Kolo

чудно како Торгеир 0 свему зна да говори, док. Вгел и Барн иису умели ни да мрдну даље од електротехнике и архитектуре. Торгеир погледа свој часовник и поче да се опрашта. — Да ли ћете сутра доћи, Торгеир? — Врло ми је жао, али у подне ми полази брод. Посматрао је стојећи на вратима. Учинила му се мршава и бледа. — Не изгледате добро, Вдела. Тако сте бледи! Она се нервозн« насмеја. — Годиие су то, Торгеир. Већ ми је тридесета... — Зашто писте озбиљно схватили своје место у животу? одједном рече младић. Требало је да се удате и да имате децу ... — Значи, на то сте мислили кад сте рекли да је живот кратак? — Да, одговори он озбиљно. Хвала вам на гостопримству, Вдела. И лаку ноћ! Он нагло изиће. * Едела ннје могла да спава. Пос.ле коктела и цигарета остао јој је иепријатаи укус У устима. Била је тужна и зловОљна, иако томе није знала разлог.

Шених десет последњих година промицале су иоред ње као на Филму. Вдела је први пут била са собом искрена. Увиђала је да је јадна, усамљена и ужасно бедна. ЗнаЧћа је само једно место где су јој сати пролазили у раду: дворану са библиотеком, разбојем, зидним часовником и срећним људима, Онда, зашто да пе? Иако целу ноћ није ока склопила, ујутру се осећала одморном, одлучном... * Брод је био спреман за полазак. Торгиер је стајао наслоњен на ограду. Тада га одједном додирну нека рука Чуо је дрхтав глас који је таво добро познавао и који је волео: — Торгеир ... Допустите да пођем с вама... Она је у овом тренутку била уплашена девојчица, збуњена и уздрхтала. — За увек, Вдела? Он јој обгрли рамена. Она се наслони на његове груди и из дубине душе одахну. Напослетку је нашла уточиште. — Да, Торгеир, за увек ... Звоно зазвони по трећи пут и брод се отисну. Бела пена обележавала је његову бразду иа површини мора...

"ПИЦЈЕГ "ПС>П(7Е>ИПГ

/7~>л Је ушао иа прстима, ставио јој (\/ је руке иа очи и рекао да пого" ди шта јој носи, и пре него што се снашла од изнеиаћења, на прст јој је ставио прстен са дијамантима. — Зар ниси задовољна? Данас је година дана откако смо се упознали. Сећаш ли се? — Да, рекла је окрећући прстен око прста, али ово ниси морао да учиниш. Ти знаш да га никад нећу моћи носити... — Па кад ти муж буде отсутан ... — Могла бих га некад заборавити на прсту. И игта бих му рекла? Поклон као што је овај не налази се на путу.

— Рекла би му да си га нашла; на иример, у аутомобилу. — Било би сувише наивно. Ти ,га слабо познајеш. Шта би казао ти кад би тако нешто рекла твоја жена? — Ја имам пуно поверење у њу. Она ми је вериа ... — Не буди наиван, одговори она гледајући преливање сјаја на дијамантима. — Сетио сам се! — одједном је рекао, запаливши цигарету и избацивши неколико димова. — Урадићеш тако, да твој муж шађе прстен, као да га је неко изгубио, на пример, у алеји парка

