Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Те да на вечиту огњу вечно у наковањ бије. Ту му под вигњем испод камена тврдога пода, Join од постанка света врије лековита вода, У којој страшно оружје, када га скује и спреми, Кали и оштриду вешто на балчак и сечиво щеми. 450 И када једном смотри из пећине загушнё, тавне Зрачну и белу вилу, лепоте јединствено славне, Где се на јутрењу зраку у топлици водици купа, И како на доглед њему, не слутећи вребања, ступа. Заљуби с’ у њу силно чађава душа ньегова Па јој од милости стрелу и мач двосёчиви скова, Те да јунаке стреља и љуте задаје им јаде. Али оружје вила Љубодрага Милошу даде, Да се опрбба другде оштрина његова pesa: На сами спомен да му подйлази Турчина језа. 460 До вам je Милош и гьегов Ждралин и страшна му стрела. А шта да речей за Рељу крилате снаге и тела? С њиме се борити, страшна беда би за нас била, Јербо je Рељина мајка Загорка поносна вила, Која му даде крила, окриље, дивовску снагу, И још лепоту ретку поклони сину драгу: Сваку да смртну жену срце за њиме заболи, К’о што му нико ни снази нё може тој да одоли. Па шта да кажем за Марка, авйницу сокола сива? Један он силу у страшној мишици носи и скрива, 470 Колико једна војска јака и многобрбјна; ГЬему je борба игра а забава крвава војна. Један он може војсци васколикој отпора дати, На супрот свима на.ма може он један стати. Једино Усуд њега од посла злонесрећна може Задржат’, да нам страшним топузом нё штави коже: Јербо je Марка отац проклео, нама да служи, Турскога дара да двори, са Турчином све да се дружи. И страшну клетву пневом и беснилом занетог ода Чуо je Усуд и сад he je извести делу до конца. 480 Косову равноме не he Краљевић Марко сићи: Очева грозна клетва текар he сада га стићи. „Још ако будемо кадри помёстн међу собом Србе Свађу међу њима сејат’ и сплетака замке и скрбе,

Косово и. Реља. Марко.