Kolo

Бизмарк

мнтензивног рада и ствараља, такорећи изгарају, да брже старе и да обично пре силазе у гроб но остало човечанство. Ово је мшпљење, међутим, лотпуно погрешно. Многи примери пожазују да велшш људи дуго ■ живе. Немогуће је разуме се поставити опште нравило и изузетака свакако има, као у свему што постоји на свету, али довољио је навести неколико прнмера иа да се види да тврђења о „бржем умирању" геиијалних људи нису тачна и да се утврди да они као по нравилу, углавноме дуго живе. Дуже но велика већина знаних и незнаиих. Гранпца дубоке старости је осамде-. сета година. Замашан је број оних великих људи који су доживели ту дубоку старост, и који су још дуже живели. Ево, на пример, шеф садашње Франдуске, славни војсковођа из прош лог светског рата, маршал Петен има 87 годнна и још увек свеж управлл еудбином Фралцуске. Други славни војсковођа из прошлог рата, немачки феддјмаршал Фон Макензен има 94 година и још је увек крепак етарац. Славни јапански сликар Хокуеај умро је у 90-ој години. Славнн италијански еликар из доба Ренесансе Тидиан жиВео је чак 99 година. Границу дубоке старости то јест осамдесету годину дождвели су, иоред осталих, францус.ки жњижевник Шатобријан, највећи немачки филозоф Кант, велики српски дрл«авник Никола Пашић, као и највеКи филозоф древних Грка Платон.

11аш нћ Навешћемо сада неколико нримера сних велшшх људи који су живели преко осамдесет годииа. Ото фон Бизмлрк, велики немачки државник, „звоздепи канцелар" жпвео је 83 годи..гвоздени канцелар" жџвео је 83 годиие. Исто толико л највећи немачки ■мао је 89 година када је умро. Аме-

Софокл ' живели више од 90 година наноменућемо само ове: други претседник Сједињеиих држава Адамс живео је 91 годнну, немачкн фелдмаршал Молтке исто толико. Велики. грчки драматпчар Софокле је живео 93 године. Напоменули смо већ да је Хоку.сај живео 90 година, а Тициан скоро 100. ^ешко је утврдити разлоге због којиг су извесни великп људи живели дуго, а други мање, иа чак и миого мање. Покушаваио је да се дуговечиост објасни и мириијнм животом и сталожеинјим карактерима и још много друпш, а да се с друге страпе краћи живот извесних великих људи, тумачи тиме што су они целог живота бивали борбеии, да су бнвали страсни људи и да су се услед „дипамичиости" њиховог бића односно делања брже троншли. Али, ни оваква тумачења не могу битн тачна или иб увек. Јер, узмпмо на пример само једног, Микеланћела. Цео је његов живот био иснуњен борбама. Сво је његово творагатво борбено и ако се за икога може рећи да је био динамман, да је имао нечег титанског у себи, то је Микелапђело, па је нпак .доживео дубоку старост од 89 . година. Обично се вели да. су мирнији, сталбженији, „класичпи" велпки људи дуже живели, а борбпнији, плаховитпји, „романтичари" мање. У овоме има иечег тачног бар што се тиче песника. Многи су велики лирскн и ромаитични песнпди умирали младп, тако на пример иаш Браико Радичевић, али баш међу њи-

-рички државпик н научннк Бепјамнн Франклин лгивео је 84 годиие, руски државник Горчаков 85, француски војсковођа, маршал Мак Махон 85 година, а аустриски канцелар, „душа" Бечког конгреса, кнез Мстерних живео је 80 година. Велики немачки историчар Момзен жнвео је 86 годипа, а славни енглески физпчар, осинвач физичке астрономије Њути 84 године. ЧувешГиедагог Песталодп живео је 81 годпну. Грчкн астроном, математпчар и ФилозоФ Питагора је живео 89 годипа. Иемачки несник, „мајстерсенгер" Ханс Сакс живео је 82 годиие. Исту старост дочека? је и велики руски романоиисац и моралиста Толстој. Волтер, пееиик, псторичар драмски писац, нолемичар, сатиричар, еициклопедиста живео је 84 годнне. Познати немачкп патолог и аитрополог Вирхов је умро у 81 години. , Известац број славиих људи дожнвео је још дубљу старост. ,Од оних .који су

