Kolo

2

ЦЕДЕЉА 6 ЈУНИ , Споречкао се онај Г> наш мпади брачни пар из сусетства. Ж*' с$Јк- Младица пребацује 7 мпадожењи: "ТП ( — Данас Је го11 ! 1 ЈгТ~~Л дишњица нашег венчања. Ти, изгпеда, да си то заборавио. — Нисам заборавио, апи сам ти већ опростио.

— Па јесте пи се одрекли? — заграјапи ми у гпас. — Одрекао сам се само песме..« Престао сам да певам...

Неспоразум

ЧЕТВРТАК 10 ЈУНИ Јуче, на самој ка- јШЛ Ш пији растаје се онај ргчн ц" наш професор с не- ^ г| ким својим прија- | | 0 0 тељем. И овај му каже: Ш Х^С|> — Дакпе до виђе- ■ђАлЈг) ња У суботу! — До виђења! прихватио расејани професор. — Акс поспе подне буде падала киша, доћићу тек увече. А, ако буде падапа увв' че, онда ћу доћи, поспе подне рани> је...

ПОНЕДЕЉАК 7 ЈУНИ I ® на ' наш сусед 1 ааЛ, ® ак апин добио блиX Јанце, и то два сиА.& / ('Л на " ^вом најстариАуГ ( .<Ж јем синчићу рекао ■ЛДу - \ \ у ла оде у школу и |ј\ Г / да каже учитељу да М^> је добио два брата и да замоли да га лусти кући. Малишан одмах дохватио «апу да потрчи, али полазећи запита !тату: — Могу ли да кажем господину да сам добио само једног брата, а за оИог другог да кажем идуће недеље? УТОРАК 8 ЈУНИ _ I — Мораш да ми 4^ < купиш нову лисицу /Т^Г\/\/К — каже госпа комАу уУ(+ м шиница јуче госн / 1 /ТГ*ТЈ номшији. — Ова је | ч г | ч/ Шш сасвим ст ара. •. | !, Ш Ш — Како? —■ згра< ЈР ^ нуо се госн комшија. — Па ти је носиш свега годину дана. — Да, али колико је носила сама лисица то не рачунаш...

ПЕТАК 11 ЈУНИ Један наш сусед напао синоћ усред Јг дворишта, под липом, госн комшију: 6 — Како сте сме- I ли да кажете гос- ЂцЧр пођи Каји да сам ја Јпј будапа? — Извините, молим вас — дочекао се госн комшија на ноге. — Нисам знао да је то тајна... СУБОТА 12 ЈУНИ Прича госпа ком- х шиница како има ~ј[ ^ неку пријатељицу _(-Гј1 која је сасвим о- /^У)Гђж I тишпа у монденке. Г Топико дапеко да се [ \ Ш јј чак и ово десипо: I 1 ИВ 'I Госпа комшиница ^ . ЏжГ отишла јој у посету и приметипа како је неког сакрипа у орман, и како је дао Бог да све каже у лице, запитапа пријатељицу монденку: — Је пи, море... Кога си то сакрипа у орман? — Мог мужа! Знаш мој љубавник је страшно љубоморан човек, па кад је зазвонило звонце, помислила сам да он допази... М-ћ

СРЕДА 9 ЈУНИ (Распопожио се , *осн номшија па нам ; прича о својим пуЈ> Јтоловинама. Испри4 јга чао нам тако, кад шМ >е ' ош ® и0 релатив " ^ НО млад човек, нако се разболео и како му је лекар, после прегледа рекао: — Е, драги мој, стање је ваше забрињавајуће... Мораћете да се одрекнете дувана, вина, жена и песме...

Е, Милисаве, јуче сам изгубио па тркама 10.000 динара! А што, болан, зар си тако слабо трчао!

Водени нилски кољ, који живи у великим рекама у уиутрашњоети Африке, има очњаке који еу дугачки 70 сантпметара, а тешки су до 3 килограма. Од ових очњака праве се леии и скуиоцени предмети. ★ Језеро Балатон, које ее налази у Мађарској, иако де врло велико, има дубину једва три метра, што за велика језера претставља велику реткоет. зјс Прва црпка (пумпа) појавила ее у Београду 1835 године приликом зидања царинарнице. Том приликом црпена је вода из Саве и извлачена за гашење креча и правл>ење малтера. ★ Соколи, као што се зна, имају изваиредно оштар вид. Испитивањем је утврђено да са виеине од 1670 метара еоМ-о може јасно да спази свој плен на земљи. Чувене руже које се у Бугарској беру ради добивања ружиног уља, морај у да се беру пре рађања сунца. јер на каквоћу мириса необично много утичу еуПчани топли зраци. V Инжењер Ангер, из Лиица, који је недавио умро оставио је музеју у Лиицу, своју збирку пуњених птица. Иа тај начин овај ее музеј обогатиб■••необи.чнб богатом збирком од 1470 пуњених итица, међу којима има и неколико веома ретких као што је Калифорниски кондор: > ★ Научним испитивањем утврђеио је да су љуДИ некада били нижег раста.' То је у првом реду закључеио по панцирима који су еачувани из етарог доба. зЈс Дугцм испитивањем лекара утврђено је да дедаи просеча.н човек, који. има нор^ малну косу, има иа глави око 80.000 длака. % Утврђено је да релативно врло мало људи умире од старачке елабости, то јест зато тто је организам иецрнен и оелабљен дугим животом. Овега дееет по ето људи умире од старачке елабости, а деведее.ет од сто умире од разних болести..

