Kolo

ЈМСЦ 4Јсс

Ф.И.ФЛ. је основана пре 40 година

играча није ни тражио ни желео посматраче, они их опколе као у неком бојном реду и поседају около у уверењу да треба да их упозоравају на добре или лоше потезе. Г1ри сваком покрету на табли гунђају, вичу, псују, чупају се з косе, отимају играчима фигуре из шака и сами чине потезе. Какве оргијстек славе када се партија заврши! Потсмевају се победнику како је давно већ пре могао игру добити да је послушао њихов савет, а може се мислити шта тек чине са побеђеним, који није водио ра чуна о саветима искуснијих и зато проиграо партију. Нађе се ипак понекипут и који мирни посматрач, па би играче благонаклоно понудио цигаретом, а на неки потез сумњиве јачине само ламрдао главом. Али то заиста ретко бива Иако доста њих ужива да посматра мајсторе у игри, већина ее ипак одлучује да гледа партиЈе такозваних „пацера 44 , Та симпатија не долази само због тога што праве веће и крупније грешке, па им је њихова игра ближа срцу Свеједно да ли Је такав пацер прогоњен судбином или му није стало до победничке славе, тек он својим лакомисленим потезима приређује посматрачима весеље. које нешахиста тешко може себи да претстави. Какву славу мећу тим „паиерима" има „баба Јула 44 ., чувен на читавом Нашином брду иа и даље на далеким ливадама! Кад он заигра. то је нешто вауредно Он је најбржи, најтемпераментнији, најблагоглагољиви и најдуховитији играч. Истина, он не признаје ..шустермат 44 и не даје да му отму краљипу, топа или коња кад их превиди. Како су му коњи тек на табли опасни! Кад завиче: — Цуп, цуп. хоила, хопла! — вранци му изводе скокове могуће и немогуће какве шаховска теорија још није забележила. па би се и сам Аљехин дивио. Тврди да га је бајаги шаховској уметности научила „баба Јула 44 а како му не знају име. тако су га и прозвали. Неки београдски књижевник, кога поједини шаховски посматрач више може да расрди него туце књижевних критичара, наљутио се на свога партнера када се нашао у изгубљеној позицији: — Ви сте обичан пацер. Појма немате о шаху! Однесете ми све фигуре, па како ћу да правим комбинације? — ПГго се љутите кад губите? — одговара му овај мирно. — Па је ли ви волите шах? — Како да не? Зар би га иначе играо? — чуди се књижевник овој прњ метби. — Па добро, кад га волите што га и не научите!

је ова идеја сазрела састали су се делегати ноједииих земаља у Паризу. После неколико дана већања основана јв Међународна футбалска федерација. Позната у свим земљама у којима се после и доцније играо футбал Међународна организација футбала, скраћено Ф.И.Ф.А. постао је за веома кратко време моћан форум. Све, разуме се, није ишло лако. Пре свега Енглеска футбалска организациЈа, која је дотле водила главну реч, чинила је све могуће тешкоће новој организацији и дуго уопште иије хтела да призна рад Ф.И.Ф.А. Али ништа више није могло да заустави рад врховног регулатора целокупног футбалског живота. Успеси Ф.И.Ф.А. постигнути у току минулИх четрдесет година били су значајни. За то време футбал је продро у све земље. Међународна такмичења бивала су све чешћа и још пре првог светског рата многоброЈ*на. Међутин, прави процвет футбала на континенту настао је после рата. И на појединим Олимпијадама и изван Олимпијада футбал је бележио значајне успехе. И све земље свега, у крјима се играо и игра футбал, постале су чланице ове врховне међународне организациЈ*е. НаЈ *веће успехе Ф.И.Ф.А. постигла је организовањем угакмица за Светски куп. Овв су утакмице одржане 1930 у Монтевидео, у Уругвају, 1934 у разним градовима Италије а 1934 у Француској. Прваии света у футбалу били су Уругвај, па Италија у два маха. На челу ове значаЈ*не организацијв налазе се даиас, њен дугогодишњи претседник Француз Риме и главни секретар, Немац, др И. Штрикер. УЉЕ ОД СКАКАВАЦА Утврђено је да и скакавци, кој*и наносе усевима огромну штету, могу да буду од користи. Доказано је да се од њих може добити једна врста уља, коЈ*а се врло корисно може употребити за авионе, јер се то уље не стеже ни на највећим висинама, већ задржава течно стање. Уље од скакаваца први пут ј *е добијено пре педесет година. Уљ^ се добија од, јаја скакаваца. Ово уље личи на некуваио жуманпе кокошијег јајета. Укуса је тешко горког и опорог.