Лепоте наше земље

пште је расирострањено мишљење да велики људи: дргкавници и војсковође, научници, фнлозо(Јш, књилгевницн, уметниди и музичаЈи, не живе дуго односно да мање живе но остали, нросечии, смртии људи. Мостоји веровање да, се геНијалпи људи више и брже троше, да они, услед

Степа са понорпицом у Звиждц

у битци код Шегешвара, Шели се удавпо, Шгајст и Китс Жвршили су самоубиство итд. итд. Дакле, и када је реч о песннцима ова подела на класичаре и ромаитпчаре нпје потиуио тачна. Занимљиво је ипак да је известап број велнких дрлсавипка умро релаЉтвно млад. Тако је Наполеон живео свега 52 година, кардинал Ришеље 57 тодипа, епглески државник и фнлозоф Бекои 65 година, Демостен 62, а Цицерои 63. Исто толико је лшвео и творац рефОрмације Мартии Лутер. Занимљиво је такође да ни велики испитивачи, земље,. славни путници нису дуго живели. Тако је наш Цвијић-жив.ео 62 године. Славни морепловац Кук живео је свега 51 годину. Иснитивач Африке Холуб 55 година. Васко де Гама славни португалеки мореиловац живео је исто толико. Колумбо иешто више, равно 60 година. Изузетак је Александар фон Хумболт који је, као што је познато, испнтивао непозиате крајеве Јужне Америке, Мексика и Урала. Он је дожнвео 90 годину и живео је 22 године дуж од свог брата Вилхелма, славног државника и нњижевпика. Велики научници обично су живели дуго. Међу овим слмшима чувени немачки бактеролог, ироиалазач бакцила туберкулозе Кох зкпвео је иајмање 67 годипа., Рептгеи је живео много дуже, 78 година, а Пастер једну годипу ман>е. Славни италијанскн Физичар Волта живео је 82 годиие, а веднки српски научник Тесла, који је недавио умро, 87 година. Велики немачки астроном Коперникус живео је тачно 70 година.

Онимак: ин:к. Р. СтеФановић)

ма има много таквих који су додуше умрли млади, али не природном смрћу. Бајрон је погинуо код Мисплонтија, борећи се за ослабођење Грчке, Џушкин је погинуо у двобоју, Петефи

Што се Ј тиче ликовних уметника т музичара могло би се рећи да године старостп необнчно варирају. Има их, 'као што смо већ вндели који су доживели дубоку старост, али већина је живела нросечно узев мање но остали велики људи. Славни италијанскд сликар Рафаел живео је свега 37 годипа, Ван Гог 39 година, Рубенс и Рембрант 110 63 године, Леонардо да Винчи 67 година, Гоја 82 година. Велики немачки музичар Шуберт умро је у 31 годпии, а Моцарт у. 35. Шуман је живео нешто дуже 46 година. Исто толико је живео "и велики немачки песник Шилер, а фраицуски песник Мисе годииу дана дуже. Шекспир је умро такође доста млад, у 52 годинн, а творац нове филозофије и п.есник Ниче умро је у 56 години. Велики немачкп композитор Бетовен такође није дуго живео јер 4 је умро у 57,-Години. Цешто је дуже живео ■ Верди* који је пмао 63 године када је у.мро. Бах је умро у -65 годнни, а Вагиер је живео 70 година. МотЛо би се дакле рећи, посматрајући животе великих људн да се онн у погледу годипа старости — могу поделити у две групе. У групу дуговеч-

ннх спадају углавноме научнПцп, филозофи, државници и војсковође, доа У груиу опих који су обично мање живели долазе песници и књижевиици, музичари и известан број ликовних уметиика. Наравно, како смо већ нанојЈ^нули , тешко је подвући тачно одређену границу, као што није лако ни утврдити разлоге због чега су једни дуже живели. Тачно је ипак: велики људи су дуговечни. Много је славних људи дуго живело и дуг.о жнви. На срећу човечанства које ужива у плодовнма њиховог генија, рада, њихових изума, њиховог твораштва и живота.

Тицизан