Kolo

10

Противне рокаде (Играно 26. 9. 1943 на турниру у Београду за шампионат Србије) Бели: Петровик. — Црни: М. I ајовик 1) е2—е4, с7-5; 2) б§1-43, 5ђ8-с6; 3> <12-с14, с5:с14; 4) 5ГЗ:с14, д7-аб; 5) 5ћ1-сЗ, §7-86; 6) 1Л1-с4, 1^8-§7; 7) 1х1-еЗ, 5§8-16; 8) 12-13. 0-0; 9) ОсПс12, Бб8-а7; 10) ћ2-ћ4, ћ7-ћ5; 11) 0-0-0, Та8-с8; 12) 1x4-ћЗ, 5с6-а5; 13) 1,еЗ-ћ6, 5а5:ћЗ+; 14) 534:63. 1з7-ћ5: 15) 1.ћ6:§7, К§8:&7; 16) 5сЗ-с15, 516:с15; 17) ОсЗг:с35, Бс18-с7: 18) Тс11-а2. Ос7с4; 19) Тћ1-е1, 1л37-е6; 20) Оаг:с4, 21) Те1-еЗ, Т18-с8; 22) 5ћЗ-с14 ћ5-ћ4; 23) 5с14:е6+, 17:е6; 24) Те3-с13, К§7-16; 25) ћ2-ћЗ, Тс4-с5; 26) Тс13-с14, а7-а5; 27) а2-аЗ, е6-е5!; 28) Та4-65, ћ4:аЗ; 29) Тс15:с5. Тс8:с5: 30) Кс1-ћ1, 8б-8б; 31) 82-83, Тс5-сЗ; 32) ТЉ-12, К16-е6; 33) Кћ1-а2. §5-^4; 34) Ка2:аЗ: Тс3:13; 35) Т12-82, Т13-е3; 36) КаЗ-а4. ТеЗ:е4+; 37) Ка4:а5, Те4-е1; 38) ћЗ-ћ4 е5-е4; 39) ћ4-ћ5, е4-еЗ; 40) ћ5 -ћ6, еЗ-е2. Боли цредаје. Црни је врло преци■1во и енергично игран ову оартију. О О^гоб-Ој^ 1) Фидије 1е био: гдумац војокомоћа своштенигс вајао 2) ..Кпал>ениђ Мапко по доуги пут мећу Спбима" написао је: Милован Глиптић Радоје ДомановиЈ!' Драгомио Возак Бранислав Нушић Тачии одговори: 11 Фидије је био Атиљанин (500—300 пре Христа) један од најпознатијих етарих грчких вајара. Он је својим радовима украсио Партенон и дао неколико најлопгаих дела етарог вајарства. ГБегово Је дело и огромиа статуа богиље Атине на Акропољу (10 метара висо>ка), богиње Атиие V Партенону и Зевса V олимписком храму. . Оба ова лека рађена су од слоноваче и злата). 2) .ЛСрал.евић Марко по други пут међу Орбима" }е оштра сатира на савремеии 'Живсу!' коју 1е нанисао годиие 1005 позЈтати кн.ижевник Радоје Домановић (1873 1908).

ОДГОВОРИТЕ ОДЈТУПН0: ДА ИЛИ НЕТ 1) Да ли ег етаои Гппи ппви гаЈили гимиастику. или 1е гимнастика била и ш»е Отапих Гвка? 2> Да ли 1с ко»а наша владапка посст«ла Св. Гоп\ ? *ЛЛл, 3) Многи наши стари учител.и — проФесопи стварио су имали воло траљано обра;«оиаи»е и спвсму . Да ли v такве снада ч Иваи Југовић. који |е основао у Брогралу нрву вишу школу? 2) Да ли 1е први беогпадски водовод релативно скорог попекла? , Тачни одговори: 1 > Не. Иван Југовић, оснивач и први. наставник велике шко.че у Беог V која те .основа-на 1808 године. био је један од најумнијих људ-и међу л»удима свога времена. Овршио је п.рава у Пе.шти. Три године 1е био професор у Карловцима. а затим 1е 1805 године прешао у роби.ш Учествовао је у многим валсним дпжавт-тим поеловима државе која се тек стварала. 2) Не. Први бео.градски водовод је старог датума. Одмах пошто еу Турци оевојили Београл 1521 годи.не, почелн су да граде водовоп који 1е каеније пррнтириваи, трајао све до подизаља модерттог београдског в.одово7та 1800 године. Јопт. и у то време тат ,стари .турски водовод снчбдовао 1*е волом двадесет старих уличних чесама V Беогоаду. С\^Ј\КШ/ЗЛШГ1Јг мљла РАЗМИСЛКТЕ. ПА РЕНИТЕ! Ш. 232 343 454. 5*>5 Да ли сте пажљиво расмотрили ових лет бројева? Шта вам они говоре? Одговор. као и обично, у идућем броју.

