Kolo
6
О0&Н КЕ&ИИ Ј
1 (2) Оутрадан наишли смо у једној отворећој, равној долини дванаест шатора, а вредвече су дошла до нае три Тибетанца, Наш лама је једини међу нама рааумео тибетански и упуетио е њима у разговор. И када се вратио сав усплахиреН и у страху саопштио ми је: један од оне тројице, поглавица, рекао му је да имају обавештење од ловаца на јакове да ее са севера приближава један велики европски караван, Тај иети поглавица изразио је' евоју сумњу да је један од нас белац и зато је наредио да не смемо да се макнемо с места. Према томе, ми смо били сада тибетанеки заробљеници и у узбуђењу чекали смо следеће јутро, да видимо каква нам се судбина сирема. По ватрама Тибетанаца у ноћи видели смб да су чували наш шатор да не биемо побегли. У току дана долцгзили су Тибетанци у више група, како отмене поглавице тако и обични иомади и сви еу нам говорили исто: ако нам је лсивот мио да ее не мичемо с места док не до.ђе гувернер про5шнције. Притом су чинили еве могуће да нае што више заетраше. Читаве Чете јахача јуриле СУ У затвореном строју као бесомучне на наш шатор тако да је изгледало да ће нас исећи на комаде. Ми смо пак, за сваки случај, држали пушке епремне у рукама, Машући сабљама и копљима над главама, уз дивљачку вику дојурили би коњаници и у последњем тренутку скренули лево или деено од шатора. Тај ратнички маневар имали смо прилике да видимо неколико пута тога дана. Неколико дана доцније владали су се Тибетанци мирољубивије и најзад смо успели да с већином њих ступихмо у присне, суеетске односе. Непрестано су нам чинили посете, доносили на поклон млека, бутера и марти и кад је била киша увла^или ее сасвим хладнокрвно у наш шатор, где је и за нас једва било места. „Далај-лама де наредио Да вам не смемо ништа на жао да чинимо", причали су нам. Сваког дана видели смо велики број гласника на коњима који су одлазили за ЈБасу и у место где се налазио гувернер. Где су били наши коњи и еедам грла стоке, ниемо знали, али ја сам Тибетанцима нагласио да су одговорни за њих, ношто су нае против евоје воље задржали на путу. Деветог августа наступила је најзад промена у еитуацији. Подаље од нашег логора појавило се наједном читаво село од шатора и један Тибетанац-тумач у пратњи неколико коњаника појавио се пред нашим шатором и саопштио нам: — Намесник Камба Бомбо је дошао и наређује вам да, дођете на вечеру у његов шатор. / ® — Поздравите Камба Бомбу, одговорио сам ја, и реците му. да ее прво учини посета, а онда ее зове у госте. — Морате да дођете, продужио је тумач, овца је печена и стоји епремна усред шатора као и зделе е прженим брашном и чајем. Камба Бомбо вас чека. — Нећемо направити корака из нашег Логора. Ако Камба Бомбо хоће да нас види, нека дође овамо. — Ако ме не послушате, нећу моћи да вае оправдам пред Камба Бомбом. Он је путовао много ^ана и ноћи да би могао
^олј Ј Ш.
/иш сишјшм Добро је да познаЈвмо ПИРАМИДОН и да се у ово средство можемо поуздати! /
таблете
(бауер ! Протмв бопова Е
Оглас рег. С. Бр. 19.999 од 6-Х-1942 Добија се у свакој апотеци
с вама да разговара. Молим вас да дођете... — Ако Камба Бомбо има шта да нам каже, рекао сам на крају завршујући ра&говор, добро нам дошао. Ми ништа од њега не тражимо, јер путујемо у Љасу као мирољубиве хаџије. Два часа доцније појавише ее Тибетанци на коњима јашући у два дугачка, црна реда. У средини је јахао гувернер на великој, белој мазги. Пратњу еу му чинили чиновници, офшдари и свештеници у црвеним и плавим мантијама, наоружани пушкама, сабљама и копљима. На глави су имали турбане или шешире живих боја. Оедла су им била окована сребром. Цела кавлкада давала Зе утисак као да пол^зи у рат прОтив неког непријатељског племена. Кад су стигли до нас, прострли су на земљу тепихе и јастуке и Камба Бомбо је достојанствено еео. Ја сам цзишао пред њега и замолио га да уђе у наш скром-
целим својим караваном учинио сам још један покушај. Недељама 1 ' сам се пробијао новим путевима према Југу. У почетку јје ишло све добро. Али, једиог лепог дана појавише се у даљини јахачи наоружани дугачким, црним пушкама. Они се брзо изгубише, али ускоро се појавише еа свих страна тибетански ратници. Они се ниеу усудили да нам се приблшке, него су, подељени у групе, из даљине мотрили на нас. И најзад, кад смо се зауставили на обали једног великог слатководног језера, нашли смо се у шкрипцу, опкољени са свих стра-на. Одред од пет стотина тибетанеких коњаника под командом два државна намееника и неколико илеменских поглавица дрлсао нас је у шаху. Сваки отпор био је узалудан. Тужна срца мврао сам дати обећање да ћу напуетити земљу путем који су нам одредили. Вратио сам се у Ладак, до кога је ваљало путовати три меееЦа. Колико је живописан био поглед у ло-
