Kolo

Л / јиоги су нашн ратни заробљеЈу I ници остали без нороДица и родбнпе, па немају с ким. дл се донисују. А и онн су, ра-зуме се агељни нисама и накета. С радошКу можемо да констатујемо да је још.од ранпје створена веза и са мПогнма од н.их и да су се многи већ одазвали НјИховиц познвима, делимично унућеннх преко „Кола". Али, има још заробљеиика усамљеннх и ми овде саонштавамо њихове адресе мо.лећи своје читаоце и читатељке да им сестрннс'(р и братски изаћу у сусрет. Матија Радовановић ратии заробл^еннк бр. 71588 Сталаг II С, жеш да се дописује са једнои госпођицом. Заробљеник б .Р. 46246 Сталаг II 306, Вукашин Милиновић, такође жели да се донисује.са једном госпођицом. Поручник Радомир Стошић, број 4781 Офлаг XXI С, захваљује тоило на створеној везн у погледу дописиван.а и упућује иозив браћн и сестрама да доставе своје адресе преко. ДСола" тако да се везе прошире иа све лагере у- којнма има заробљеиива без иородице. Многи се »аробљеницн дирљивнм речима захваљују на послатим накетима којн су им упућивани као и на нипмима. Међу оиима који се захваљују па упућепим иакетима налазе се Владимнр Михајловнћ-Рикии, бр. 111,247 Сталаг XI А, и арт. наредиик Душан Јанковић, бр. 16.681 Сталаг XVII А, којн се захвал.ује г. г.. Јоци Младеповићу, Мнлану Влајчићу и Николи Ећнмовићу на послатим накетнма. Заробљеници се такође топло захв.аљују Црвеном крсту. Тако Стеван Мијатовић (у име 15 заробл,еника радне комаиде бр. 318) каже у ппсму унућеном „Колу" и ово: „Доброте и бдагоиаклоности које Црвени крст чини ратним заробљеницима, незаборавне су". Рез. поручник Пантелија Д. Тачић заробљеник број 169, Офл-аг XIII В, упућује нарочиту захвалпост своме другу г. Миливоју Матићу, начелнику среза врачарског иа свему што му је учинио и што га ннје заборавио. Најзад, ево писма које је Петар Бизјак бр. 111.170 Сталаг XI В, упутио ученицима палилуске основне школе, у Београду, а које гла.си: „Драга мо-

Ратии заробљеници Радне команде 003/2 Сталага XVII В такође шаљу сво]е повдраче завичаји (Свкмчи: Праватна овојнна)

ја дечице. Весела срца јављам вам да сам ваш мили дарак исправио примио. Дивпо је, да сте у најмлаћим годипама већ обогатили ваша мала срца леиом врлииом милосрћа. Треба да се дичите учитељима и васпитачима својим који вас добру уче. Ми старији дирнути смо и захвални на сећатву и иажњи. Одавде из заробљеништва не могу друго до да вам од срца захвалим и да се помолим Господу да ми вас усчува здраве и добре". И тако се стварају незаборавне везе нзмећу заробљеника и завичаја, везе које су докази и наше једнодушности а коју треба још више да ојачамо, и племенитости нравог срнског срца, патриота и нстинитих родол,уба.

•Како,:' смо" .тв ,'жељни.,, татидо. је'1» дУго те вшхели ниСмо. Ја сам суећан само кад поштао донесо пиомо. Много је времена поошло •к.'!о нека тмурна ноћ.' ја и, мама само питамо: „кад ћеш нам доћ'? и Жел>но те чекам тата да мн даш пољубац твој, Дођи ми драги татице, чет те Шеша твој. , ПРЕДРАГ М. МАРКОВИЋ. ученик I разреда основне школе

Тати у заробљекгаштву Ево да ти пншем татиде мој мили. Ја сам већ нарасто здрав сам. весео, чнли. Ја. Бранка и Зоран радо те Ефкамо. Да те у наручју иашем загрлимо. Зоран ста/шо виче ^бУбим тату свога", и за тебе сталио моли драгог Бога. Данас смо добили твоје д#аго писмо. Пресрећни радосни ми у кући сви смо. Мамица га чита. а ми 1е слушамо. Реци ми татине како ти је тамо. Мислим да ти Јв добро. Само да си нам здрав. Па ће дати Бога драг скоро да иређеш праг, А сад. довићења Еаш татице мили. Имаћу стрпљења, али вреже мили. Ја бих желео - брзо. бцзо да нам доћеш. Ове нас на окупу дома ,да нас наћеш.

ШШШШ -'I

ТОМТТСЛАВ Д. СТОШИЋ, учсник II разисда основне шиоле

1'рупа ратних заропљепика Радне команде број 318 на одмору,