ИЗ 141-ОГ БРОЈА ОДГОВОР НА .ДА ЛИ ЈЕ ОВО КРУГ?" Крут је савршено правилан. ПТто нам ®е ои чини мало спљоштен на дошој ©трали Је еамо оитичка обмана.

Т А И Т И ЈЕДАН РАЈСКИ КУТ СВЕТА

Уерсд Тихог Океана, изван свих великих пловних линија, 9.000 километара од Валпареза, на пет, до шест дана обичне пловидбе до најближих циили Самоа, скривено благује овај чаробни кут. Изгледа, као да су се Таити намерно голико удал.или да би „што дуже, упркос векова и цивилизан,ије, остали ]>ај земаљеки ... Рај, који је оиевао Пјер Лоти! Говорити о њему после Лотија, било би готово обеовећење. Ииак, Таити данас нису оно што су били пре педесет година. Прогрес их је већ увелико почео да уништава. Извесне земл»е подносе дах «новога доба" мењајуКи се иод њиховим утицајем, обичио на горе; друге не могу да се нрилагоде новом времену и умиРУ • • Јапан Госнође Кри$антеме трансформисао се; Стамбул несрећне Авијаде издише; Таити лепе Рахару умро је. Али небо и земља нису се променили, и море је увек исто. Два блока уташених вулкана, уоквирена илавим водама океана, узносе се гордо к небу, два ».тиновска масива, одевена у тропску шуму, шуму чија бујност не крије ниједну смртоносну биљку, ниједног онасног инсекта, никакву змију ни звер; то је једина шума на свету, која је сва благост и чедиост. га: виђена с мора, то је једна куиа Два масива. Прави Таити, пре свезарубљена благим и хармоничним странама, висока око 1.500 метара, која носи иа своме врху једно пространо удубљење, некадањи кратер претворен у дивно језеро, кога пуне стотине потока и хил.аде малих водопада. За њим је Велики Аоре и горди Ороена, две огромне камене игле које се пењу чак до виеине од две хил.аде метара, да би миловале влажне висине облака. Други масив. који се зове Теарапу, везан је е правим Таитем замљоузом Таравао. Кад их човек гледа издалека. са пучине, чине се као две лађе везаие једним ланием. Теарапу има планинске стране у виду стрмих литица боје зеленог нлаветнила, с мрачним сенкама. као да је неки титапски чекиК ударао но тим странама. И збил»а, Теарапу личи. прс него на машта др.уго, на једну огромну јабуку пресечеиу на пола и спуштену на сред Океана. Као крајњи . луксуз, зелеиа одећа Таитиа обавиј«иа је једним низом корала. Оба масива заокружена су, сасвим при дну њихових страна, баш на висини мора, једиим мадреноричним балконом чија се обала сиушта стрмо у воду. Тако се пружа. као прстен, око острва, з.араван широка око шест километара. отирилике, коју су наноси, планине и трулеж великих шума начинили плодном да све културе . напредују невероватно, без напора, готово без икаквог рада. Ту с.у честа депа села. с кућама изгубл>еним V кокосовом дрвећу. Један широки пут иде кроз долину и заокружује острво. Обичан нут. Ни' шта нарочито. у ствари- Нема ту неких стена. ни лигица, никаКав декор који је намеНе. Али поред тог иростог пуга пружа се водена површиЈга тако мирна. да на беломе песку плаже море не прави ни најмањи дрхтај, тако та се чипкаста линија кокосовог дрвсћа, која се у њему огледа. преноси на ту површину тако верно. као у какво отледало од кристала. Прозирност је савршетга. прозирност тамно-плаве боје за какву Средоземно море не зна До петнаест метара дубине видите најмање детал.е: алге. корале са својим развијеним гранама и оне изваиредне полинезијске гњурце који беру бисерне Шкрљке, са тако финим покретима. тако лаганим као да то чине горе на божјем ^аздуху. П сјјози . нато^арени воћем, или дивним рибама. клизе по мирНој води. Са друге стране иута је шума- висоЧ ке палме. огромно цве.ће. изванредно воКе. испреплетани дебели бршљан, стабла дрвећа увијена у густу маховину, искиНену крупнпм орхидејама. На самоме путу ни камења. ни блата. Киша једва да окваси земљу, земл*у вео* ма мекану за босе ноге оних које су* срећете. А то су л»уди боје чаја. врло високи. веома витки. блага лина. приЈатна гласа. .неодољивот осмеха: а жене су изванредне леноте; њихоиа фи-