ни шатор. Ту је добио почасно место, на џаку кукурУза. Гувернеру је могло бити четрдесет година, на. изглед је био доброћудан али превејан, а био је нешто блед и изнурен. Одложио је свој широки, црвени мантил и цц&елу башлику и оетао у дивним хаљинама од жуте кинеске евиле. Чизме еу му биле од зелећог сомота. Тада је почео разговор. И те какав разговор! И он и ја емо улолшли сву своју речитост да надмудримо један другог. Али, све се свршило на томе, да'ће нам, без обзира ко смо и што смо, отсећи свима главе, ако направимо ма и један корак даље, према Љаеи. Ми емо се додуше још и сутрадан борили против тог решења, али ништа није помагало. На крају крајева морали смо да се покоримо. — Зар сте се бојали нечега, питао сам Камба Бомбу, па сте еа толиком пратњом дошли у мој логор? — Не, одговорио је он мирно. али знам да сте ви отмен човек и - из Љаее сам добио наређење да вам укажем почг^ети које се указују надвишим часнипима наше земље. Тако се завршило са неусиехом моје путешествије у Љасу. Није ми помогло ни то што сам путовао преобучен као хаџија, Није ми остало друго него да се бескрајним путевима земље Тибета вратим у свој главни логор. Камба Бомбу ниеам видео никада више. Своје сам затекао све у најбољем здрављу. Када "су три године доцније Енглези својим индиским тупама и митраљезима пробили силом себи пут у Љасу и при том стрељали хиљаде Тибетаиаца. погинуо је тада и Камба Бомбо. Кад еам чуо ту вест мени га је било силно жао. Истина, он ме је спречио у извођењу плана. али де то учинио љубазно и на леп начин. Он је само вршио своју дужност по наређењу далај-ламе. Ми емо ее били рзстали као најбољи пријатељи. Поклонио сам му био парче лепе кинееке материје, а он мени, у замену за оне украдене коње, два. дивна белца. Сем тога ме је снабдео и храном за цео пут натраг у логор. Међу многим хиљадама Азијата са којима сам дошао у додир. он је био један од најбољих. И поред неуспелог " покутпаја да продрем до Љаее. нисам изгубио наду да ћу ипак угледати овај за^рањени град. Са
гор Тибетанаца који су нас опколили. Црни вунени шатори били су поређани у дугачком реду на обали дезера. Пред шаторима гореле еу ватре поред којих су, под ведрим небом, логоровали војници. То су били препланули и прљави момци нискога раста али лшлави и снажни. Свакп де носио равиу сабљу у корицама за подасом. Пушке су им лежале под шаторима,. на земљи. Цело време су били у покрету. Час су као стрела дурили пољем да направе ред међу коњима, час седели скрштених руку поред ватара, час су кували евод густи чад помешан с бутером. Једии су се коцкали, други се рвали, трећи певали своде дедноличне и отегнуте песме. Наши шатори су се налазили у средини тога логора. Треба знати да смо ми били заробљеници и да нисмо имали слободу кретања. Али, и поред тога лшвели смо са Тибетанцима у надвећем придатељству. Били смо придатељи. Пушке су у оба логора биле спремне, али нико ниде ни мислио на то да их употреби. Немирна површина плавог језера проетирала ее између дивљих, стрмих падина према западу. Подаље од обале дизало се дедно острво, коде де личило на седло. Лепо су ее видела два брега и падина међу њима, У пртљагу сам имао мали платнени чамац. Целим путем ноеила га је дедНа камила на леђима. Једнога дара предузео сам буран излет преко Аезера на острво. Хтео сам пре но што кренемо даље да дош дедном прођем цело језеро и да му измерим дубину. Јутро 21 еептембра било де дивно. У логору де владала лшвоет и ужурбаност. На све стране оддекивао де звекет коња и топот копита. Тибетанци су се спремали за полазак. Требало је да нас иепрате два дана пута у западном правцу до места. иза брегова, на другом краду дезера, где де требало да се растанемо. У току ноћи температура де пала на пет степени испод нуле. Било де всдро. без ветра и да реших да се извезем на дезеро и да га пређем чамцем с дедног крада на други и тамо да се опет састанем са караваном. Мод пратилац и веслач био де родом са Лоп-нора и звао се Кучук. Он је и раииде ишао са мном на излете. Испловили смо на дезеро. Тибетански караван се са дезера видео као дуга црна црта на хоризонту саетављена од ситних
