Kolo

итетар мога »омиоЈс

НЕДЕЉА, 11 ЈУЛИ. Био госн комшија у кафани на ручку па кад му кепнер донео супу на сто рекао му: — Вратите то да се угреје, не волим хладну супу. — А, откуд знаТ» да )е хпадна кад нисте ни пробапи? — Па видео сам по вашем папцу Моји је био у супи док сте носипи тањир. ЛОНЕДЕЉАК, 12 ЈУЛИ. Жали се онај наш сусед инспектор, госн комшији: — Не знам зашто сам увек дан пре поласка на пут узбуђен и топико нервозан! — Па то је пако, госн инспенторе! Треба увек да пугуЈете један дан раније... »ТОРАК, 13 ЈУЛИ. Преслишава наша сусетка нову спужавку: — Како се зовете? — Мара. — То је незгодно! јер се и ја тако зовем, па се моме мужу то неће свидети. — Па, ништа зато госпођо, мени господин може и да тепа! СРЕДА, 14 ЈУЛИ. Почепе и наше жене да воде попитику, бар оне у нашем комшилуку. Тако синоћ једна мпадица, наша . сусетка, држи „банку" усред нашег посепа, и попут кафанских стратега прави „закључке" о ратним операцијама, док госн комшији ие прекипе па јој рече:

При/атвљице &1.

— Волим позоуиште и хтела бизс да се посветим глуми. Шта ми саветцјеш да претстављам? — Маску, драга пријателице.

па

— Видим госпа комшинице да се одпично разумете у стратегију! — А, што да не! Разумем се зацепо боље од мог мужа!

— Видим, и то али зато ваш муж носи „ементапер чарапе". — Како „ементапер" чарапе? — заграја смо ми.

— Па оне шупљикаве... Јер да се комшиница мање плете у политику, више би чарале њеног мужа биле нсплетене... ЧЕТВРТАК, 15 ЈУЛИ. Наша госпа номшиница чита гпасно новине. Па тако и јуче, по ручку. Тако читајући прочитапа како су енглески авијатичари бацили бомбе на једно швајцарско село. И, згранула се, жена, разуме се запитапа госн комшију: — Боже, Мико, па је ли Швајцарсиа неутрална? — Јесте! — Па како је онда бомбардују? — 0, брате, жено, како не разумеш. Па, по Енглезима, неутралци немају права да бацају бомбе, али зато имају права да их примају! ПЕТАК, 16 ЈУЛИ. Поспују јуче жене у нашем комшилуиу, и тек чујем глас госпа комшиничин. То довикује ону нашу сусетку што је мапо више уображена у своју лепоту: — Шта, јуче сте се сликапи? — Јесам! — Мора да вам је фотографија врло верна! — Откуд знате? — Па, никоме је не показујете! СУБОТА, 17 ЈУЛИ. — Ја никада не бих дозволио својој жени да фарба косу! — каже синоћ, с поносом, један наш сусед који дозвољава себи тај луксуз да верује да је муж од ауторитета. — Па, ваша госпоћа већ има фарбану носу! — приметио је госн комшија — Може бити, апи то је без моје дозволе. М-ћ

: п

У ПРВИ МАХ СВЕТ НИЈЕ ЦЕНИО НАФТУ У прво време свет уопште није много ценпо нафту. На примитиван начин прикупљена нафта употребљавала ее мало за осветљење у отвореном простору и за гру* Се примитивне лампе. Затим се употребљавала као гориво и као лек. Колико се нафта мало ценила локаз }е и ово. У свим областима V којима има хгафте и соли. €о се тада много више жстраживала негО нафта и свима иетраЗкивачима билО 1е мили1е ла наћ? со него взвор нафте. Године 1814 у 1едно1 области где има нафте раднипи су копали бунар тражећи Јачу жицу слане воде. Одједном потавила се нафта. Ово не само да ваднике није обрадовало. већ су проклињали судбину. јер им 1°е пропао посао од кога су очекивали толико много користи. ЈЕДНО ЧУДО СТАРОГ ВРЕМЕНА У БЕЧКОМ ТЕХНИЧКОМ МУЗЕЈУ У Бечком техничком музеју налази се Једно право техничко чудо. То . је писаћа машина мајстора Енауста. механичара парипе Мат»ије Терезије. Његово лело. коЈе потиче иб гоиине 17Ш. по својоЈ техничкот Финоћи и компликованости палеко поелази ако сб тахсо сме да каже савремен^ писаћ^ машину 1ер она не дај© штампана слова већ заиста пише пером. Упећат ^е угоаћен у једну лопту у којо! се налази 1елан писаћи пулт са папиром и бпонзана Фигура која сигупном оуком помоћу 1етвог пера црта слово за слона папиоу. Технич^ка ЗаМисао ове кон"т? * 1е за наше данашње схвата^ње г ро непазумљива. '^тваои овде је сам<д јасна вамиодо у*

