оне би им служиле као доказ о склопљеном послу. ПРЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПРИКАЗАН ЈЕ ПРВИ ПЛАСТИЧАН ФИЛМ Када говоримо о новом систему пластичног филма, помишљамо на проналазак ваЈновијег датума, који још није ни издалека употребљив за масовну продукцију. Међутим, занимљиво је напоменути да је пре 20 година приказиван пластичан фшш у Једном лионском биоскопу. У Принципу поступак је био овакав. Уместо биоскопског платна разапет Је нровидан вео. Иза овога вела налазила се права позорница са декором и свим другцм позоришним уређаЈима. Филм Је сиимљен због декора у некоЈ врсти тунела од црног тафта. Лица су једино била Јако осветљена и фотографисана на филмску траку. На тај начин када се филм репро-

дуковао добио се вбог декора утисак да Је филм пластичан, а платно се уопште није ни видело. Илузија је била потпуна. Помоћу овог поступка снимљен Је филм „Опиумски сан" у коме је играо балет ПарисЈсе опере. Разуме се да пластични филм на овај начин није могао практично бити искоришћен, Јер би за сваку претставу био потребан прави декор и прави намештај. СЛУЧАЈНИ СНИМАК ДОБИО ПРВУ НАГРАДУ На конкурсу аматерских фотографа коЈи Је недавно био приређен у Финској прву награду добио Је један фотоаматер за снимак који претставља вука у тренутку када скаче на јелене. Фотограф је снимио ову фотографију нехотице. Он је посматрао једног јелена и баш се спремао да га сними кад је одједном угледао вука како се устремио на јелена и већ скочио. Ловац је брзо бацио апарат и дохватио ва пушку. Једним добро нанишањеним метком сравнио је вука са земљом, а кад се вратио кући и развио филм, видео Је да је апарат у лету кроз ваздух окинуо и снимио вука како скаче на Јелена. КРСТ У ХИМАЛАЈИМА Професор Хелмут Детера објавио Је књигу о својим путовањима по Хималајима. У књизи он износи податке о једном крсту и натпису на стени у близини места Танксе у Хималајима. На три различита јевика и у три писма забележени су натписи на томе камену, који потичу из три различита периода. Најзанмљивији је натпис у сагдиском писму који потиче од једног хришћанина мисионара који је из Самарканда пуговао у Тибет. Натпис се завршава крстом, а налази се у камену изрезано и име Исус, које се једва може прочитати. Облик крста одговара крстовима какве су имали обичај да праве Несторијанци у осмом веку. Зна се за њих из кинеских хроника да су слали мисионаре у Тибет и Кину. Зна се да Је Један од њих прошао кроз Авганистан преко Хиндукуша и доспео до Кашмира. Ту му се траг изгубио. Али на своме пут уоставио је запис о томе на овоме камену. ПРВО БОМБАРДОВАЊЕ ГРАДОВА ИЗ ВАЗДУХА Сваки дан новине пуне своје стзгпце вестима о ваздушном бомбардовању зараћеиих страна. Занимљиво је да има већ

94 година како еу запаљиве бомбе први пут употребљене приликом опсаде Једног града. То Је било године 1849. Венецију су опседали Аустријанци. Град се од 1814 нала8ио под влашћу Аустрије. Године 1848 избила је побуна под воћством једног млетачког адвоката и проглашена је република. Аустриске трупе опколиле су град и почеле га опсађивати по свима прописима ратне вештине. Грађани Венеције одупирали еу се аустриекој војсци годину дана од августа 1848 до августа 1849. На дан 22 јуна 1849 АустриЈанци су употребили први пут у историји запаљиве и ваздушне бомбс. Они су на 200 балончића привезали по 15 килограма запаљиве материје која Је била снабдевена штапииом. Војни балони дигли су се и захваљујући погодном ветру доспели над Венецију. Сваки од њих носио Је већи број вапаљивих балончића. Изнад Венеције посаде балона запалиле су штапине и пуетиле запаљиве балоне. То Је била права катастрофа. Ветар, меето да пусти балоне да падну на Венецију, отерао их је према ауетриском логору у коме су бомбе експлодирале и нанеле велике штете. Град је капитулирао тек два месеца доцније када су потрошене све животне намирнице. УТИЦАЈ ОСВЕТЉЕЊА НА АПЕТИТ Један француски стручњак за осветљеН »е, који Је пронашао читаву скалу боја светлости које се корисио могу употреОити у извесним приликама, није никако могао да убеди финансијере у корисност својих проналазака. Стога их је позвао на ручак у једну трпезарију за коју је сам изабрао осветљење. Гостима је послужено зелено месо, плава салата, црвеии хлеб и друга јела у необичним бојама. И надгладнији међу званицама изгубили су сваку вољу за јело. Он је на то упалио обично осветлење и јела су добила своју обичну иормалну боју. На овај начин ои Је код својих званица победио интересовање за своје проналаске.

Главни уредник Мирослав Стевановић ^ Уредник Мића Димитријевић ★ За фотографије Александар Симић >К Цртач Ђорђе Лобачев Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јовап Тановић * Администрација Дечанска 31, Београд. Тел. 24-001—10; штампа „Штампарија Београд" А. Д., Дечанска 31. Тромееечна претплата 58.— дин.