Kolo

6

ШШЕ * ВУкГА Т7(^Г7-М37-АД6

Свако вече кад суице зала.чш, блага тишина падне па сокаке и иоливеие баште замиргону, увек у дсти час разлегне се громки грлеии *лас Дотке шкембара. — Шкембићи ... Шкембићи! Омален, пшроких груди, округлог Јгаца, са вучијим светлим очима иснод Густих обрва; заваљен мало уназад с* »еликом чиотом кантом обешеном кајшима о врат Дотка скоро трчк одозго ва горње чаршије... На њего-в узвик отварају се тенпсе кавије * пенџери, излазе младе жене и „измећарке" са •емљаним паницама и бакарним сахаиима у рукама заустављају га те купу->' Ју од њега омиљене мезелуке за вечец>7 и Бадиркују га док он сав зајапуреи од журбе и топле канте која му аежи преко половине груди и стомака и коју он покреће сваки час да сеОи олакша леђа у донесене судове укусно спремљене шкембиће прима па»е и одлази смејући се доброћудно иа вадиркивање обесне женскадије. Брзо обиђе иекоЈ1ико сокака, распроВ*је све и враћа се кући да опет наШуни канту а у добар мрак упада у аајближу меану где га гости дочекуЈу са усклицима и прекорима што јв иа њих заборавио; — Дотка се смеје »ромко умирује их даје од онога што је за вих у канти задрлсао затим скида канту с врата седа уз астал да одахне и поједе и сам по једно парче; поручује ракију; — а после трећег полића прибија се интимно уз кога од познатих гостију обично дошљака јер се мештана и њиховог потсмеха бојао као жнве ватре; и отпочнње да се исповеда: Ах бре роде !г.. Овај занајат што ге работим сас њега не бнтпе ми ни Т памет кад га започе!... Ако ксмет! •— А започеја сам да га работим од Јгаат, срам, од муку, — од жал госпоцкие. то бакар, то је за век! — Ама и& ће реклем: ксмет. А бе се намерија ва арнога газду. Чуваше ме како сина; у половлн ноћ мене ће остављаше у дућан а за дом све што му валлше мене испраћаше да купим н да однесем; а и газдарица мн беше „човек!" — Не пропушташе празник нешто да ми не купн да ме обрадује. Там па кад отиднешем н отворим у лето и у пролет њину порту замирише отуд како из кадилницу! Од једаи дувар до други иа од кућу до порту све за>садено исплевеио калдрмисано па чини ти се нее башча него рај Божији не знаш колхо лознице и османлци а цвеће нее да цвећа ио гори... Ја кад улегнешем слте ми падне нека мука на срце па ми дође и да плачем и да се смејем од неки милос... А Васка ћерка на газду ваздан боравише у ту башту како другу работу по кућу нема... Колко пуг мајка си гу караше од врата: — Васо мори, ће улегнеш у кућу нешто да ми помогнеш уз разбој да седнеш или не?! Девојка ли си ели си „ергенин", „чеиз" ваља ли ти мори?! А она угурсуз беше што гу нема!... Салте снесе једне танке црне веђе над очи, стисне уста малечка како сас дукат прорезата, па ћути и трси нешто или плеви око леје а црвенило гу удара у лице... А лице гу не беше ни црпо ни бело но некако смугро, па под оној црвенило чини ти се збори ти нешто ама све љутито како заинат; — срце да ти расипе... а кад се исправи онакој крупна внсока чини ти се, да је и она посадена туј у башчу и цвета какој онија тешки гумови картоп и ћулови ож.0 њума ... Мајка гу викнеше још један пут два па се после салте загледа у њу и ие

Нстина не беше ми лоше кроз век, храсне сам си паре зарадио сас овнЈа шкембићи, деца си имам и слушав ме, домаћица ми кротка и шпарлија, ама знајеш како је: Једна гламња кад ти улегне У младост у груди, пије те до век, па такој ти и сас мене; ће чуЈеш. Ја тедо казанџија да биднем зашто казанџилк ти је душа на сви занати! — Дођев свадбе, што на снашку да се купи бакшиши од кума од старејека од родови?! — Котал, или тепсија и санавдг... Па ће доће младепци па такој... за крстење ће се купује тепсија од кума да се поси на бакшиш прасе или погача ели баница... Заш-

диша... само гу милуЈе с очи а сузе гу трепери на трепке па заборави на мене што чекам на кућни басамацж сас крошњу у руке или сас јагње, или пиликп што сам донеа из чаршију. У некој време, како да се обере малко пљесне се у руке и викне: Туго дете елагко што не збориш! и брже ми узима из руке тој што сам донеја и испраћа ме. . А Васка пишта; како да ме нема у двор! — Испраља се, сагнња се, како да ме не види ,ни кад дођем ни кад пођем; пи ме што питује ни ми што збори!,.. Два три пут још док беа помалечак поденем шегу сам:

— Васо мори што сн вредпа!.., ће те фалим при момци у чаршију... А она се савије те пограби по иеку грутку од земље и измане на мепе. Де... кажо смеш Са овој ћу те утепам! А ја се засмејем иа беж иа иорту. А после кад поодрасо, бидна калфа већ, и замомчи се, не смејешем ии т очж да гу погледам, салте здимим у кућу и врћем се како да ми земља гери под ноге. А кад искочим далеко у сокак, чујем како се кикоће нешто с&ма, и не питујем се зашто?! Много пут посипује цвеће кад ј* наиђем. Сунце заоди и пада како злато на њу и низ бишчу. Вода жубори * лије се низ дувар отуд од Аџи-Николини у један вир а мокра земља мирише тужно. Васка црпе воду сас један тас, носи и прска кроз леје сас руку полако како да се игра... Шалваре подигла повисоко, а разузурила се: чајку развезала и распустила гу низ плећке, јелече раскопчала те се види како гу се снаЈга ломи на кајиши, докле оди и носи тас пун с воду, а спуштене косе падају гу до

