Kolo
2
Машшар мога ш
НЕДЕЉА, 7 МАРТ. Онај мапи госн комшијин синчић опет добио батине. А, ево и зашто. Питао га учитељ у школи: — Шта видимо изнад гпаве кад је пепо време? — Видимо ппаво небо! — одговорио лепо он. — Добро! А шта видимо кад је ружно време. кад пада киша? — Видимо дно од амрепа! ПОНЕДЕЉАК, 8 МАРТ. ^ Ф Оној нашој ком14 шики што по цео ЈН боговетни дан свира (|\ (у на кпавиру, поспао |Н /Ф - _ј4 њен први сусед, пекар, букет цвећа. V Кад је доктооова спужавка предавапа букет, рекла је: — Госпођице, господин доктор вас најпепше поздравља и шаље вам ово цвеће! Музикапна сусетка уздахнупа: — Ох... хвала! Је пи то због мог свирања? — Не него зато што сте тако увиђавни па кад почнете са свирањем увек затворите прозоре... УТОРАК, 9 МАРТ. Опет наш комшија ударио у пецање. Свако јутро оде, и ^доцкан поподне се врати. Наравно увек без рибе. Госпа комшиница му због тога најзад рекпа јуче: — Како могу, матори, да ти верујем да идеш на пецан.е кад ниједанпут до сада ниси ми донео ниједну рибу! — Па баш зато и треба да верујеш! — одговорио комшија и наставио да спрема кугпице од пројина брашна за сутрашњи риболов.
Неспоразум
|— Слуге смо покорне. — Фала не треба ја сам радим.
СРЕДА, 10 МАРТ. Узео госн комшија да брани ономад, на заједничком посепу, професоре које су други нападапи као најрасејаније људе. — Ево ја знам је- дну младу девојку, I
нову дактилографкињу мог начелника... Та је расејанија и од незнам ког професора... Ономад например диктирао јој начелник неко писмо пун један сат, па кад су бипи готови, она га запитапа: „Молим вас, господине начелниче, да ли бисте хтепи да ми поновите шта сте рекли између: „Поштовани господине" и „С одличним поштовањем"?
ЧЕТВРТАК, 11 МАРТ. Прича госн комшија како је опет био послом у суду па присуствовав неком кривичном претресу. На почетку суђења, претседавајући узео да пита оптуженог (иначе окорелог деликвента): — Како се зовете? — Како вас није срамота, госн судијо — љутнуо се овај — да ме већ по стоти пут питате како се зовем, и то мене који сам у неку руку ваш послодавац, јер да мене није питао бих вас од чега бисте живели! ПЕТАК, 12 МАРТ. Пребацује госн номшији нека његова стара познаница: — Е, баш си неизлечиви Дон Жуан! Пре неки дан сам те видела опет с неком дамом с којом те никад дотле нисам видела! — Никад ме ниси дотле, велиш, видела? — запитао шеретски госн комшија. — Никада! — Па што онда лупаш главу. Чим ме никада с њом ниси виђала то онда може да буде само моја жена! СУБОТА, 13 МАРТ. Кад је већ реч о комшијином шврћи, ево још нешто. Причао он по комшилуку: — Код маме је кључ од шпајза, код ње је кључ од фијоке и од ормана где држи паре, код ње је кључ од подрума, код ње кључ од капије ... — Па то значи сви су кључеви нод твоје маме? — питао радознапи комшипук. — А, нису. Код тате је кључ од нашег зидног сата... М-ћ
