Kolo

ШШШШ:

Г г*тт^мтт: Внв

1^сц^г% « ^дас^^с Брро се сетите неког од својих ранијих нутовањ!.! Зар оно није било везано за понеки доживљај? Наравно. Тако је увек са возом. Он је душу дао за „понеки долшвљај". Писак локомотиве ауторитативно објав&ује крај једне ере. За њом настаје друга, која често псиње већ уз лупу точкова и пријатно љуљање воза .. . Промичу забрани и падине, торњеви ■ пропланци. Остају у даљини криви ђермови, расута села и жуто-зелене њим... У уском простору купеа или ходхшка, јавља се расположење за разговор. Сви се осећају некако блиски. И док пред великим окном скакућу тежеграфске жице, као пијани нотни сиегеми, почињу прве несигурне речи, пр*е услуге... У средини на коју никада више неће наићи, зашто човек да не буде искрен? А онда, у том необичном декору, грознИца путовања, која хвата ■ најхладнокрвније, Ствара подлогу за рађаље нових емоција. Настају авантуре... Наивно, идеалне, или са мном обећања, бурне и смеле. Некипут трају до силазне станице, а некипут су подлогз за животни роман.

1 — Немојте устаЈати. Лко вам што устреба, реците мени... Ја ћу вам додати... Те речи пажње слатко рвуче у топлом г удобном купеу, ув лупу точкова и пријатно љушкање воза. Из њих нагло ниче и процветава нежно пријатељство или жарка љубав. Зацело мнота девојчица завиди Марији Ландрок на њеном положају. Бити у истом купеу са Виктор де Ковом. . Зар то не изгледа као бајка?! 2 — Разговор још увек рамље . . . Млада девојка (Елфрида Данциг) прилично је неповерљива. Међутим. Волф Албах Рети је сасвим предан у свом настоја• њу да је заинтересује. То је почетак, а пут је дут. . Прилике стварају доживљаје, То знате. чапелп и сами. из свога искуства 3 — Ова је зачарани кутак: купе за спавање То је уточиште за мрзовољне пословне људе, који не уживају х •тарима путовања. Али. и младенци рапо прибегавају том начину путовања. Ђа ли је овле по среди пеки неспоразум између Ханелоре Шрот . и Ханса Холта. остављамо да реши ваша машта 4 — Виктор де Кова, опет! Само са другом сапутницом. , Из њихових липа товори сећање на део заједничке прошлости. Да ли ће жар под пепелом г^чоло бгкнути у пламен? Маргпт Силјо . у^тледа, не би имала ништа против тога . • •