црних тачака кода се кретала у правцу брда на севернод обали. У чамцу смо били оамо да и Кучук. Караван' нам се брзо изгубио из вида. Надедном са^запада поче да Јдува ветар. коди се убрзо претворио у праву буру. Хтели смо да окренемо чамац, али ниемо смели ни могли. На обали ниде више било ни лшве душе кода би нам помогла. Остало нам де само да идемо напред, против ветра и таласа. Таласи су, се разбидали о слаби прамац чамца и вода д"е као киша падала у чамац. Били смо мокри до колсе, кад емо надзад стигли^ до обале оетрва где емо нашли заштиту од ветра. Ту смо чамац добро везали и изишли на обалу да се загредемо и осушимо. Затим смо се упутили у шетњу малим острвом, на коме. смо били као зароблзеници. На западнод обали беснелр1 еу таласи. Догледом, могао на супротнод страни да разаберем неколико црних номадских шатор^,. На самом острву ниде било - знака било каквог лшвота. Само зими, изгледа, прелазили су преко леда на острво питоми дакови. ГБихово ђубре било де сада одлично гориво. Неколико часова узалуд смо чекали да ее бура етиша. — Шта мислиш, Кучук, да ли је ветар штогод попустио? — Не, госиодару, бура де све дача и јача. — Колико имамо хране? — Једва за три дана. — А шта ће бити ако бура потраде шест дана? — У том случаду слабо ћемо се провеети. — А ако нам бура отргне чамац од обале? Ти си га чврсто везао, Кучук? — Добро сам га везао и бура га неће однети. — А шта бисмо радили да се то инак дееи? — Бо.гами не знам. Наши ће мирно чекати на нас као и ми на њих овде. Затим ће Се вратитИ на место одакле смо пошли да виде шта је са нама. Но колико би дана за то требало само ће Бог знати! Номади нам не могу да помогиу, чак и кад нас виде да смо овде. Они немаду чамаца. Морали бисмо покушати да ловимо рибу. Канапа имамо. а удице бисмо лако направили. На северној обали иалолсили бисмо велику ватру да се види да смо овде. Као што се види, наши изгледи нису били ружичасти. Дан де протекао бескрајно једнолично. Извукли смо чамац на обалу, намеетили га против ветра и легли да се одморимо. Моде ћебе наместили смо на весла као шаторско крило. Кучук де брзо заепао, а да сам, лелсећи, слушао завијање буре кода де беснела између стења. Око три часа наложили смо ватру. приставили чај и посматрали невреме коде је беснело. Сваки пут кад се Кучук вратио еа западне обале, донео би извештај да де бура узела дош већег маха. Сунце се клонило западу и дугачке сенке гхале су преко острва. Само далеко на истоку видели су се дош брегови у пурпурнод светлости. Но, ускоро се и та еветлост угасила. Наетупшга де хладна. мрачна ноћ.. Полумесец на небу био нам де дедина „светлиљка" кода де осветљавала нашу необичну тамницу. Обала је била пуста и празна. Увили смо ее добро у ћебад еклонили се, заштићеии чамцем. Ведр; небо нам де било кров. Изнад нас су беснели духови ветра свом лсеетином. Бура }е фидукала и завидала, а стене дечале.. Небо де било пуно светлуцавих звезда. О западну обалу разбијали еу ее таласи дивљом жестином уз муклу грмљавину. а на источнод су еа шумом налетали на песак и камење. Од коњокрадииа или казбодника били смо заштићени. чак и кад би ее подавили на супротнод обали Могли емо бар дедном да /Се добро испавамо. Био је дош мрак кад смо устали да протегнемо напше уморне удове. Наложили смо ватру да се загредемо. Полагано иочело де небо на истоку да се осветљава. Планински венци били су црни као мастило. Надзад се иојавила и ватр.ена кугла сунчева. Опет пођосмо на западну обалу. Бура дош ниде попустила. Не .оетаде дакле друго него: Отрпљење и етрпљење! Наше острво нае ниде пуштало из своде властњ Скували смо чад и доручковали. Кучук де пошао да тражи огрев, а да сам саставио мапу острва. Тако смо. као Г'обинзон, на путом острву провели и тај дан. Био је баш петак. Да бих утукао време, предвече сам отишао на северни брег да. посматрам залазак сунца. У правцу запада открио сам још дедно мало острво. Кад бисмо бар тамо могли да се пребацимо. — Изгледа, гоеподару, да ветар попушта, рече Кучук пошто се вратио из дедне од својих извидиичких шетњи. (Наставиће се)