Kolo

18

(Фото: Б. Ф. А.)

РАЗГОВОР СА МАНФРЕДОМ ФОН АРДЕНОМ ПРОНАЛАЗАЧЕМ ЕЛЕКТРОНСКОГ МИКРОСКОПА

БЕРЛИН, крајем јануара 1943

| ж претсобљу су нас изненадиле две украшене хелебарде, борбене I I секире средљевековних витезова, и добро очувани оклоп. Да ли је то била одећа којег претка домаћина? Тек што смо скренули поглед са чудних метала нашли смо се пред девојком, која чека на капут. Из њеног бића избија здравл.е и сељачка сигурност. Чак ни сликар немачких сељака Лајбл не би позкелео бољи модел. Витешки оклоп и млада сељанка само су увод за контрасте виле број 19 у раштрканој улици источног Берлина. То је дом ванредно заслужног немачког испитивача модерне физике. Између осталог барон Манфред фон Арден конструисао је у својој приватној лабораторији рлектронски микроскоп. * „Никола Тесла допринео је мом одушевл»^њу за електрофизику. С љеговим проналасцима дошао сам у додир већ као дванаестогодишњи дечак. Ових дана сазнао сам да је недавно умро професор Тесла...* Фон Арден је застао очигледно тражећи прелаз за циљ наше посете — електронски микроскоп. То је потпуно метална направа, која има све услове да задужи човечанство можда V истим сразмерама као што 1е то учинио и обични микроскон. Наиме да омогући л»удима упознавање микрокозме, која де само делимично испитана и још врло многе претпоставке очекују своју потврду. Нови микроскоп значајан је како за чисту науку тако и за практичНу индустрију. Лево од нас је огромна слика, вероватно неког Рубенсовог ученика. али наша пажња је усредсређеиа десно. Ту виси на зиду тушсм израђени цртеж, који по уским и дугим сразмерама личи на дрворез са Далеког Истока. а у ствари 1е тачан пресек електромикроскона барона фон Ардена. Сразмере овог микроскона одговарају отприлике човеку вишега раста, нешто испод два метра. На оптичком микроскопу главни је део окулар. стаклено сочиво. »,Ми не радимо са стаклепим сочивима. излаже фон Ардек, јер опа могу да новећавају само до извесне границе. коју омогућавају таласи светлости. Са металиим електромагиетским сочивом можемо да повећакамо већ данас стотину пута више него са стакленим. Код електроиског микроскопа повећавање зависи од јачине електричпе струје. У мојој лабораторији налази се Уређај за 200Л!03 волти". Објектив електричпог микроскопа могао би се, по величини, упоредити са дечијим нанрстком. Овај малени предмет уграђен је у масивну направу. Читав електронски микроскоп ради у скоро потпуном вакуму. то ће рећи у скоро безваздушном простору. На каквим је јшзичким основама заснован електронски микроскон* „У дармштатскоЈ техпичкој лабораторији пронађено Је да калемови кроз које нролази ислосмислена струја и који су тако костављени да заједно надају осовине зракова и калемова, делују сабирно на електронски зрак. Ово метално сочиво проширили су и технички дотерали један докторанд и један студент у Берлину. На 1«ј начин је светлосни зрак добио конкурента у електронском зраку и тиме је омогућеи нут за проналазак електронског микроскоиа". Дал»е фон Арден прича о 1ешкоћама које су се у послу морале да савладају. У лабораторији у Лихтерфелде Остен конструисан је уређај за загревање предмета за време посматрања и то све до преко 2000 степени. То је од великог значаја за хемиско испитивање. За испитивање гасова конструисана је читава реакциона камера поред сочива. Највише посла задали су биолошки објекти, ко.ји у безваздушном простору брзо умиру. Да би се супстанце очувале у животу направљен је уређај за сенчење објекта. Многи процеси нису довол»но јасни у појединачним снимцима, већ је иотребно филмско снимање. Само тако се може пратити читав процес у свим његовим фазама. Овде су тешкоће биле нарочито велике, јер се филмско сиимање заснива на светлосним зрацима. У безваздушном нросторду нак филмска трака се тако осуши, да изгуби сваку еластичност и ломи се као стакло. Фои Арден пребродио је и ову теШкоћу и ових дана снимљен је први филм без светлости, у проређеном ваздушном простору, уз помоћ нарочито исконструисане филмске камере. У овом филму се показују извесне хемиске реакције у температури изнад 1000 степени и с повећаљем од 21.000 пута. То је успех дугогодишњег пионирског рада научника Манфреда фоп Ардена. Филм оставл.а утисак успелог почетка за многа научна иснитивања, чији се потпуни значај јога не може предвидети. II.

1) —Објект који се исиитује лежи на танкој траци од пЛеменитог метала, који се доциије загреје сиоља на 2000 степена. Снимање процеса врши се помоКу кино-суиер-микроскопа: Електронске зракове ироизводи струја од 200.000 воти наиона. Довољно је неколико милиграма еуистанце да би се филмски снимили процеси који се одигравају у хиљадама тона хемиско-техничког материјала.

2) — Чудо модерне физикалне технике; електронски микроскои помоНу кога се снимају хемијски прог\еси у металу при тоилоти од преко 2000 стеиени Ц у 21.000 иовећању. Проналазач апарата познати пионир радио-технике, телевизије ц ултра-микроскоиије Манфред фон Арден, ириказао је већ у Берлину неколико таквих филмова.

3) — Поглед у безваздушну филмску камеру ултра-микроскопа. Манфред - фон Арден х ироналазач овог снимања, срећно је решиа проблем осветљења иредмета који се сцима. Плоча у виду полумесеца на кој.ој се снима иремазана је материјом која светли. Исто тако фон Арден је са усиехом решио и други важни ироблем снимања у великој топлоти од преко 1000 стеиени. Филмска врпца се вигие не сугаи и не ломи као стакло.