Kult rada

14

Култ Рада

ИСКИДАНИ ЖИВЦИ

Колнко то има година Анатол Франс? питали су-ме неки млађи друтовп, кад су чули да је наш добри учитељ спремао, после Малог Пјера (Ке РеШ РЈегге) и после Живота у цвету (Ка Уlе еп Рlеиг), нову књигу која би се звала Под ружом (боиз 1а Розе).Стар је благи фнлозоф: његова личност опкорачује читаву другу половнну деветнаестог века и прву четврт двадесетог. Богови, у које он не верује, али које од њега нико лепше није опевао, богови грчке и римске старине учиниће, надајмо се, да Франс уђе и у другу четврт нашега века. Нзегова свежа слика н све одређенија проповед његове племените мисли потребннји су нам но икад у овом мутном времену.

Видео сам га и чуо последњи пут пре неколико дана, на прославн коју је париски народ приредио приликом прве стогодишњиде рођења Ернест-а Ренан-а, финог мислиоца, кога Франс у многоме наставља. Кад је највећи књижевни уметник нашег доба улазио у дворану, неколико хиљада људи и жена из најскромнијих друштвених крутова устали су на ноге и акламирали га неколико минута, док се он збуњено склањао у задње редове... Натерали су га да седне на почасно место, у сенци велике статуе на чијем се врху замишљено смешила снажна и отмена Ренан-ова глава. С друге стране је седео опет један старац кад га човек видп, не ои му дао више од 50 година Фердинанд Буисон, велики педагог, бивши професор Сорбоне, сада народни посланик и председник Лиге за одбрану човекових права. Кад је један од говорника поменуо (едно за другнм имена ова два вођа француске начредне мисли, хиљаде душа, које су испуњавале највећу дворану у Паризу, поново на ногама, пљескале су, клицале, плакале од радости, дивљења и