Kolo

3

О, велики Боже, рар смо тако грешии, испаштамо ра све наше пређе? $ар смо осуђеии ра вечну црнину, На велику туту и на суџне веђе? О, како су тужпи џвуци наших рвона Што јецају болно ра упокој сена, Како су ткалосне мол'тве наших мајки Што клече и моле, ко вечнта смена! Зар на општем нашем превеликом гробљу Плач и лелек мајки никад престат неке, На хумкама свежим у дугоме реду $ар никад не може увенути цвеће? О, велики Боже, $ар смо тако грешии? Ил за наше грехе нема опроштења? Зар је у&алудан вапај наших душа, Побожне молитве и смерна проштења? О, велики Боже, смилуј се, помори!. Београд, маја 1944 Д. МИХАЈЛОВИЋ

л\о«\итвл-