Kolo

4

сишао... Седам слугу улетело је на врата савијајући се до земље. Бег је грмео: — Коњи и стремови спраљајте .. • Благо товарите . .. Злато из избе копајте .. . Коже, ћилими, оружје . . . Кад дође време Ислам на рају да помага, главу у торбу за њу да тура, наше беш«... Ће идем ... Ће се давам ... Ће се предавам ... Дошло време! А после десет дана текао је дугачки караван друмом поред бање и одводио за навек Цафер бега из равне Мораве. На топлом пролећњем дану Кадивка је њихала дете на високом доксату. Кад је караван замиуо она је спустила липе у руке и заплакала. Из последњих кола испод арњева махала јој је мала ручица Хатиџе хануме. (Крај)

шшшшшшштт РИХАРД ВАГНЕР И ВАГНЕРИЈАНШ1 Рихард Вагнер обожавао је Росинијеву музику. Велики немачки композихор рекао је једном, када је радио на ,.Лоенгрину", да се управо морао отрести Росинијевог „Вил>ема Тела 4 ". Музика ге опере толико је одушевила Вагнера, да је никако није могао заборавити Кпатко време пре своје смрти. рекао је Вагнер једном свом пријатељу: ,«Ја нризнајем, да изнад свега волим Росинијеву музику. Али . ., молим Вас, немојте то рећи вагнеријанцима! Они ми то никада не би опроетнли""* НАЈБОЉА КЊИГА ВИЛХЕЛМА РАБА Чувени песник Велхелм Раб био Је често досађиван од радозналих људи најразноврснијим питањима. Једном листу, који је желео да зна, које књиге за њега имају највећу вредност, одговорио ;е песник: „Највећу вредност имала је куварска књига моје мајке и уложна књижнна моје жене. ПРИЈАТЕЉ ЖИВОТИЊА Карл Штајмец, познати -стручњак на електротехничком пољу био је велики пријатељ животиња. Једног дана, усред зиме, посетио га је један његов пријатељ у његовом лаборагорију. Нашао га је где ради у дебелом капуту. У читавој просторији било је врло хладно. — Зашто не наложиш у свом лабораторију, већ седиш код посла у зимском капуту? Штајмец показа на фуруну, која је сва била напуњеиа хартијом. и рече: — Један миш добио је младе у фуруни ... Не могу да их извадим док мало не ојачају. ШЕФЕЛ И ПАМЕТНА БЕЧЛИКА Виктор фон Шефел, добро познат по својим песмама, био је редовно онкољ-н скупљачима аутограма. Он је начелно одбијао све такве молбе. Једна млала Бечлика написала је песнику наиван лист, у коме га је молила да јој објаени смисао Гетеових речи* „Све се на свету може поднети. само не низ лепих дана' 4 . ПТефзл је одговорио: „Госпођине. Ви сте глупа гуска Гетеова реченипа коју сте цитирали треба да гласи. . Све ее на свету може поднети. само не низ глупих иитања". После неколико дана Шефел је примио следеће писмо: ..Поиттовани господине! Ви се вар.ате. ако мислите да сам ја глупа гуска Ја сам паметна гуска, јер сам мојим пиемом коначно добила Ваш аутогп.чм" ПРО ПАТРИА Теодор Фонтане срео је једном једног господина, који је нарочито желео да му импонира својим великим патриотизмом. Фонтане му је одговорио: „Љубав за отаџбину је лепа ствар, али борба за отаџбину је још већа ствар!"

пишегеу ПА ПОП-

(» * Грвбили су стрампутицама... заггаКали су у сметове. Ветар је хујао, дирао опет куле од снега и разносио их; а за њима у конаку остао је мрак. Сама 'је у својој собици сгара кадуна читала Кораи и молила се за Ђаурку. За њима није пошао нико. Тек кад 5е кроз грозну ноћ почело да пробија јутро окренули су се плашљиво за собом, видели су светиљкв чули лавеж паса и халакање. Пред њима се назирале тополе и воћкваци и висока кућа окићена венцима. — Ха Дорчо ... ха брате рођени ... помагај јаукнуо је Хусејин, притегнувши коњу дизгине. Верна је животиња дахгала. Очи су Зој биле изашле из дуиље. Дрхтала је, са њеиих сапи дизала се пара као маГла, али она напреже последњу снагу, потскочи али се оклизну и сруши у огромни снежни смет пред собом. Хусејин је разгртао рукама снег, отиЏао се и шапутао Кадивки иасумице: — Кадивке чедо ... Алах ће помогме... ће разгрне сметови, а ти не спи, сал не спи. Али Кадивка није више ништа чула. Освестила се час касније дубоко у иодруму мале Хусејинове кућице на постељи од сламе, покривеној губерима. Поред ње су чучали Хусејин и обадве хануме и повраћале је. А мало даље дахтао је још измучени дорат. И ту на тој постељи сутрадан Кадивка је провела прву брачну ноћ а после године дана родила је на истој постељи сина мрког дуголиког као што је била и сама.

