Kolo

1 — Лево: Дивљв хучи Ибар ирмеђу стеновитих усека п ваља се лрема Морави на север.

2 -— Долр: Као орловско гне&до, трад Маглић, високо па стеии, стражари над Ибром.

3 — Десно: пад ћивотом Стевана Првовенчаног, еина Немањиног и брата светога Саве, у Студеници, дмже се сјајан иконосгас наше средњевекоп не уметности.

чине

мест(

хода; диза!

/4 демо ка Југу. Краљево је за нама, а ./// широки бели друм оставља на етрани Матарушку Бању. Још који километар па ее завлачико у стрмениту мрачну клисуру Ибра. Дивље хучи река у дубоком каменом кориту. Високо са етране дижу се окомите стене. Пут у том оквиру постаје све мањи и познатији, а ми, путници што њим гамижемо, све сићушнији и безначајнији ... Ходамо сада дивљином и пределима у којима природа влада пуном снагом ... Но није осећање да све око нае живи својим праисконским снагама оно што нам душе испуњава побожношћу, а мисли завија у миСтична осећања и туге и среће истовремено. Друго нешто узбуђује нас, док се овим путем, испод ових стена и врхова, лагано, уз Ибар, крећемо према југу. На врху изнад нас зидине опека и великих камених блокова. То су рушевине неког средњевековиог градића српског велможе. Мало даље опет рушевине. На зеленом ћувику више реке бели се црква. Види се оправљена скоро али испод белог креча њених зидова ипак бије патина старости и дах средњег века ^ На сваком кораку успомене на доба срлске славе и величине поздрављају нас, путнике данашњице и сићушне потомке оних који су били тако велики. Толико је ту све нагомилано, камен до камена, икона до иконе, успомена до дс?ЈОмене ? да пролазити

8 — Столетне шуме Копаоника које се дижу на десној обали Ибра онусгошене су ссчом 6е;} плана, пропадањем шуме од штеточнна и људском руком. Ипак И ту Јо /ЈЈ има правих прашума . .. Снимци: ииж. Ратнмир ОтефанбВн!) -7, приваТна овојина 2.

/ С једне стра• не, над Ибром се дижу шумовчти гребени Голије пла нине. Она је још днвља и непрдкр• чена ма да је и на њој све више стругара ...