ненод појас. — Неки пут ие докарује, воду до вир. Пушти те се сама расмиује кроз башчу а она боса, слте т, жалне раскончана, стоји у ту мокрин>у и гледа негде преко дувар, високе горе на куда „Девотннске ливаде" куч де сунце заоди... Груди гу се диз*ју е епуштају а очи гу замаглене к*« ко отуд да нешто исчекује и жали.. А иеки пут, у зиму — говори Дод-. ке без предаха — док му лице губш оиај живи н евакодневни нзраз и смирује се у давно одбеглој милини а његева тврда уста развлаче се топло у, осм-ех, док му широко отворене зенжце иду изнад столова и људи у загуин љивој меаии за нечим што лебди изч *ад њега и измиче му. — Кад зачукам жапорту она искаче те ми отвара, ама само што скине „кентру" обрже ми грбину и Зега у кућу, а сва се устреса од студ ... честопут ветар дува и носи ми снег у очи ама ја ви-. дим каЈсо иде пред мене и љуља сас кукови ама и тој некако бесно; — заижат! (Наставиће се)

Ш1Ш

Шта треба чшити у случају »ноквареког стомака?« ^»^равилна Функција 1 тј. варење же/1 лутца, зависи од његове анатом/ ске структуре и од функције лучења жљезда његове слузоколсе. Нарочито лучење сокова желудачне слузокоже, стоји под утицајем разни1 фактора, међу којима на прво место долазе утицаји нервног система. Познато је да напр. радост, веселест ж иријатжо расположење врло повољно утжчу на лучење желудачног сока, док жанротив туга, нерасположење, брига ж страх спречавају то лучење и жа тај начин врло неповољно утичу на само варење у желутцу. Осим нервнпх (жнжчаних) утицаја на лучење соие киселнне в фермента пепсина у желутцу, иостоје и други утицаји, као наир. жлезда са уиутрашњнм лучењем. Оснм тога сви отровн за организам, било да се они уносе споља (дуван, алкохол) или да постају у самом оргапизму (бактерискн отрови) и то бнло да джректно утичу на желудачну слузокожу или путем крвотока да не доспевају, неповољно утнчу на лучење желудачног сока. С тога је разумљнво да оооба која много пуши нлн ннје алкохол, не може да нма добар апетит, као и она која болује од меке акутне или хроничне заразне болссти (напр. туберкулозе). Напоелетку' ж душевни и телесни премор такоће отежавају *арење у желутцу услед смањеног лучења целокупие количине желудачног сока или само његових саставних делова. * Да би се одржала једна тако важна функција као што је варење, неопходно је познавати како треба јести, тј. знати хигијену исхране. Пре свега треба јести одморан. Врло често варење је поремећеио само због тога што људи једу преморени, било да дођу са посла или са купања; једу на јуриш, скоро стојећп, и не гризу, него храну такорећи гутају чим је ставе у уста, По себн се разуме да желудац нема ни времена да за тако кратко време излучи довољну количи-

иу сока за варење. Осим тога храпа недовољно иситњена и тек мало изиешапа""са пљувачком, која садржи фврмепт за почетно варење, не М)Же да буде нравилно варена у желутцу. Још ако се томе дода и чињешша да људн, када је топло, нију велнку ,количину воде и течности пре и за, г-реме јела, те тиме разблаже ону и оиако мању кодичину желудачног сока, онда је јасно какво варење у желутцу може да буде. А ако храна У њему није сварена како треба и разложена у своје саставне делове, онда она недовољно сварепа улази У црева, те ни тамо ннје прерађена како треба и едатле ироистичу сви поремећаји. Због свега тога не може се довољие жагласити од колике је важностж: јести одморан, дагано, добро жвакат* ж же мжслитж, за време јела, жи жа каие жепријатности. За то жма Доволие времежа ж после јела... Нарочито болеснику јело треба учжжити иријатним ж иравлачним. Зате треба пазити да му оно буде понуђеие чисто, укусио и доб|Н) снрављене; уз те мора се иодити рачуиа е томе да болесниково расноложе*е ире ж аа време једа, буде увек жедре. * Ам се двгвди да храна ие «уде с*ареиа као жте гре$а, енда иастај« заггалеље иа желудачжој или древној вдж желудачној и древној елузекожи. Од тега иа коме се месту иалазе главне времеие зависж да ли ће <елесник есећатж само муку и гађеље и.ти ће иевраћат« н имати грчеве^ у трбуху ж врелив. Уз то може се жојавитв н ножнжежа температура. 'Гада, врво ште белесжик треба да учжии те је да <;е стави иа ашселутну дијету. Најбоље је да један илж два дана ннје само тоилу или млаку камилнцу. Ако се петврдж да је само „покварен стомак ж да иије напр. заналење цревул.ка. тзв. „елепог црева" жли неко друго опет озбиљније оболење, онда је најбоље д» узме неко еигурпо сретство за чишћем,е и то или рнцинусово уље илн горку со. СЈва друга сретства као разпе „чимунаде, пилуле, прашковн и траве. немају тако сигурно дејство. Тек пошто је био на дијети и пошто се прпчистио, болесипк. може да почне погтепеио да једе. Осим овога, свако друго лечење, као иаџр. ракијом, вииом, луком итд. не само да не користи и не може да помогне, него може н врло штетно да буде. Др. Н.