Бег је седео запрепашћеи, опружио руке према њој и питао: — Казуј одокле си. Од мртвих или од ЖГЕВИХ? — Од живи, казала је Каднвка. Бог ми чедо даде, ама досадише тамне зи* дине и пусто кријење, опрошћавај, ели утепај! Бег је ћутао неко време, није се мицао затим је викнуо: ће опростим, а ма једно искам од тебе: казуј кој ти помогне онуј ноћ да ми побегнеш?!

— Присегаш ли бесу да неће глава да заболи ни онога ко ми помогна ни његово чедо. Бег је казао пригушено: — Присегам! Не исправљајући се, никако не гледајући бега у очи, Кадивка је рекла: — Хусејин од бању , . . Бег је скочио са миндерлука као камџијом ушинут и не гледајући више у Кадивку ударио седам нута у дланове окрећући се у ковитлац као да је с ума

Цафер бег је беснео. Обећавао благо ко му пронађе одбеглу девојку* Хапсио, мучио све шго је било Кадивкино. Тада му једне ноћи у поноћ по мраку ушла у одају стара Хатиџа обгрлила му колена и казала: — Арслану мој, стрина сам ти. Несам ти мајка, ама овај су те недра одојила ... Не квари снагу и убавињу, не саби си ћеф, Ђаурку нећеш да наЈ )еш... Ноћас сам снила сан: искочи ИЗ воду мртва ледена и прокле ме. Кајдуно казуј на бега снага ми се распада у Мораву нека ми пушта дом татка и браћу, свекра и девеЈш и младожењу. Неје бија к'смет! Уплашен пред том тајанственом поруком Џафер бег је послушао «:адуну... Дошло је и друго пролеће после страШне ноћи кад је Хусејин наџрежући по;следње силе ископао из снежне гробнице и видео да су у даљини изчезле свеЈгиљке Џафер бегових сејмена, упртио Полумртву Кадивку на рамена и потрЈчао из све снаге према својој кућици. Поред њих је касао оборене главе Као кривац верни дорат, додирујући без престанка својим узаврелим телом да рх угреје. Прскали су пупољци на високим тоБолама ... Бањски потоци текли су живо између ниских обала... Бледо зелени кукурек цветао Је по брдима. Струјао је жладан ветар и разносио мирис расцветалих љубичица. Кадивка је из свога затвора удисала Уроз мали отвор те мирисе и снагу про!Лећа. Сузе су јој залевале побледеле образе и неодољива жеља да седне у један тако хладан и мирисави дан поред онога огњишта са кога су је душмани отргли... Међу онај мили свет Који ју је са лелеком испратио. ОбузиМао ју је све снажније и да јој - даје јмару моћ. Једнога дана не казујући никоме увиЖа се у јагпмак, узела дете на руке и нскрала се из куће . .. Ишла је снажно без страха. Свет се окретао- за њом зачуђено све док није стигла пред капије Џафе]% бегове. — Искам при бега, казала је првоме ^ејменину кога је срела иза зидова. А *ад су је увели она је стегла једном руком дете у наручја, другу је притегла дубоко на груди и учинила дубоко метанцјв.

Херта Мајен осваја свакога својим љупким погледом.

Шису ми још прошле мве бесаче ноћи, Ни суморни дани пуни худе наде, Ја још често плачем болан у самоћи И тражим одмора да ублажим јаде. И ма да сам овде сред цветне дивљине, Где су виноградЈ1 своје царство свилч, Ипак стално гледам у тамне даљине, ЈГде је мој 'Београд и равичај мили. Зеленило свуда, песма па све стране И старо и младо за радошћу жуди, А ја тихо сневам и проводим дане У скривеној чежњн која тишти груди.

(Снимак: Б.Ф.А.)

Јер и кад се вратим не знам шта ме чека, Да ли нежност твоја и свршетак тмиие, Ил 9 ра-зочарење или пакост нека, Која често куша мок моје судбине.

Нису ми још прошле све бесане ноки, IIи суморни данн пуни худе наде. Ја још често плачем болан у самоћи И тражим одмора да ублажим јаде.

ПЕТАР К. СИМОНОВИЋ

Јер сам сад далеко од твојих очију, Од твога погледа пуна ведрог сјаја И. у&даха немих који тајну крију, 0 љубави чистој којој нема краја.