или код врата. Кад га пађе "биНе радостан и даће ти га. — То није рђаво, али кад би га он однео у полицију? ■— Не буди наивна. У том случају, ти ћеш га наговорити да то не ради. * Сутрадан ујутру била је на прозору и пажљиво гледала алеју. Мало пре прстен је ставила поред врата и гледала га из даљине како бљешти. Око куће је била тишина, мирисали су борови, са крова се чуле птице; али све је то у супротности са целим расположењем, јер кад год би чула кораке тргла би се. Најзад угледа пуначку прилику мужа. „Јадник, тако је добар, а ја ..." Кад је стигао до каније срце јој је јаче ударало, чинило јој се да му је прииремила клоику. А међутим, он је отворио врата и ушао. Прстен јб био поред њега. Можда га неће видети ... Али одједном сагнуо се, дигао га, пажљиво погледао и осврнувши се, ставио га у џен и наставио пут .. Као сваког дана жена му је потрчала у сусрет и загрлила га. Са зебњом је очекивала да јој учини поклон, али муж је као увек спокојно сео и на лицу му је бно израз као да се није иишта десило. Јео је и разговарао о позоришту и књижевности, али о наћеном прстену ни речи. Није могла више да издржи. — Ништа ми данас ниси донео? Муж се осмехнуо, из џеиа је извадио нешто и нредао јој. Биле су то бонбоне. * Љубавници су нерасположени. — Добро, па шта је било? запитао је он. — Било је то да је прстен отишао за увек... — Обоје смо били наивни, рече он прешавши руком преко чела, а највише ти, зато што ниси умела да из овога извучеш логичан закључак: гвој муж има љубавницу! — Љубавпицу? Па то је немогућно! — Немогућно? Слушај: моја жеиа синоћ је дошла к мени необично радоспа. На руци је имала прстен што сам га теби поклонио, и трептећи од радости рекла ми је: „Видиш колико је срећна твоја женица... Нашла сам га у таксију?"

0, ПИШЕ:б>ЛОБС!ЦАН|/0V ОТА5ИТС

//1а самој обали Дунава, у малој кућици утонулој у расцветале бокоре ружа, одрасла је мала Јула, најлепша цурица села, иначе надалеко познатог са својих чувених гусака и још чувенијих лепотица. Јула једва ако је имала осамнаест годИна н живела је заједно са својим родитељима, четворо браће, седморо сестара, трима теткама и двоје брата.наца. Сањала је мала Јула, као и многе њене другарице у спарним ноћима пуним узбудљивог мириса ружа и разблудне месечине о зачараном принцу из бајке, који ће једног дана доћи у својим златним кочијама и повести је собом, али принц није долазио, те се Јулине тамле очи најзад снустише на једног сиромашпог али вредног момка из оближњег иеста, именом Шаца. Шаца је био скроман чиновннчић са још скромнијом платом али је силно љубио малу Јулу. Сваке вечери певао је под њеиим ирозором са неуморним жаром топле љубавне лгесме све докле се на прозору, грмећи и нретећи, не би појавила цела Јулина породица. Шаца бн се на то повлачио иа пристојно одстојаше одакле се, стисиутих песница и уз шгргут зуба, клео на освету. Једног ч дана доће из далека један млад и леп човек, који беше још романтичнији од Шаце. Њега је у овај крај(довукла врела чежња за гушчијим подварком, али кад је случајпо спазио Јулу заборавио је циљ својег пута и сместа изгубио срце. Од тога часа стално је пратио малу Јулу и свакодневно јој слао цвеће, све док Јула не поче да му поклања већу пажњу. Њени се обавестише о младом човеку и дознаше да је врло, врло богат, да га красн док-

торска титула и да потиче из необично угледие престоничке нородице. Јула је ликовала. Најзад је и љен тако дуго очекивани принц из бајке стигао. Истина, без оних замишљених златних кочија, али углавном, био је ту! — Јуло, рекао јој је већ иосле осам дана, да ли би хтела да будеш моја жена? Носићу те кроз читав живот на рукама и свака твоја жеља биће исиуњена! Јула, неповерљива као све девојке из тог села, рече носле дужег ћутања:

стига да останем код мојих родитеља у овој кућици на обали Дунава ...! -— Оа највећим задовољством! — рече заљубљени младић. Јула уздахну дубоко. — Онда ћу се ииак удати за мог малог Шацику! рече она тихо. — Он ће ме, додуше, тући и избациће моје родитеље из куће; премлатиће моју браћу а моје тетке бациће у Дунав; на моје братанце напујдаће псе и биће више пијан него трезан, али ћу барем знати

— Каженг, да би све моје жеље испунио? А да ли би мојим родитељнма купио једну палату у Београду? Би. А да ли би сваком од моје браће куиио по једну лађу? И то бп! И мојим теткама по један садаш? И мојим братанцима дао царске поклоне и одличну с пужбу? А кад бих те молила да ме иу-

какав је. Поред тебе, међутим, стално би ме мучила једна сумња. — Каква сумња? ужасиуто запита заљубљенн -младпћ. — Сумња, да си луд! одговори Јула озбиљно. — Јер, призпај, једаи паметад човек не би могао да иснуни све ов9 што си ми ти обећао!

