Kolo

ттзтик у ШУ

Бор, вочетком септембра утро је. Пола шест, Улице су биле пусте.. Бор је још 'дремао. Густа магла је још обавијала рудник, радничка насеља и целокупан организам Бора, када је сирвна, најпре тихо а онда све јаче и јаче, лозвала раднвке и обвезнике на пре-. иодневну „шихту". Нешто мало касније на улицама се осећао живот. Радници и обвезници .су се најпре појеДиначно, на запгм У групама појављивалл из својих станова и барака и хитали на посао, док најзад вису преплавили улице и у читавим потоцима људског хода удвајали се, да би се нешто доцпије оиет одвојили сваки према своме р«ону.

ти пругу од Бора до Пожаревца, као и завршити изградљу друма који је делимично већ у многим секторима скоро готов. За сво време рада, према изјавп меродавпих, учиљени су сви напори да се извесни недостаци који су се у почетку појавили, било у питању исхране, станова или хигијене, уклоне. Резултат је у том погледу задоволлвајући и једино овоме се приписује редован одзив обвезника. За исхрану обвезника, утрошепо је: 127 вагона белог брашна, 109 вагона кукурузног брашна, 30 вагона белог пасуља, 80 вагопа кромпира, 4 вагона макарона, 94 ватона свежег купуса, 26 вагона конзервираног поврћа, 20 ваго-

Група офицта у Хамелбеигу (Снимак: приватна овојинз)'

... Тако почиње, прилично монотоно али кон1Струж.тивно, готово свакодневно жнвот н рад у Бору. Сада када се навршава пола године рада наших обвеотика у Бору, м.и се сећамо причања и коментара прод одлазак прве групе. Песимистички расположеаш, — ови они — који нису 8на.ли какве су стварне пр>илике говорили су тажо, да је Бор онда претстављао за наше радниже и обвезнике неку врсту баука. Дапас, када се већ више група наших о<бвезника вратило из Бора свима је јасно, да Бор није пакао, да у н-ему живот није рђав, већ напротив, не само да је сношљив него је чак и добар. Колико је ово тачно потврћуј^ и број од 16.210 наншх обвешика, »оји се сада наЛазе на радовима у Бору и његовој околиии, као и резултат рада кога оу они постигли за релатнв. но доста кратко време. На површинским радовима, на којима су углавном и били запослони, наши обвезници су у групама и подељеним секторима, трасирали пругу узаног колосока од Бора до Пожаревца. Дужина трасе износи сто осамдесет километара. ' . 5 7 поредо са трасирањем пруге изградили су друм ширине коловоза пет ме. тара, прворазредног ввалитета у дужини од двадесет и два километра. На изградњи објоката за становање такође су дали врло добре резултате и изградили су око пет стотина шесдесет разноразних објеката. Према предвиђеним плановима, верује се, да ће наши обвезници до краја идуће године, пошто су свн претходпи радови већ завршгаги, изгради-

Главни уредник Мића Димитријевић (на путу) ♦ Заменик: Уредник Бошко 'Гокин & За фотографије Александар Симић # Цртач Тзорђе Лобачев + Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Влаеник и нздавач Српеко издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић * Администрација Дечанока 31. Београд. Тел. 24-00]—10 штампа „ШтампариЗа Београд" А. Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.

на лука, 30 вагона киселог купуса, 6 вагона масти, 6 вагона шећера и још 30 вагона соли, црвене паприке, бибера, парадајса, грашка, репе и других животних намирница. За ово време њиховог рада исплаћено је у надницама сума од 729,450.000 динара. За снабдевање и справљање хране обвезницима запослено је у тридесет лагера око хиљаду кувара, желнера, помоћног особља и друге послуге. 0 квалитету радне снаге наших о<5везника добили смо од меродавних обавештење које се може резимирати овако: кад раде да раде и да су онда ван конкуренције. М. А. Тодоуовић

Татици у заробљеништву Ој1ад XIIIВ НаттеЊигд — 7824 Драги тата, ја те волим, Сваког дана Бога молим, Да ми дођеш адрав и чио, Као што си досад био. IIа улици често седим, За поштара нашег гледим, Да ми пЈн/жи писмо твоје, Што весели с рце моје. Мама чита пиомо Твоје, Ја и Милан, грлимо је, Чита мама и уздише, 1 И ко коју сузу брише. Дођи тата што скорије, Да ти видиш нас обоје. Довиђења драги тата, Чекаћемо те на врата. Књажевац Ивица Б. Милијић, ученик Ш разреда основне школе

Шосао низе

Заробљеној браћн Однесе вас вихор разбуктаЈЈог рата, Тамо далеко од свог краја родног, Далеко од мајке, оца, сестре, брата... Од српских планина и земљишта плодпог.

Сада у тућини, ропству и самоћи, Пролазе вам дуги дани и месеци. Сво'М кућевном прагу кад ли ћете доћи, У загрљај својој родбини и деци?

У кућама вашпм кандила се пале, Чим пред празник почне вече да се хвата Крај иконе свете дечје руке жале, Моле -доброг Бога: да се вратн тата

Чуј молбе наше о Боже свемогући: Нек нам браћа буду здраво и весело. Да се здраво врате Отаџбини кући, Песма да се орп кроз варош и село... Косјерић . В. М. Марковић

Заробљеници живо се интересују зч српске листове. (Снимак: Б. Ф. А.)

к, али га млади, спажни људи лако савлађујц. (Снимак: приватна евојина)

Остављеном дому треба радна' снага, Пољу мушка песма да се ори ... ври ... Ах, кад ћете доћи наша браћо драга? Летина понела. Ново жнто зри ...