Kolo

ИСТОРИЈА ЉУТСКОГ ЛИКА

^Јаследници Грка, у неку руку, Римљани су донекле наставили традиције грчке културе. Митологија — вера била је слична, а грчка уметност, грчко песништво и позоришна уметност имали су знатног утицаја на Римљане. Сам друштвени живот био је подлегао трчком утицају и тако се догодило да је грчка култура, у чистом или прераћеном, облику. зрачила

„Рокоио" фризура римсиих дама. Једно од најуспелијих попрсја римске уметности прикарује ову отмену Римљанку са необичвом фрируром, каквих ће доцније бити тек у доба Рококоа, у 18-ом веку. Овакве фризуре рвале су се „Титусовепо цару Титусу који је и сам овако чешљао косу. Мода коврчаве женске косе потиче од чувене Агрипине, мајке цара Нерона. И у овом портрету јасно се одражава сната реалистичкот прикара.

грчких уметника, створе што складнији лик, што лепшд уметничко дело, већ једино да што верније у мрамору, камену или бронзи извајају лик ироконсула, војсковођа, оратора, Јулија Цезара, Ципера, Помпеја, Аугустуса, Нерона, Марка Аурелија, Хадријана, и свих осталих цезара, Октавија, Агрипине или обичних грађана, војника, рвача, писара, куртизана итд. Сачувано је на хиљаде римских портрета. Многи су међу њима и уметнички успели и спадају у уметнички најснажније нриказс љутског лика, али сви без разлике, и уметнички успелији и они уметнички мање вредни, значајни ву у погледу изучавања Рима, Римљана и њихове историје, коју су добрим делом стварали баш они који су портретизовани. Веспазијан (9 — 79) Суетон , Један од одличних историчара Рима овако описује цара Веспаријана: ,,Био је маленог раста, али чврстих мишића и имао је лице човека који се труди да прикрије своје невоље ". У портрету који објављујемо радовољан смех ћелавог домишљана, типичног Римљана долази нај впше до изражаја.

алисти и нису имали толико маште колико су имали грчки уметници који су стварали под другим иако у многоме сличним, поднебљем. Грчка клима, грчко тле, грчки темпераменат био је друкчији. Иако је грчкој уметности успело да наметне тзв. класичне облике своје уметности, она, разуме се, није могла да наметне у свему и свој дух. И снажни, конструктивни, државотворни, реалистички дух Римљана дошао је до пуног изражаја у уметности. А нигде толико снажно колико у ономе што нас сада занима, у приказивању човека и жене Рима. Најјаче и најдубље, па и најсмелије изражавали су се Римљаии, — реч је овде само о уметности — у архитектури и у портрету. Разлика између грчког и римског портрета најбоље указује на саму разлику схватања и темперамента. Грчки јс портрет скоро увек идеализиран, а римски је увек реалистичан. Ретко када

Ниједан народ Старог века није имао толико смисла и осећања за портрет колико Римљани. Ниједан народ није иам оставио тако боГату, разноврсну и тако верну ризницу љутског лика, једног доба, једног народа, колико Римљани. Римска попрсја ненадмашна су. И што се тиче уметничко-реалистичног приказа и што се тиче студирања римског лика, односно римског човека. Одлични пОсматрачи римски вајари, који су махом остали анонИмни, проницљиви психолози приказују нам консуле. државнике, песнике, цезаре, патриције. али и гладијаторе, легионаре, па разуме се и жене разних друштвених кругова итд. Римску историју. њен развој, њену моћ, и доцније њен пад најбоље можемо упознати посматрајући, оно мноштво римских попрсја -која су остала сачувана и која се данас налазе по музејима Италије и других европских земаља, Римски уметници приказивали су римског човека онаквог какав је стварно био, неулепшавајући ништа. Радили су више као „фотографи" но као уметници. Друго, уосталом. и нису желели. Није им било стало до тога да, попу!

Насловна страна: Једпа љупка радница Фабрике шећера па Чукарици... (Снимак: А. Симић )

Главни уредник- Мића Димитријевић ★ Уредник: Бошко Токии ★ За фотографије: Александар Симић ★ Дртеж: Ћорђе Лобачев зфс Уредииштво Поенкареова 31. Телефон 25-010 * Власник и издавач Отшско издавачко предузеће А. Д» Јован Тановић Ф Администрација Дечанска бр. 31. Београд. Тел. 24-001—10. Штампа „Штампарија Веоград" А. Д.. Дечанска улипа бр. 31. Тромесечна претплата 58.— динара.

Портрет једног римског патриција. Ов«; воштани кип могли би назвати посмрт• пом „фотографијом". Код Римљана је бдло уобичајено да се одмах после смрти ваправе воштани отисци преминулихс Из тих воштаних отасака, верних слика настали су сјајни римски реалистични портрети.

су Римљани идеализовали приказивање лика. Уосталом, само порекло римског иопрсја већ је не може бити реалистичније. Оно је настало из воштаних маски снимљених непосредно после смрти неког заслужног грађана. Из тих воштаних маски-кипова развило се римско вајарство односно римско попрсје.

на неколико векова и после слома грчких држава и самоСталног политичкој живота. Али између Грка и Римљаиа било је и основних, карактерних и расних разлика. Пре свега уређење римске државе, римског друштва, начин живота, законодавство, све јаче наглашавање узајамних односа друштвених слојева, упорно и постепено проширавање моћи римске државе, доцније римске империје, многобројни и углавном успешни ратови, затим све јаче развијена свест римских грађана и многе друге појаве стварале су и ново гледање на свет. Римљани су били трезвени људи. ре

Луције Јуније Брут. Историја казује да је био оснивач римске републике, први римски консул и да је отприлике 510 гоцине пре Христа учинио крај владавини дотадањих тирана. Ово бронзано попрсје Једно од на јрани■ јих римских вајар■ ских радова — сја јан је доказ реалиличког приказа у чему су Римљани били велики мајстори. И доцније када су подлегли грчком утицају то јест када се појавила тенденција ииеализОвања рим ски су уметници у тШвном остали у градицији реалирма, ^

Октавија, сестра цара Августуса удала се да би удовољила брату за Марка Антонија, који је постао доцниЈе љубавник последње египатске владарке Клеопатре. Октавија се тада повукла из јавног живота и посветила се васпита• њу своје деце. Попрсје, израђепо у базалту, ванЈЈедно сугестивно показује сву племенитост и отменЂст једне од највећих римљанки.

Аугустус (од 63 пре Христа до 14 после Христа). Први римски цезар• Утицај грчке уметности је очевидан. Али, маколико глава била идеализована у њој долази до изражаја снажно реалистично уочавдње карактерних црта. Оштар и проницљив поглед, извесна пеодољива ведрина и свакако достојанствено држање, пајвише падају у очи. Сви кипови који претстављају оспивача 1'имске империје подвлаче ову класичну достојанственост и мирноћу њетову.