чинила немогуће могућ^м. За свако слово је најмање предвићен тедан поеебни ексцентар. који води ^една полуга. Ако се притиСне на типку једног рдрећеног слова ставља се у пОкрет екецентаоеки механизам и тада са полугом везана рука калиграфира красан рукопис и снабдева стално перо мастилом. ПРЕ СТО ХИЉАДА ГОДИНА Приликом истраживања у 1ужно-немачким преисториским пећинама наћен |е. поред осталог. и цртеж који претставља сазвежВе Влашиће. али са десет'а не са седам звезда колико их ми сада видимо слободиим оком. Претпостављало се због тога. да су људи некада имали много бољи вид. Мећутим. немачки астроном Маке Миндлер утврдио је. да 1е !ош пре сто хиљада година положај Влашића био такав да се ваиста могло видети аесет звезда. Из овог се изводи закључак. аа 1е староет људи врло велика. а затим да су н пре сто хиљада година били на таквом ступњу образованости да су многи бележити небеске Појаве. СТАРИ НАРОДИ НИСУ ЗНАЛИ ЗА АЛКОХОЛ Алкохол је био непознат старим народима. Огари народи су волели лака и мирисна вина. У ново вино. ко1е 1е почело да превире. додавали су брашно и мед и тако су добијали напитак који 1е био укусан. али који није био ни најмање 1ак. 0 коњаку или неком другом 1 'аком пићу нису знали ништа. Тек у средњем веку »акозвани алхемичари који су тежили да направе вештачко влато. почели су да дестилишу дота-

дашња вина и на тат начин дошли су до напитака који су били врло 1аки. Тако су и незнајући дошли до чистог алкохола. коме еу придавали врло велики значај. (Тврдили су да алкохол може да излечи реуматизам па чак и да прбдужи живот. Због тога 1е ракија и добила име на француском: ..л'о д'ви." (што значи „животна вода"!) Алкохол. коти 1е добијан у то воеме. био те врлр неукусан и отуда га нико није желео. Тек у 18 веку, пошло те за руком људима да фабрикуту алкохол. коти т*е имао и одличан миоие и олличан л/куе. ПРОТИВ СКОРБУТА У борби против скорбуч«. болести кота се јавља после употребе једнолике хране нарочито детство показао те витамин Ц. Раиите те било потпебно да, се утвоши хиљадама поморанџи да би ое добила незнатна количина тога витамина. Сада Се. међутим. та иета количииа витамина може добити врло лако и иЗ паприке. а тош лактпе еинтетичким путем. КОЛИКА ТРЕБА ДА БУДЕ РАКЕТА ЗА ПУТ НА МЕСЕЦ? Огручњаци — конструктори ракета. измећу осталог. бавили су се и компликованим питањем: колика треба да буде ракета којом би се имао да преће пут од вемље до месепа. па су довдли до аакључка дз би она морала да буде најмање као |едно овеће бвдо, Ови стручњаци т вези с тим изтавили су да 1е лет на месец данас остварљивити него што !е то било пре неколиКо годипа. Као што 1е познато оакете се крећу на тај начин што. пошто са земље буду 1аком екеплозијом одбачене далеко. даљи пут прелазе помоћу равномерно васпоређених екеплозита. која ракету одбапуту све даље. Због тога те потребно израчунати колика мора да буде снага. да би се савладала тежина вакете како пои одласку на мееец. тако и при повватку еа месеца. Рачуна ее да вакета поиликоад поласка са земље мова ваеполагати еневгијом за савлађивање терета од милион тона! КАКО ЈЕ ПРОНАЂЕН ДУРБИН? Када су v питаЉу велики и важни проналасци случат те често играо впло ве» лику улогу. Деца неког оптичара из Мидлбурга. играла су се тедног дана сочивима која т® правио њихов отац. Тако еу еаевим елучатно ставили на извееном отетотању 1"едно издубљено и тедно иеиупчено сочиво. Били су задивљени када су опазили да певца са торња катедрале виде као да те неколико метара палеко од њих. Ставоме оптичару после тога ните било' тешко да сочива постави V пев и тако направи први дурбин. Данас 1е израда дурбина и телескопа доетигла велико савршенство. Постоје еочива која имату V иречнику и по два и по метра. а поједини телескопи увеличавату пО дееет хиљада и више.пута. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ ф Узима се да проеечно сваКи ЈаП шац сваке годиие поједе ето килограма рибе, а еамо тедан килограм мееа. ф Обично се мисли да еу нам оба плућна крила теднака. Мећутим то није тачво. Дево плућно крило те знатно мање од десног. ♦ Кад морем прође један велики иреко©кеаноки брод. таласи коте он подиже простиру се четири километра с тедне и друге стране брода. Тетг после четвитог километра губи се сваки траг пволаека брода. ♦ Пола метрл филма. који прође кроз пројекциоии аиарат за тедан секуид. има двадесет четири разне сличице. Према томе Филм коти траје. вецимо јепаи сат нма 84.000 сличица. Главнв уредник Мића Димитријевић * <5» фотографије Александар Симић џ Цртач Ђорђе Лобачев $ Уредништво Иоенкареова ул бр 31 Телефон 25-010 Џ Власвик а нздавач Орпско издавачко предузеће А. Д, Јован Тановић $ Адиминистрација Дечанска 31 Веоград. Тел. 24-001—10 штампа ^Штампарија Београд* А Д. Дечанска 31Тромесечна претплата б8,— дин.