Београд је одмах после Ускрса требао да има један велики гурнир, на коме би се нашли сви наши најбољи шахисти на окупу, а међу њима као гост и велики мајстор из Вршца Бора Костић. који се у своје време прославио рекордном турнејом преко читаве земаљске кугле. Несрећни ускршњи догађаЈ*и имали су за последицу да се наши шахисти нису окупили, већ напротив растурили по разним београдским предграђима и селима око Београда, за која раније често нису ни знали да постоје, акамоли да су у њима били. На јуриш су заузели сигурне позиције по двориштима и ливадама. поставили таблу и фигуре на какво коферче* ћебе или траву ,па започињали љуту борбу на 64 поља. У шаху тако брзо пролази оио критично време када злогуци З вуци сирене могу објавити непријатну по^ту и дарове са неба! За оне, који су раније у локалима играли шах, иоред свих непријатности и неудобности овакве парти.је у слободно| природи имају и једну доб[>у странV не узиемирују их келнери! Позната је легенда како је индигки владар мулраца. који је пронашао шах. у знак поизнања хтео да награди. а овзј " тра;кио толики износ зрна жита да на прво птаховско поље дође једно зрно. на друго двоструко и тако даље у матемагском реду, Владар се спочетка чудио овако скромној жељи, а после је видео да ;е то толико велики износ, да читава Инти'а за десет година не би могла толико дати. И док ј *е индиски владар и његђв двор толико ценио шах. не може се иото рећи за наше келнере ни гостионичаре. И заиста утолико имају право. што шахисти за време игре скоро ништа не троше и у стању су читаво попозш' да проведу уз шољицу каве. а да у кавани заузму, међутим, наЈбољи сто Као неким индиским факирима не треба им ни пића ни јела н,и сна. Узалуд келнер нуди пиће, девоЈ *ка пепиво. Све понуде остану неуважене и несаслушане. Даме, које се занимају љубав љу . узалуд бацаЈ *у погледе на шахисте, ме 1 "^ кппша се често нађе лепих младића. Шахиста као да за њих имају сон* • '^мена. испуњено шаховским И док избеглим шахистима под ведрим небом не сметају келнери, друга тортура им остаје и то много већа — посматоачи! И овде је још више тих несрећчих .кибица 44 , од чијих савета, примета^а. исмејавања и грелње прави шчхиети не могу да живе. Раније ј *е затворени простор њихов број бар коликотолико ограничавао, а ту на пољанн може свлко да приђе. Иако ниЈ *едан од

Ћуприју! — Мало касније, кад учини опет иеки на око Ј *ачи потез, поново прети: — Испоиредавај се! Имаш ли још шта да кажеш у своју одбрану! Топове у ћошкове па нову! Омладина игра, међутим, миран и сталожен шах. Многи дечаци познаЈ*у теорију и неки су већ имали прилике да учествују на такмичењима, које су приређивале секције спортских клубова. Њихове потезе другари им прате са великим интересовањем и у највећоЈ* тишини. Групе шахиста-избеглица на пољанама одлично живе између себе и помажу се колико се може. То су управо као неке велике породице. Ншх не сЈ *едињава само ово тешко доба и прилике, веп их зближавају радости и жалости: победе и порази у шаху! о. н.

роз неколико дана, тачно 21 маја, спортисти-футбалери целог света прославиће значајан датум. Тог дана навршиће се четрдесет година од оснивања ове најважније футбалске установе-организације. Пре тога постојале су у разним земљама, у којима се тада већ футбал на велико играо, разне организације, али није било довољно веза између тих појединих организација, а о неком интензивнијем међународном такмичењу или зблшкењу путем спорта није могло бити говора. Осећала се потреба стварања једне велике, опште организације, која ће начиие играња и правила, по којима се играло, довести у склад, а коЈ *а ће, истовремено, усвојити правила која ће бити обавезна за све и која ће. према томе, постати регулатор односа. И када

Пашњаци на падини Гопијв (Снимак: приватна својина)

НасмеЈ*аше се сви. Књижевник онази међу посматрачима и неког дечка од шест година, који исиаде као жртва његовог гњева: — Шта се смејеш будало, немоЈ* да ти преседне! И пилићи се ту нашли да какоћу! Књижевииков партнер опет има обичај стално да говори и већ при првим потезима прети: Е признај и још једну партију, па ћемо одмах трећу! — или — Хајде мало да те потшишам зарђалим маказама, па ћеш да спаваш као тон! — Једва чека да му противник рокира, па да му зна „адресу 44 ! Ако лобро стоји певуцка какву несмицу, нарочито ако се текст може да односи и на рђаво стање противничке позииије. Деси ли се да Ј *е у опасности, тада каже: — Бог чува СрбиЈ *у, трећи позив