•»©сзшумсзАчгш* СЕОБА С ЈЕДНОГ ПОЛА НА ДРУГИ Норвешким поларним истраживачима пошјго је за руком ца остваре необични покушај ца ее повећа број животиња на СЈеверном Полу. Јота пре неколико година једна експедипија норвешких зоолога понела је еа Јужног Пола неколико пари тамо одомаћених пингвина. Да би испитала могућност њихове колонизапије на Оеверном Полу, Због тога су на малом норвегаком острву Ресту, у тужном делу Лофота. начинили фарму надајући ее па ће се животиње. захваљујући добрим климатским условима. брзо размножити, Међутим пингвини нису успевали онако како се очекивало. Научнипи су зато решили да их пусте на слоболу, уверени па ће и тако угинути. Недавно су норвешки рибари ухватили Једног младог пингвина. који је прегаао преко леда на суседно острво Сорое. Рибари, ко1и су први пут у животу видели овакву животињу, одмах су обавестили Порвешко зоолошко друтатво На таЈ начин сазнало се за судбину пингвина коЈи су птштени V слоботтлг. Овај експерименат ®значајан је колико ©а научног, толико и са практичног гледишта. Прво тиме ће ее обогатити арктичка фауна и друго. убудуће многе поларне експедипије биће сачуване од глаДи. ЈаЈа пингвина као што 1е познато. врло су укусна за Јело и врло хранљива. ДА ЛИ ЗНАЈУ ПТИЦЕ ДА БРОЈЕ? Ирофесор Келер, шеф Зоолошког института у Кенигебергу. вршио 1е опите чи.1и Је пиљ био да утврди да ли птипе могу да науче да броје. Он 1е пред једног коса метнуо дванаест зрна кукуруза и увек кад 1е птипа прогутала шест 8рна он Ју :?е заплагаио тако да се није усудила додирне остала зрна. Најзад 1е птица преетала после шестог 8рна да 1еде, иако Је V томе нико ни.1е епречавао. Иосле овог експеримента професор Је метнуо зрна на разнобојне картоне и пти-
Ца је била приморана да престане да једе после трећег зрна које се налазило на плавом или шестог зрна, које се налазило на жутом картону. После извесног времена птица је научила да на дат знак престане да једе после одређеног броја зрна на плавом. односно жутом картону. На основу тога професор Келер Је дошао до убеђења да птипа која је прогутала три, четири или шест зрна, а остала врна оставила. не зна да броји у смислу људског бројања али свакако распознаје групу зрна према њиховом изгледу. Дугогодишњи експерименти с голубима дали су исте резултате као и са косовима, то 1ест да су они способни ца „рачунаду 4 свега до шест. Што се тиче осталих пти* ца с којима су вршени експерименти утврђено је да су оне у ста^ву да рачунаду највигае но лва или три. ВЕШТАЧКИ ЗУБИ ПРЕ ШЕСТ ХИЉАДА ГОДИНА Иако је у област® зубног лекарства баш у теку последњих децениза остварен велики напредак. из разних скорашњих археолошких налаза доказано 1е да је дентистичка вештина постојала још пре много хиљада година. Тако се у музеју у Гану налази лобања с редом вештачких зуба која Је нађена у једном етрурском гробу поред ваза и екупопеног драгог камења. Рачуна се да су ови предмети стари пет до шест хиљада година. У дпугим етрурским гробовима сем тога нађене су поред природних зуба и цобро сачуване златне круне. Пре кратког времена нађен 1е у једном гробу у Грчко.1 код Тебе низ 8уба који потиче из трећег или четвртог века пре Христа. У тим гробовима нађени су и зуби пломбирани златом. а у рушевинама Аполоновог храма у Делфима пронађени су инструменти од олова који су. како Је утврђено. служили 8а вађење 8уба. Вештачки зуби у старом веку прављени су од костију и рогова. али су употребљавани и човечији зуби. На неким мајмунима нађени су вештачки зуби који су били начињени од дрвета дивље смокве. Код Римљана у првом веку после Хриета вештачки зуби нису претстављали никакву реткост, а дентистичка вештина на-