гура потсећа иа грчке статуе, са једном изванредном грацијом више, грацијом жене која вам се приближује у ставу једне богиње, у тако чудном контрасту са крајњом виткошћу тела, држећи главу високо и нраво, да би се њеНо мирно и гордо лице одједном, на ваш поздрав. осветлило необичним осмехом размаженог детета. Ништа нарочитог, у ствари; ничега грандиозног. Најчистија леиота, али проста. Лзуди који иису видели Таити, који само разгледају фотографије острва, обично су увек разочарани. Ту им се човек једва може дивити. Таити се не да описати, као ни кликати. Јер, иикаква слика, никакав оиис иије у стању да нам дочара онај шарм, у исго време дубок и фиии, који осваја душе способне да на овом изабраном оотрву оиште са природом. Маври су та бића; сви Маври, пре свега, н многи странци с њима. Морепловци уживају више него ма ко други у чудотворно благом гостопримству овог рајског предела. Он је, као и многа друга полинезијска острва, опкол>ен спрудом корала, једним нриродним бедемом, уздигнутим готово до саме површине ^мора, који зауставља бес и најснажнијих таласа. Између тога бедема и конна пружа се једно кружно језеро, иотпуно мирно. Неодољива сила природе, која је изражена у моћним таласима Тихог Океана, задржава се тако на извесном одстојању од конна, и то одстојање креће се између неколико стотина метара, до два километра. За бродове, који се узалуд ониру бесним таласима простране пучине, ова мирна површина воде претставља идеално пристаниште, и ако на први поглед изгледа да му је немогуће приКи, јер на томе коралном спруду море се разбија, ненушајуКи се у страховитом бесу. Али одједном, указује се отвор, један узани зарез у зиДу од корала. Брод се њему упуКује; до иоследњег тренутка изгдеда да Ке пропасти у ужасном ковитлању талаеа; одједном, за стеколикр сскунада, мсђутиМ,' брод се умирује. Забродио је всћ овим чудно непомичним морем, тцко ирб* Зрачним и тако дубоким. Најлепша од тих мирних зона је она • на северозанадиоз обали Таитиа. изме* ђу гребена Фаре-Уте и Нуу-Тере. Ту је спољии бедем удаљен од обале н^ких 1200 метара. Бедем од корала широк је читавих 300 метара и дуг преко лва километра. Ту се сањиво опружио Напеете, престоиица Таитиа. Један отвор у спољном бсдему, шијјок три стотиие метара. омогуКује пристун у пристаниште престонице. Али пролаз кроз тај отвор опасан је, |ер је пун подводних жбунова корала. Сигуран пролаз могућ је само у ширини од 70 метара. У Палеети склоњено је обичн око две стотине једрилица, којима управљају доморотпи, веома искусни морнари Пловидба је развијоиа око обалс острва. Такви су Таити. острва лепих Мавра и вахинеа витка стаса и хармоничннх покрета. То је свакако. прекрасни. најправлачиији и најблажи од свих предела на свету; то је станиште л^поте, блчговања. благословена ра]ска земл»а. Али. авај, и на овај кут . изгубл.ен дубоко у Океану. баттио се. долазеКи из Америке и К инр. в^лики бпот д»^ди. који мисле да је „цивилизују", и који Ке за кратко време ово нарство д,уике лепоте преобразитн у ^едан од иајба^ налнијих трговачких контоара К Ф.

ПРПИ СРПСКИ ВУКВАР Писац првот српског буквара је Сава Инок. Од овог ирвог сриског буквара знало се само за један примерак. Г»уквар је штампан у Млецима Ј5'П гоаи* не на четири листа Не зна се да ли је био засебно издан или уз неку другу књигу. Писан је српско-словеиским језиком. Прво су саопштена слова. затим сугласници редом спојеии са самогласницима, па онда нмена појединих слова и иа послетку иајво^киије молитке. По датуму и месту гатамнања на крају могло би се закључитн да је буквар штамнан засебао.

УСЛЕЗ 1ГИ КЛШЈЕ УМОГ?

