Kolo

12

»*лижи се крај школске године... Видовдан је аећ на иомолу О и цветни и мирисни мај, за многе — нарочито за оне што оу оставили последње месеце да иоирављају оцене — не иретставПа ону радост коју тај ведри пролеКни месец доноси собом. Ни матуранти који су пред главним испитом у свом школовању, немају много од пролећног маја од уживања што им га он пружа... Рад, уочи матуре захтева много времена... Истина, добри другови, и бригу око школовања уме да поделе. Ова симпатична група београдских матураната изабрала је као место да се освежи и прелиста математику — што највише задаје муке — тишину старе београдске тврђаве, доле на Дунаву...

л олази лето, а с њим летњи празници, заветине... Треба се раније припремити, набавити што треба за младеж кад изиђе у коло... Ова снаша из београдске околине дуго веК загледа и бира разне чешљиће, врпце и шаролике гранчице (место „броша") што ће их купити и њима обрадовати ведру младост тамо у селу... Нарочи• то ће добро доћи лепи чешљићи који тако добро стоје у зачешљаној коси и ко}и с толико укуса замењују повезачу којих све мање има...

II стара београдска Савамала мења свој лик... Давно веК ишчезле су многобројне страћаре, кафанмце, ћевабџинице и уџерице што их је Београд наследио. још од Турака. Када је и у том крају престонице Запад птгмио руку Истоку, нико није ни слутио да ће тако б »зо та рука запада угушити источњачке спомене. . . Данас у Савамали остала је још само по која трошна старинска кућица да ,,пркоси" но• вом Беогџаду. његовим новим архитектонским творевинама које се толико разликују од старих времена.. . Ево « овде, доле у Савамали, још један кућерак из доба турске чаршије и турских ћепенака покушава да се одржи поред палате што је, такореНи, преконоћ израсла ту крај ње . . ,

Д а ајстор Лука (кога смо сниЈ** мили пред његовом , ,радњом") на Бајлоново} пијаци, скроман је занатлија. Ради свој посао без велике ларме. Недавно се вратио из заробљеништва и наставио ста,ри посао. Код куће је затекао и свој материјал који је ту остао, и одмах је прионуо. А. муштерија увек има за његове лепе гипсане рамове, слике на гипсу

м оквире за све такозване слике ,,лагируше", што тако нео• бично декоришу толике радничке собице... И, радња иде, јер мајстор Дука је скроман о ценама, свестан ко су му муштерије најоданије...

■1

., ш * ив

јј аставнице престоничких о»*■ сновних школа користе сваку прилику да својим ђачићима, малој и љупкој, дечици, прикажу и огледном насталом оно што су им причали из природних наука, зимус иза затворених врата учионице. Сунчани мај је најзгоднији. Деца и науче негито и надишу се чистог ваздуха негде међу сеновитим дрворедима Калемегдана или чак Топчидера... Ту разгледају разне цветове, упознају њихов састав, дознају за њихов постанак и њихов крај... А, кад настава буде готова онда весело пређу на игру, да би после,

освежени, у примерном реду пошли натраг до школе и (гтуд својим кућама.

А епо је бити спортиста — само не насред улице... Деца су веома наклоњена игри и забави. То сви знамо. То знају нарочито родитељи. И баш зато што знају заслужују да буду опоменути што своју децу остављају без надзора баш кад јв у питању игра и забава. Ево једног примера где деца, остављена тако без контроле старијих, занесена својом забавом, играју лопте насред коловоза, не хајући да их сваког тренутка вреба несрећа од захукталог аутомобила и кола...

л унце је припекло. Подне је тек превалило и стари београдски чистач улице, у сенци дрвета, прилегао је мало да дремне... Његова колица добро оу жу дошла место постеље. а метла место узглавника. Ту је и качкет да га одбрани од мува и да дочара илузију правог одмора, иза спуштених завеса, у полутами летњег поподнева... * Ш та 7 "Р е ^ а Ц а кажемо за ову И* 1 сликуТ Та трговина на улици са снашама које су спустиле своје котарице и торбе

јевтинити трешње, као што јб појевтинило и поврће које јв веК у пуној сезони... Топли мај и обилна киша помоКи Ке М београђанима да јевтиније про* ђу ове године у погледу зело ниша и воКа...

оследње деценије Београд ! * се нагло цзграђивао, тако да га ни сами београђани, којп су дуже времена били изван престонице, нису, на повраткц могли да познају. Старе тђошне кућице уступају ееК деце* нијама место новим лепим палатама... И ускоро, нестаће м последње... Понека се још ДР' жи, свесна да су и њој одбро• јани последњи дани... Тако « овај стари ветеран из Савамалв београдске држи се још, иака прикљештен са свих страна новим бетонским вишеспратни* цама, које су и лепше и удоб• није...

на обрамници, колико да предахну, свакидашња је појааа У Београду. И увек,, негде Џ некој тихој улици. прва су деца која приђу да виде ,,шта се продаје" да затим потрче и да довикну: „Мама, има једна снагиа лука..." Ево и овде малишани „заговарају" сналае док мама не стигне да прегледа робу и да пазари... * 'година је, среКом, понела... !' ОбеКава бериКет, суд§Ки бар по првом поврКу и воКу... Погледајте само овог раздраганог малишана с корпом пуном мајских крупних „и слатких као шеКер" трешања, што их је понео на пијацу... Радује се јер се цена још некако држи, ма да Ке данас сутра, с обзиром на све веКи прилив, знатно по-

рјвођењем обавезног рада у гимназијама сае су средње школв Ј добиле и своје терене за обделавање. Користи од тих њихо• вих радова имаКе у првом реду трпезе за сиромашне ученике. Београдски ђаци веома приљежно и радо врше ову своју думност, свесни да тиме помажу несебично своје многобројне сиромо" шне другове... Ево и овде, на слици, једна групица ђака треКег разреда девете мушке гимназије, полази весело на рад у пољв с алаткама на рамену... (Онимци: А. Симић)