лазила се сразмерно на великој виеини. До опадања ове вештине дошло је тек у средњем веку. На тај начин може се, на пример. разумети да је римски цар Лудвиг Овети, који је умро 1270 године у 56 години живота, имао свега један зуб у горњој вилици. МУЗЕЈ ЗЕМЉОТРЕСА Јапан је, као што је познато, земља природних катастрофа, пошто су тамо земљотреси. рад вулкана и тајфун честа појава, У Јапану се за једну годину догоди више земљотреса но ма где другде на свету. После ерупције неког вулкана, чеето настају земљотреси који причињавају улсасне штете. Оеизмографски. универзитетски институт у Токију за последње 32 године забележио је 30.000 земљотреса, што значи око 1000 годишње, односно три сваког дана. Отуда и није чудо што је у Јокохами недавно отворен музеј кога с правом називају „најтужнији музеј света", То је музеј земљотреса, у коме се налазе све фотографије, рељефи и други предмети који се односе на земљотресе који су се догодили у току последњих десет година у Јапану. У музеју се налазе успомене и на страховити земљотпее из 1923 голине. КРОКОДИЛСКИ ЖЕЛУДАЦ КАО РИЗНИЦА Није само нојев желудап музеј најразличитијих предмета. Крокодил не заостаје много иза њега, с том разликом што је крокодилски желудап много већи. па су и изненађења већа, Недавно 1е 1едан зоолог који 1е истраживао околниу Тангањика Језера у пентрално.1 Африпи у желуцу 1едног огромног крокодила, нашао несварену кесу од гаесдесет златника. Они су вероватно припадали неком марвеном трговцу, који 1е враћајући се с па8ара кући чамцем, пао као жртва про-. ждрљивог кроКодила. У желуцу тога истог крокодила било 1е неколико месинганих гривни, наруквица. стаклених украеа. 18 каменова разне величине и мноштво животињских кости,1у, И. све то ништа није сметало сгаром прождрљивцу.
МУМИЈА ОД 2500 ГОДИНА У НЕМАЧКОЈ У мочварама у близини места Дребниц, у Источној Пруској, оделење немачке радне службе нашло \1е мумифициран леш жене, који се ту налазио, судећи по многим околностима. отприлике 2500 година. Наука до сада зна за око 60 мумија, нађених у Шлезвиг-Холштајну, у Северозападној Немачко.1, Данској, Холандији и др. То су врло добро очуване мумије људи и л«ена, који су вероватно случајио погинули радећи или лутајући по мочварама, или су пак за казну били ту бачени. Познато је да су стари Германи кажњавали браколомство веома строго и то у црвом реду жене. кад би се оне огрешиле о строге моралне народне законе. Леш жене, коди д'е нађен код Дребница, био је увијен у овчију кожу. Мумија 1е пренесена. у музе.1 „Прусија" у Кенигсбергу. Старост мумије утврђена 1е по чешљу од слонове кости који 1е на њо.1 нађен. НАЈВЕЂИ ДИНАМО НА СВЕТУ У пристаништу у Токиду утоварен 1е у брод динаМо ко.1и }е произведен у Јапану и ко.1и је веррватно највећи динамо на свету Он 1е пренесен у Кореју за нову електричну централу Хохдок на репи Јалу. Динамо 1е тежак 1110 тона и његов капацитет износи 120.000 киловата. Њега је израдила фабпика магттина у Токију и рад је трајао иуне три године,- Динамо Је толико велики. да 1е утовар у брол трајао пуна три месепа, Ова1 нови дина-мо Је од великбг значаја за производњу електричце струје у индустри|ско1 области Северне Кореје, Главни уредник Мића Димитријевић # За фотографије Алексаедар Симић * Цртач Ђорђе Лооачев * Уредништво Поенкареова ул. бр 31. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Орпско издавачко предузеће А.. Д. Јован Тановић * Администрапија Дечанска 31 Београд. Тел. 24-001—10: штампа ДПтампаоиЈа Веоград" А Д. Дечанска 31* Тромесечна претплата 58.— дин.