„Не могу више да издржим. Ноге мх кле^гју од умора, а очи мн се саме заклапају", говори домаћица после неког великог спремања. цТо се често молое чути и од многих других људи, чији су нослови скопчани са великим напорима, а од којих се они умарају. Јер таквв речц ко још није чуо? Међутим, поставља се питање: Загато се Човек умори? Дакле ево зашто: нама иоге не клецају зато што су нам се умо~ риле, нити су нам се очи умориле па се зато еаме заклапају. Не! Само се замарају наши живци и ћелије тих живги ца, чији је центар у мозг^. Последи га умора тих живаца је клецање колена, вртоглавица или заклапање очију. Из овога се види колику важну. улогу оба»ља живчаНи -еистем, који омогућава телу да оно по.моћу мишића сачува своју снагу. да не клоне и да одржи сталну ев©лсину. Када знамо колика је огромна улог* наигег живчаног еистема за иагае тело, онда. нам је јасио да натии живци, гсоји се могу с правом нмзвати „слуге живча*ног систсма" свакодттевно извртнују џиновску радњу, Да би сазнали колика јв та радн.а, потребтто је само да погледамо живац кроз микроекон. Увеличана ћелија потсећа нас на нолииа, чији су кракови .испружени иа све. стране. Осим т-ог» ириметићемо одмах да се на ћелијама, налазе беле, жуте и сиве капл»ице којв се сјаје као бисер или драго камење. Тв су иајиЛсменитије супстанце ћелија, %којв су њима нотребне да могу извршиги пвој задатак. То су масти. лецитин, фосфорне куглице и ул,<?. Живчана ћелија ик уиотребљава изјутра. „Зашто бага изјутра!. Зато игго соаКА ћелија има такозване племшите сунстаице, које јој служе као „гориво" за радње и наиоре, које она мора свакоднсвив да извршује. Јер, као гато авион и аутомобил имају бензии и друга разна средства за иогон, тако исто ћелија има, нкгнред поменуте, племеиите супетанце, којв јој служе као „гориво". И као шт-о сваки авиои или аутомобил може да лети само извесио време, тако исто и „гориво" наших ћелија може им давати сиагу за извесно време, тј. _.»логу да издрже само око 14—16 часова, отгтрилике дужина једног летњег дана. За то време снага наших жинаца остаје нетакиута. Живчаиа ћелија је пуна снаге изјутра. Оида настаје дневни рад пун брига и опет ми смо уморни. Нослс ''ога ноћни сан обнавља истрошене ћс § • и у њима св оида сакуиља нова снага. Из наших крвних судова издвајају се нове ћелије оје наш дају Сада нову снагу и иов жнвот. Тај проиес се завршава ујутру. таман када се ми обично будимо. Иотовремсно крвни судови уклањају из жипана истрошене остатгсе „горива", које ћелиј* не би могла сама да уклони. Тек сада, тако освежени, ждвци могјг уј.утру ;да : иаставе сврј .посао иун "комнликоваиости одговорности. Л». 14,

Сшпне лажи

А ма лажи ко[е изговарамо несоесно, I/ш или да 6и некога Умирили или §/1*. да га ггреваримо. У еваком глучају то еу ситешце које не трои онда ће се сам лажљивап иаћн у нв8годи. Секретарица: Грс,ноднн директор је иа. ЈелНоЈ врло ваЖнот конференцији. Фризер: Кво ме госпођо. долазим кроз један - минут! Зубни лекар: Умирите се! ништа иећетв осет.ити!. Уличнц продаван: Дајем вам га јефтиније 1ер ми је то последњи кома.д. Кројачица: Овргнићу Вам госпођо хаљину л,о коаја неде.ље! 1Хрир.берзи.|аиац: Само из иријатељства вам дајем тако Јефтнно. Мене стаје скунл.е! Све мајке: Само да вам кажем шта 1® јуче опет оекао мој синчић. Препродавац: Дајем вам га просто за цабе господине! Шта мислите то је ирави предоатии штоФ! Све пријат^љице: Па знаш душо да ја не волим интриге! СлобоДно ми кажи. Ја ћутим као гроб' аЗводник: Целе вечери сам седео код куће и мислио на тебе! Издавач: Ваш рукопис прочитао сам нарочит.о. пажл>иво али нажалост . . Цвећарка: Како^ можете да кажете да јв то цвеће увело кад сам својим рукама јутрос брала! ^онденка: Некад ми се много удварао! Јелва сам га ее отреела! Отарац- У наше време тога није било! Муштерша: Размиелићу |ош па ћу онда опет доћи! Побеђени првак: У овој утакмици нисам ни хтео аа иобвцим. Зато нисам ни тренирао. Говррник: Јопз само једиу реч о... Адвргсат: Зар би ее нримио да га браним да гтисам сигуран у "његову невиност! Ппофесор: Ја вашем сину желим добро. Зато сам га баш и оборио да буде вредни.ји! Вака: Мопе нн]е ни један мугакарац осим мот покојног Раке пољубио! Шипарица: Збогом мамице! Не бринж, рано ћу ее вратити! Плавуша: Верујте ми да ми је то прааа бо!а коее. А личи иа фарбано. Цсо свет: Видео сам својим очмма!