они су у ствари велики крволоци и врло велики непријатељи људи. Не ирате они бродове што воле да еу у близини људи него да би дограбили оно што се баца с бродова. Поред тога делфини прождиру и многу корисну рибу, тако да није претерано кад се каже да лелфини епадају у најпрождрљивије створове у води. То еу морски бандити.

СТОЛИЦА ЈЕ ЈОШ НОВОСТ ЗА СВЕТ Нико не би рекао да велики број људи на земљи уопште не вна за етолицу која у нашем домаћинетву претставља најобичнију појаву, о чијем пореклу више нико не размишља. Међутим, неки научници тврдили су да три четвртине људи на земљи не употребљава етолицу. Ово нарочито важи за примитивне народе који јбш и не знају како столица изгледа. КО СУ БИЛИ ЧЛАНОВИ. КОЛУМБОВЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ? Нало Је људи који никад ниеу чули за КолуМба, чбвека који је званично открио. ^ме^ку^уИсторичари еу до најмањих иојединоети •,описали ток овог подухвата и живот Кристофора Колумба. Па ипак, многима који су о томе читали, "није познат један детаљ, који је тек у поеледње време утврђен. Ретко ко зна да су члаповн Колумбове експеадције били политички затвореници. Кад еу шпански краљеви одобрили помоћ Колумбу, будући пронаЛазач Америке ваптао ее у великој неприлици. Ниједан поморац није хтео да га прати на овом путовању у још неоткривене земље, и е којег се ретко ко жив враћао. Колумбо је опет био принуђен да се обрати шпанском краљу за помоћ и он је наредио да посаду за његов брод даду становници града Палоза, ко]и еу ее били побунили против ннквизиције. Побуњеници су били одведени на брод уз обећање да ће бити пуХптени на слободу ако Колумбов покушај успе.

жи приближно једап грам. И пошто оне садрже највише воде сматра се да један грам суза одговара једном сантиметру. Значи да оба наша ока могу дневно да излуче највише 120 суза. Срећох! ми плачемо миого мање него што биемо могли. Шта бива дакле са непроливеним сузама? Оне бивају распроетрте ударцима капака по предњој површини ока где се деле у мале канале. За време тога пута еузе, које, како изгледа, имају и дезинфекционо ередство, перу и чисге површину ока.

ТЕНИС НА ЛЕДУ

У последње време пронађено је доета нових спортова који су за кратко време стекли много присталица. Недавно је тако у Сен Морису, у Швајцарекој, одржана једна необична утакмица. Учињен је покушај да се одигра иартија тениеа на леду, и тај оглед је потпуно успео. На глаткој површини леда рбележено је тениско игралиште и на ередини је постављена мрежа. Два одличиа клизача, који иначе познају и тениски епорт, одиграли су ову утакмицу. Присутни гледаоци били су одушевљени овим спортом, који је много узбудљивији од тениса на обичном терену, Изгледа да ће и овај нови спорт убрзо стећи много присталица.

СИГНАЛИЗАЦИЈА ПОМОЂУ ЗАСТАВИЦА Давање сигиала и читарих депеша помоћу заставица* што се данас нарочито мвого употребљава у морНарици, није нобог датума. Давање сигнала заставицама употребљавали су још етари народи, како у трговачкод тако и у ратној морнариии, наравно у примитивнијем и много једноставнијем облику. Тако су еигнале заставицама давали Грци још 450 године цре Хриета. Као проналазачи оваквог давања знакова, одноено вести на даљину, сматрају ее Демокрит и Клеоксец. ДЕЛФИНИ — ОПАСНОСТ ЗА РИБАРСТВО У Средоземиом мору, а нарочито у такозваном Тиренском мору, намножили су се делфини у толиком броју да претстављају праву опасноет. У грунама од 20 она прате бродове чак и оне који илове брзином преко 20 чворова на сат. II ри томе

ПРВА ПОКРЕТНА П030РНИЦА Од грчке драме до данас позориште се много изменило: начин игре потпуно је измењен, дела која се приказуЈу разновренија еу. Међутим, највише се ' изменила . позорница са читавим обиљем кулиса и техничких помођних сретстава, па све до покретне позорнице. У последње време највећи део модерних позорншта има такозвану покретну позорнпцу која данае није никакво чудо. Међутим, било је право чудо када је такву позорпицу добило ирво позориште. То је било 1806 године, Прву окретну позорниЦу добило је Минхенско позориште. ,

Главни уредник Мића Димитријевић ★ За фотографије Алексаадар Симић * Цртач

МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ

КОЛИКО СУЗА ПРОЛИЈЕМО ДНЕВНО Две мале жлезде које луче сузе дају свака 24 сата један максимум од три кубна саитиметра течиШги. Двадесет суза те-

се не крију већ ее, јурећи за бродом, игра5У као деца и том својом игром необично забављају путнике. Не треба заборавити да делфипи нису рибе већ сиеари, који своје младе рађају и затим их исхрањују млеком. Но, иако имају тако иаиБиу исхрану првих дана,

Матура у ередњим школама заведена је 1788 године и : то прво у Пруској. Прва српска матура, вшни течајни иепит, одржана је крајем школске 1867/68 год. - . ♦ Београдска ботаничка башта основа* на је године Ј8.74. Основао ју је највећи српски ботаиичар Јосиф Панчић.

Ђорђе Лобачев * Уредништво Поеикареова ул. бр. 31. Телефои 25-010 * Власиик и издавачт Орпеко издавачко предузеће А. Д. Јоваи Тановић * Администрација Дечанска 51. Београд Тел 24-001—10: штампа „Штампарија Веограл" А Д Дечанска 31. Тромесечиа оретплата 58.— дин.