Kolo

3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

— Оно што и оетале. Бдим над тобом, светлим путнидима и вазговарам еа својом надбољом двугаоидом Светланом. — А о пему рааговаоате? — 0 т^јјрие шта на земљи видимо и шта ј© на небу ново. А највише о сволим штићеницама. Светлана бди над једном врло добром и вредиом девојчицом која је врло сиром«гшна и убога. Нема родитеља. већ етанује код даљњих рођака. трпи глад и нема одела. Преко дана иде у школу и помаже V домаћинству. а ноћу учи. Тако те слаба 1адница и Светлава се много брине о њој како да јој помогне. Верицу све ово забављало и питала је Тренетушу како се зове ова девојчица. — Јелица Петровићева. — Па она иде еа мном у школу. Најбољи је Ј>ак. али те увек тужна. — То је зато. што нема нико^а ко би је помиловао или се иоигвгш. е њом. рекао јој ко1У љубазву реч. као што су нежни према теби твоји родитељи.

5е од њеног смеха све около заблистало. нежно је помиловала Верицу по коси. ускочила. 1е на месечев зрак и тихо 1е одлепршала горе да евојој другарици саопшти радосну веет. Још 1еданнут је са висине махнула Верици. али она то више није видела. јер је заспала. Ујутру се мајка много зачудила кад 1в видела толику промену на својој кћерци. Била 1е одједном тако свежа и весела. а грознице је као неким чудом нестало. После неколико дана Верица 1е већ ишла у школу и одмах се спријатељила са невееелом Јелицом. Делила 1е са њом улшну и воће и заједно еу училе и играле се. Јелица више није била напздптена и усамљена. Веоица !е водила својој кући а Јелица 1е бивала све веселија. образи су добшали свежу румен која 1е тшхо лепо пристатала уз белу хаљииу коју 1е добила од Верине. Верица је била срећна и често 1е увече глвдала вроз прозор где су вееело твепевиле две мале звездице. Њо1 ее чинило да би их међу хиљадама познала — Твепетушу и Светааиу — те мале ситне звездице ко.1е су 1е научиле лепо.1 особини да ужива и у срећи другога.

У комптике бапггица Пуна дивних ружица. Мирисавих кринова, Невена и босиљка.

ад чје и трећу ноћ ма1ка болесне Верице бдила над њеном посте\^ љом, од умора јо1 1е клонула глава на наслоњачи. Меееп је својим дугим прстима помиловао врелу главу болесне дево1чице. Пробудила ее. Н>ен је поглед залутао кроз отворен про»ор. На небу је треперило хиљаду звезда. Једна ситна звездица махала 1е весело Верици, захватила је 1едан сребрни зрак мееечев и по њему 1е клизила све до ео6е у којоЈ 1е лежала Верица и села крај лостеље. Сребрне шшеле су звекнуле о нод. али мајка то више ни1е чула. 1ер 1е ©д умора чврето заспала. Звезда 1е одмах

Сва 1е башта расцветана. Мирисава, распевана, Птице. пчеле пева,1у. Сунашцу се вадују.

Београд, јула 1943.

У пролећене дане Наша мала Вера, Чим данак осване Она обруч тера.. Лака, чила јури, Препуна 1е среће, Зно1 са чела цури. Ал обруч окреће

Аленсандар В. Беличевић. ученик I раз. 9. м. гимназиА

Лавиринт

— Сиротица! . . . — Светлана иаже да би 1о1 било боље кад би 1е нека добра дево1чица узела у сволу кућу и ко1а би је волела. Она би се огрејала топлином домаћег огњишта. да буде неко са њом љубазан и да пун орман халлна хшдели с неком добром девојчицом, као и 1ело. — А да ли би Јелица 0ила онда весела? — И те како! А Светлана како би се тек радовала. Ја бих оној девојчипи ко5а 6и Јелипи помогла све снове позлати ла. а еваки њен корак чувала. — Покушаћ^. рекла 1е Верица. Трепетуша се од радоети наемејала. да

олтрчавала око болесниде. наместила 5о5 узглавл>е. на врело чело ставила 1ој хладан облог. Затим је села на постељу и почела да говори: — Свака од нас звезда има по једну штићеницу. над којом ноћу бди. Давно већ се спремам да те посетим. али никако нисам могла. >ер 1е то код нас ввло тешко. Ако би се све разбегле. месед би се много љутио, 1ер би небо оотало дразЈзо и пусто као пометено. — Па то значи да си ти моја авезда? — 71а. зову ме Трелетуша. — А шта радита целу ноћ? — изненаЈ)еио ;е питала Верица.

Кад се позабави Она кући хита: Обруч своЈ остави. Па седне да чита. Кад сврши вадатак Своје ствари слаже Одмор 1о1 1е сладак И мајци помаже . . „Дивпа ли 1е Вера!" Сваки за њу вели: „Игри. књизи. мајци. Времена удели"...

Како да најбрже пређете од једиор отвора до другог?

Зеце- слиае

Биоскоп код куће

М. ШИ15ИЦА

џа% пдмет суди

Еод Једног мудрог човека дошао његов суоед ковач и жали ое: — Цео сам дан радио. Дошао сам увече кући и жена ми није дала вечеру, јер је мачка појела два килограма сира. Његов еусед није то веровао већ је рекао да доведе жену и мачку. Кад се ковач вратио, његов сусед је нзмерио мачку. Била је тешка тачно два килограма. — Овде су два килограма еира, а сад ми млш где је мачка, нитао је мудри сусед. Жена је од стида поцрвенела и никад више није лагала свога мужа.

Ако наместите руке као што вам елика показује па затим удесите еветлоет тако да вам сенка од руку пада на зид аобићете сенку која ће показивати елику зепа. Ако сте Још вешти да врховима прстију мало мрдате. видећете сами како ће вам слика зеца оживети.

РЕШЕЊЕ РЕБУСА

Рало. и, мотика свет. X. Р. (т)ане Рало и мотика свет хране.

Прчо суичпње малог беоггшђопина. Иако ми сџпце прија каида раЗ. мшиља о томе дв ли би било лспшв игџати се у хлалу.

(Онлмак: А. Оимић'