Kolo

ТЈ

ад процвета јагличе Цвета плаче У сво Ј°Ј собици сама неутешна, јер нема онога са којим се крала кроз врбе и воКњаке, да га бере и да кити иза увета своју лепу смеНу косу.А мераклисали се она и њен Цене; мераклисали се до Бога. Крали се касно V вечери на час да прошапућу иза капије и сплетених руку да наставе прекинут синоКни пОљубац од кога су жи« вели срећни и раздрагани после по сву ноК л цео дан ... Њихове ниеке необојене порте везивао је уски сокачић поред еаме реке, те У иролеће кад озелене брда на обали процвета и слатко замирише зова и запева један славуј сакривен у грању, Цвети игра снага, трепери јој испод груди од неисказане милине јуперашњег загрл.аја и топлог и светлог сунца над сокаком Поваздан ради неуморно. гали се око мајке. помаже по кући, тумара по башчи. плеви, чисти п пресађује лале в зумбулове те да јој гттће ,.в по катме Р' (дупле) процветају. А кад падне воче притаји се на малом доксату. трепсри и ослушкује јер зна да ће отуда. од чаршије. па поред чесме да паиђе ои. са гунчетом преко рамена. забачене ша јкаче. уморан од посла, али кршан и млад и да запева: — Нема ми гу Цвета по двор да ми шета ., А младе жене и девојке излазе пред капије, скупљају се на „лаф" (разговор! те слушају како жубори у тами речипа. очаран лепотом вечери пева сла"" сакривсн V грању. пупа врба и зелени ее а из поља мнршпе однекуд жуто 'агличе. И као пробућене вз сна кад одтуда ОД чесме оајекне висока и снажна песма младићева. оживе. ггрибијају се једна УЗ другу и уздишу раздрагано и завидно- — Ох. пусти мерак... пуста Цвето... пусти Цене, бладесиви (благо вама). А песма иде све ближе Цвета дрхће ла токсату, стрепи, чека кад ће све да се стиша, п та уста из којих излази силна и раздрагана песма само за њу. Да се спусте дубоко и врело по њеном лицу. уснама и грлу. У прво свитање. рано, после тих вечери она узпма журно тестију на руке и полачи на чесму, размахујући својнм дугим косама. али не пде кроз сокаке тамо где високо изнад њене куће клоко камена „ћереика" *ладна и бистра као роса. окреће се лево » десно да је ко не опази и спушта се низ речну обалу т с к«мена на камен излази горе где 1е обала ниека и гуПи се опет под врбама и воћем у 3 широку долину кроз коп- V гтотом шипражјт пвета јагличе Ј Ту чека Јутро осваја. Цене ее прчкрада од каменога моста. долази задихан. пада поред ње иа росну пролетоЈ,, ЗСМ Т " ПОК Н,еНе б ' л * и "Уачке ручипе берт журно бледо-жуто као свила меко ,агличе, његове снажне руке обави,а,т њен стас и роне у његшм јелечићима. а одозго иза шума и винограДа подухуЈу ветрови. Тако ст им пролазили дани и пролећа. и седам година теткога мерака за кот |е знао цео свет. али ни њеп татко »и његов не учинише се „мукает" (труд) да лаф започне те да Цене Цвету -заиска" и одведе у свој дом. Сретају се понекад у сокаку старе комтиЈе Андреја „клисар" (црквењак) и Пера ..ешекџија" (коњар) пођу мало заЈедно. проговоре реч лве па иде сваки за својим послом. Понекад наврате јеДан код другога те Цвета или Наста, ма]ка Ценетова. износе ракију да попију и разилазе се али ону „лакрдију" (реч) што Цвета и Цене жудно чекају, не започињу. Та, мислим много пута Пера« отац Пветин. моја Цвета како кремен!.. Чучук Гмала) ама земља се тресе под н>ума кад оди! Убава- па зар да гу да» дем V Андрејину сиротињу? — ТТЈто има? ♦.. татко се моли сас попови по пркве, поје. носи кадилнипу кад пођев у големи пости да остављају водицу по куКе ... Истина ... мо^мак аран. личан, нема му мана. Занатлија... ама занати у садашње време не проодив јако. А имањце никакво, салте ку-

Кица ама и она дотрајала како моја ирибогу... Истина коњар сам и емек* џија, не сам неки газда те да чекам зета и пријатељи доздол из голему чаршију, ама пак, искочим пет пут данас горе да донесем дрва преко лето пун двор па у зиму свет ме моли, чак и господин казначеј кол'ко пута дође сам куде мене ... Несам без пару ... а чедо сам лично (лепо) родија, жал' ме да ми се мучи кроз век. Андреја клисар гледа и слуша за синовљев мерак и мисли много пута: — Несам неки еснаф, ама клисар сам, сас господи се мешам. а кад запојем у цркву сви ми се зафаљују и доодив ми ^ куКу и на славу какви домаКини и господа од град како на најголемога газду- па зар баш сас Перу коњара да се пријатељим? — Оно жал ме за девојченце. убаво, цврсто ама па. не'е спротиву мога Цено.,. Ке почекам, мож да искочи не-