Који све узроци МОГУ БИТИ »РЕУМАТИЧНИМ« БОЛОВИМА *У»ол је вероватно најчешћи знак болести — за болесника. То је оно " шго му највише смета, оно што он најтеже подноси, оно због чега оц тражи помоћ. Болесници мисле да јо то најглавнији и најпресуднији знав болести; у колико је бол већи. сма« трају они да је и болест тежа и озч биљнија. Међутим, лекари не сматра« ју увек бол као најглавнији -знак оболења. * Њгтересаитно је да је, ако би се то« ко могло рећи, најомиљенији тзв. ,,ре« уматичнн бол". Скоро све болове ко« је човек осети, иочевши од главе, о« ка, уха, па све до ногу, свет сматра за реуматичне. То и не би било тако страшно, јер на крају за болесника је сасвим свеједно, како медицина но« једини бол у поједином делу тела назива. Али ниЈе свеједно хоће ли оа сваки бол лечити као „реуматични* бол, и то увек на исти начин. По себи се разуме да неки пут то лечешв користи, када оно случајно одговара баш правилном лечењу дотичиог оболења, или користи само привремеиа (напр. прашкови или инјекције против болова), али у највећем броју случајева такво лечење ие користи јер није управљено протнв узрока (проузроковача) бола, него само против његове последице, тј. самог бола. С тога сваком болу треба тражити узроа. * Медицина данас познаје реуматично оболење зглобова (акутно или хронично запјјлење зглобова), при комв се јављају јаки болови, прво у неким затим у свнм зглобовима. При акутном запалењу зглобови су отечени, црвени и јако боле. Узрок таквом заналењу је, што смо већ внше пута иа овом месту истакли, оболење крајника нли неки или више кварних зуба. Али не сме се сматрати да је сваки бол у зглобовима реума+ичне природе, јер се под реуматизмом зглобова, мора схватити само њихово акутно или хронично реуматично запалење. Осим ових промеиа на. зглобовима. могу настати и друге, које такође изазивају бол, алн које нису запаљиве, реуматичне, него сасвим друге ирироде, а према томе и друкчије се лече. Несумњиво је да промене у зглобовима ноге могу настати нпр. услед промена на стопалу и поремећаја хода. Осим тога, нарочито код старијих, могу наступити деформације на самим зглобним површИнама. Затим и поремећајн функције жљезда са унутрашњим лучељем могу изазвати променв и болове у зглобовима.'Отуда врло често „реуматични" болови (који ствврно нису реуматични!) код жена у прелазном добу, у климактеријуму, услед промеие функције јајиика. * Болови у мшпићима могу бити јога много различитији. Данас се у медициии још воде препирке о томе може ли постојати реуматично оболење мишића. Сигурно је да ностоји запалење мишића које се изражава болом. Али исто тако снгурно је да поетоји бол у мишићима (напр. када постоји притисак на неки живац који се рачва у дотичном мишићу), а да не постоји његово запалење. И што је најгоре, бол у мишићу или групи мигаића не мора да значи да је оболед.е у њима, него се оно може наћи на једном, често пута и врло удаљеном месту оргализма. Само неколико примера: бол у мишићима десиог рамена може бити услед оболења жучне бешикс; бол у мишићима левог, рамена или врата може бити услед Оболења ерца; бол у мишићима грудног коша може бити услед оболења кичменог стуба итд. Због свега тога, сваки бол у ииншћима пе треба. сматрати за ,,реу«; матичан", јер се онда. не може да пронађе прави узрок, те да се оболење правцлно лечи. ДР- С.