Али Андрија кришом отпоче да шаље говорџије по махалама по бољим занатлиским и трговачким куКама да тражи За својега Цене прилику. У куКу отпочеше да се прикупљају тетке и тетини, стрине и чиче и да из дана у дан „давају памет" запрепашКеноме младиКу. И једнога дана удари гоч у двориште Андреје клисара. Свет у сокаку и горе око амама и чесме отпоче да се прикупља и да се исчуђује: — Туго, туго, скршише старе будале на млади мерак од толке године!.;. Узеше ги на душу црни Пера и Андреја! ... Тазук... јазук (срамота). Цвета и Цене нису се видели неколико дана. Узалуд је капија стајала отшкринута у вечери а Цвета цептала чекајуКи али Цене није долазио. МладиК се борио са оцем у потаји, поручивао да Ке смрт да створи и да бежи у свет и црн као земља завлачио се доцкан у куКу да га нико не опази у сокаку, посрамљен и ојађен. Али оне вечери кад гости отпочеше да се прикупљају са свију страна високо се изви писак зурле са дна дворишта и -погоди мЛадиКа посред срца. А

што по арно .*. А мерак —- одмахује Андреја руком — младост како младост Ке ги прође на обојица! ... Теднога дана позвао сина преда се: — Цене... праим се да не видим, ама си видим арно... ти мерак имаш сас Цвету ешекџијску, ала не е спротив нашу куКу, са по арни пријатељи и сас по арне девојке канив (нуде) ме у град. МладиКеве су груди оскакале.. • он једва промуца: — Татко, што збориш ... боље узми пиштољ те ме утепај, ја сас Цвету не могу да се раставим. — Ех,... не можеш! Сви такој зборимо докле смо млади После па видимо, да неје такој... Ете, ја и твоја мајка, не смо се сас мерак узели, па што ни је? ... Красан си век прекараме. — Татко не терај шалу. муцао је младић оборене главе и изашао.

сва родбина не мичући од њега стаде да га преклиње да не прави „џеву" (не отима се) и да не срди татка и да се спраља да пооди на нишан (прошевину) хвалеКи девојку коју му је отац изабрао и коју је он тек мало знао и видео два три пута на игранкама доле у текију... он као да се освести, прибра и пожури на сокак па на Цветину капију. Норта је била затворена први пут. Он удари ногом у њу и викну: — Цвето! Срце му је ударало лудо као никад дотле и кидало се у грудима. Цвета је силазила полако преко дворишта, он је чуо њен корак преко калдр* ме, а мало после расклопила капију и сва лелујајуКи се, грцајући привила се уз њега. — Цвето ... видели шта бидна?! Казуј што да праимо, бори се докле мога ама не филе. Ајде да бегамо.

У Ибарској клисури, у једпом од на јживописнп јих долииа. (Сшшак: А. Снмић)

5 — Куда? У свет. • • леб ће ее жађв За нас двојица. Цвета је цикнула: — А ср®м... «вет и пуста твоја ■ моја мајка. •— Никој... ама да се трпи, нема св куде! — А наши дни, иаше севдисање Цвето и пусто миловање горе у јагличе?! — Ксмет ... зачлакала је девојка тешко и побегла у куКу ... *

У сокаку су грмеле зурле и гочеви па се све стишало НоК је пролазила, звезде су се гасиле, по баштама је падала роса, Цвета се превијала будна н« постел>и, гризла јастук и грцала; — Слатка Мајчице Божија смири ме«. А Перу ешекџију нашао Андрејии „кондирџија 44 у чаршију дао му да попије ракију из великог окиКенога кон» дира и казао: — Од батка Андреју живот и здравље, к ноКу сас сву куКу заповедајте на Цене, на нишан. Пера се прекрстио, попио гутљај ра« кије и захвалио се, али не „кијдиса** (не мога од муке) да оде. А ујутру рано, сишао у башту сео на столичицу и викнуо: — Цвето! Цвета је изишла сва измучена, нијв гледала у оца али је њен поглед гледао прекорно у земљу, и питала уморно: — Што има тате? — Виде ли, казао је Пера јетко, у сокак се весеље праи . .. Ама не е Пера луд, Ке ги претекнем. Много људи питује за тебе и Пера стаде да ређа Керки ко је све проси, казуј за кога оКеш, за инат на њи, одмахнуо је Пера главом према Андрејиној куКи. татко још данас проспи Ке ти доведе. Цвета је стајала једног тренутка пред оцем оборене главе као робиња, сва тешка од непроспаване ноКи и муке која је раздирала . .. поКутала је мало па јв • иодигла очи према оцу и рекла: — Не татко,... не вика ј никога, ја да се удадем, веКе ... не. Отац је гледао у њу запрепашКен не верујуКи и као кривац погнуо главу и Заплакао... И Цвета оддевова век. Ншхове две порте ниске и иеобојене увек исте везивао је сокак поред реке, поред којв су се зеленеле врбе, један славуј раздраган сунцем и мирисима певао јв кроз све пролеКе у расцветалој зори, али се Цене и Цвета нису виђали нити испратише више какав абер једаи другоме. Цвета је унела сву своју сломљену младост у куКу очеву, у којој је пословала по цео дан. Цене је излазио радо и долазио доцкан куКи и трпео стиснутих зуба своју тешку рану на срцу. Али свакога пролеКа кад процвета јагличе, отуда из чаршије па поред чесме разлегала се висока и сетна песма Ценетова: — Нема ми гу Цвета по двор да ми шета ... А Цвета, на свом малом доксату, стеЗала је срце испод јелечета и шапутала: — Мајчице Божија, смири ме!

ВУКА ПОП-МЛАДЕНОВА